Александар Шапић
Александар Шапић (Београд, 1. јун 1978) је српски политичар и тренутни градоначелник Београда. Потпредседник је Главног одбора Српске напредне странке. Био је председник општине Нови Београд и бивши ватерполиста.
Званично је најбољи стрелац у историји бивше Југославије. Многи га и данас сматрају једним од најбољих светских ватерполиста свих времена.
Ватерполо каријераУреди
Ватерполом почео да се бави 1984. године у ватерполо клубу „Црвена звезда” у коме је прошао све млађе категорије. У ВК „Партизан” прелази 1991. године а 1992., са непуних 14 година, дебитује за први тим Партизана. 1993. се враћа у ВК „Црвена звезда” да би 1994. године каријеру наставио у ВК „Бечеј”. 2001. године одлази у Италију у ватерполо клуб „Камољи” из ког након три сезоне прелази у ВК „Рари Нантес Савона”. 2006. године одлази у руски ВК „Штурм 2002”, где потписује уговор који га је учинио најплаћенијим играчем у историји ватерпола. 2009. завршава професионалну ватерполо каријеру.
У својој ватерполо каријери укупно је постигао 2675 голова. Од тога у клупској каријери постигао је 1694 гола, док је у репрезентативној био стрелац укупно 981 гола.
Клупска каријераУреди
У богатој клупској каријери има 21 трофеј и то девет националних првенстава од којих је шест освојио у Савезној републици Југославији, два у Русији и једно у Италији. Освајач националних купова био је девет пута, са освојених седам купова СРЈ и два купа Русије. Трон Лиге шампиона освојио је једном, као и две медаље у ЛЕН купу.
У периоду од 1996. до 2009. године освојио је 14 узастопних титула голгетера лиге, шест пута у СРЈ, пет у Италији и три пута у Русији.
Током клупске каријере постигао је 1.694 голова од којих је највећи број њих 924 постигао за клубове у СРЈ, у италијанској лиги мрежу је погодио 494 пута, а у Русији 276.
Клупске титулеУреди
- 9 националних првенстава — 6 СРЈ, 2 Русије, 1 Италије
- 9 националних купова — 7 СРЈ, 2 Русије
- 2 ЛЕН купа
- 1 Лига шампиона
Титуле голгетера лигеУреди
14 узастопних титула голгетера лиге: 1996—2009. године:
- 6 пута СРЈ
- 5 пута Италије
- 3 пута Русије
Број постигнутих головаУреди
- СРЈ (Црвена звезда, Бечеј) — 924
- Италија (Камољи, Рари Нантес Савона) — 494
- Русија (Штурм 2002) — 276
Репрезентативна каријераУреди
За национални тим Југославије први пут је наступио у децембру 1995. године као седамнаестогодишњак. Од тада до 2008. године играо је за националну репрезентацију. На самом почетку репрезентативне каријере са тимом Југославије освојио је два Јуниорска првенства Европе и то 1995. године у Еслингену, као и 1996. године у Истанбулу. На оба такмичења проглашен је за најбољег играча и стрелца.
Прво велико такмичење на коме је наступио са 18 година за репрезентацију Југославије, биле су Летње олимпијске игре 1996. у Атланти. Четири пута је учествовао на Олимпијским играма, освојивши једну сребрну и две бронзане медаље.
Са репрезентацијом Југославије, Србије и Црне Горе, а касније и Србије наступао је на 22 спортске манифестације, освојио 20 медаља, од којих пет на Европским првенствима, четири на Светским и три на Олимпијским играма. Златну медаљу са Светског купа освојио је два пута, са такмичења Светске лиге има укупно пет медаља као и злато са Медитеранских игара одржаних 1997. године у Барију.
За националну селекцију постигао је 981 гол у укупно 385 наступа за национални тим, два пута је проглашен за најбољег стрелца Олимпијских игара, четири пута је био најбољи стрелац Светског првенства и, такође, четири пута најбољи стрелац Европског првенства. На такмичењима Светске лиге најбољи стрелац био је четири пута, док је 2 пута ову титулу понео и са Светских купова.
Током репрезентативне каријере осам пута је биран у идеалан тим на такмичењима на којима је учествовао, и то три пута на Европским и Светским првенствима као и два пута на Олимпијским играма.
Један је од најтрофејнијих и најуспешнијих спортиста у историји српског спорта, који је у целокупној играчкој каријери постигао, за сада недостижних, 2675 голова. Најбољи је стрелац свих времена на просторима бивше Југославије.
Светска првенстваУреди
- 1998 — Бронза — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим СП
- 2001 — Сребро — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим СП
- 2003 — Бронза — Најбољи стрелац првенства
- 2005 — Злато — Најбољи играч и стрелац првенства — Идеалан тим СП
- 2007 — 4. место
Европска првенстваУреди
- 1997 — Сребро
- 2001 — Злато — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ЕП
- 2003 — Злато — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ЕП
- 2006 — Злато — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ЕП
- 2008 — Сребро — Најбољи стрелац првенства
Олимпијске игреУреди
- 1996 — 8. место
- 2000 — Бронза — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ОИ
- 2004 — Сребро — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ОИ
- 2008 — Бронза
Светска лигаУреди
- 2004 — Сребро — Најбољи стрелац првенства
- 2005 — Злато — Најбољи стрелац првенства
- 2006 — Злато
- 2007 — Злато — Најбољи стрелац првенства
- 2008 — Злато — Најбољи стрелац првенства
Светски купУреди
- 2002 — Бронза — Најбољи стрелац првенства
- 2005 — Злато — Најбољи стрелац првенства
Медитеранске игреУреди
- 1997 — Злато
Број постигнутих головаУреди
- Репрезентација (СРЈ, СЦГ, Србија) — 981
- Укупно голова у каријери — 2675
Најбољи стрелацУреди
- 2 пута најбољи стрелац Олимпијских игара ОИ
- 4 пута најбољи стрелац Светског првенства СП
- 4 пута најбољи стрелац Европског првенства ЕП
- 4 пута најбољи стрелац Светске лиге СЛ
- 2 пута најбољи стрелац Светског купа СК
Идеалан тимУреди
- 8 пута биран у идеалан тим (ОИ, СП, ЕП)
Спортске организацијеУреди
Поред трофејне ватерполо каријере, допринос српском спорту пружио је и кроз ангажовање у спортским организацијама. Председник ватерполо клуба „Црвена звезда” био је од 2003. до 2004. године.
Након завршетка играчке каријере у италијанском клубу „Рари Нантес Савона”, за исти клуб наставља да обавља функцију спортског менаџера за европска такмичења у периоду од 2006. до 2014. године.
Признања и наградеУреди
Захваљујући изузетној спортској каријери носилац је многобројних спортско-друштвених признања те је, између осталог, 2000. године проглашен за спортисту године Аутономне покрајине Војводина.
Имао је ту част да два пута буде одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Први пут 2001. године а затим и 2004.
Награду за најбољег спортисту у избору Олимпијског комитета Србије и Црне Горе добио је 2004., а годину дана касније, 2005. године, проглашен је за лауреата Октобарске награде Града Београда.
Више од деценије је важио за једног од најбољих играча света, а 2005. године званично је проглашен за најбољег светског ватерполисту.
Највеће спортско-друштвено признање које Спортски савез Србије традиционално сваке године додељује спортистима, спортским савезима и стручњацима који су својим резултатима обележили историју српског спорта и тиме афирмисали нашу земљу у свету, Мајска награда, додељена му је 2008. године.
У 2010. години изабран је за трећег најбољег спортисту у 21. веку у избору ФИНА.
Октобра 2016. године уручена му је повеља за допринос развоју и раду Спортске академије као награда за најуспешнијег студента од оснивања ове институције.
Светска федерација спорта и културе са седиштем у Минеаполису (Минесота) јула 2017. године прогласила га је за најбољег ватерполисту „нападача” свих времена.[1] У том избору је освојио 4.045 гласова што је још једна потврда његове успешне голгетерске каријере.[2][3]
Награду „Најевропљанин” за област политике у 2020. години доделила му је Прва европска кућа у Београду у децембру 2020. године.[4][5][6]
ОбразовањеУреди
Дипломирао је 2003. године, магистрирао 2009. а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента.
Хуманитарни радУреди
Хуманитарна организација „Буди хуман - Александар Шапић” основана је 2014. године, а почела са радом јуна месеца. Фондација „Буди хуман” бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.
Фондација „Буди хуман” је врло брзо након оснивања израсла у једну од најкредибилнијих хуманитарних фондација у региону која за циљ има да помогне у лечењу и обезбеђивању неопходних терапија, пре свега деце.
Од оснивања до данас, кроз Хуманитарну фондацију - Буди хуман прошло је више хиљада корисника, од којих је највише деце, а за које је прикупљено више десетина милиона евра. У фебруару 2016. године све медаље које је освојио у играчкој каријери је преко сајта Хуманитарне фондације — Буди хуман приложио аукцијској продаји, а сав новац од продатих медаља биће уплаћен за лечења и терапије корисника Фондације.
Добитник је великог броја признања за друштвено-користан и хуманитарни рад, којим су му многе институције у земљи исказале захвалност за све што је у области хуманитарног рада радио као активни спортиста, али и за хуманитарни рад којим је интензивније и одговорније наставио да се бави након играчке каријере.
Политичка каријераУреди
Био је помоћник градоначелника Града Београда од 2009. до 2012. године. За председника општине Нови Београд изабран је на изборима 2012. године, а реизабран на изборима 2016. године. Свој трећи мандат председника општине Нови Београд започео је након избора 2020. године а завршио се 2022. године.
На београдским изборима 2018. године био је трећепласирани, са освојених нешто преко 9% подршке Београђана, а најбоље пласирана организација која је самостално наступила на изборима.
На седници Скупштине Српског патриотског савеза, одржаној 21. јула 2018. године, Александар Шапић је једногласно изабран за председника ове новоформиране политичке организације која ће убудуће наступати на републичком нивоу.[7] Српски патриотски савез први пут постаје парламентарна странка након избора 2020. године.[8][9]
Након уједињења Српског патриотског савеза са Српском напредном странком, 29. маја 2021. године, изабран је за потпредседника Главног одбора Српске напредне странке.[10]
На конститутивној седници Скупштине града Београда, 20. јуна 2022. изабран је на место градоначелника Београда.
Приватни животУреди
Ожењен је, отац двоје деце. Живи и ради у Београду.
Говори енглески, италијански и руски језик.
ЗанимљивостиУреди
У филму „Кад порастем бићу кенгур” одиграо је улогу Гангуле по којој га многи и данас памте. Имао је ту срећу да је филм у којем је глумио, а сниман 2004. године, несумњиво обележио српску кинематографију и код омладине је остао популаран до данас.
Учествовао је у хуманитарном шоу програму „Плес са звездама”.
РеференцеУреди
- ^ Marković, Nemanja. „Aleksandar Šapić: Najbolji svih vremena”. Dnevni list Danas. Приступљено 02. 8. 2017.
- ^ „NAJBOLJI NA SVETU SVIH VREMENA: Veliko priznanje za Aleksandra Šapića!”. Kurir. Приступљено 02. 8. 2017.
- ^ „Amerikanci proglasili Srbina za najboljeg svih vremena: Niko ne može da nadmaši Šapića!”. Telegraf. Приступљено 02. 8. 2017.
- ^ „Aleksandru Šapiću uručena nagrada „Najevropljanin“”. Beogradski. Архивирано из оригинала 05. 08. 2021. г. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Nedimoviću i Šapiću uručene nagrade „Najevropljanin””. Blic. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „EVROPSKA KUĆA DODELILA PRIZNANJA JUBILARNI 20. PUT: “Najevropljani“ Vesna Vučurević i Davor Milićević”. Novosti. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Formiran Srpski patriotski savez – SPAS, vodi ga Šapić”. N1. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS, Spas i manjinske stranke”. BBC news. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Kako će izgledati budući parlament: SNS 189, SPS 32, SPAS 12 mandata”. RTV. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ Уједињење СНС-а и СПАС-а до краја маја
Спољашње везеУреди
- Званична Интернет презентација
- „Aleksandar Šapić – Najbolji vaterpolo napadač svih vremena”. Youtube. Приступљено 21. 2. 2019.
- Биографија на сајту Градске општине Нови Београд
- Хуманитарна фондација "Буди хуман — Александар Шапић
- Морамо да избацимо културу и спорт из тржишне економије — интервју („Политика”, 21. фебруар 2018)
- Александар Шапић на сајту Twitter
