Отворите главни мени

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Србија
WaterPoloSwimsuits back Serbia 2015.png
НадимакДелфини
СавезВатерполо савез Србије
КонфедерацијаЛЕН (Европа)
СелекторСрбија Дејан Савић
Помоћни тренерСрбија Владимир Вујасиновић
КапитенФилип Филиповић
Највише наступаДејан Савић, 444 утакмице
Најбољи стрелацАлександар Шапић, 981 гола
ФИНА шифраSRB
Прва међународна утакмица
Белгија Белгија 7 : 1 Југославија Југославија
(Болоња, Италија; 31. август 1927)[1]
као Србија
Србија Србија 13 : 6 Русија Русија
(Београд, Србија; 01. септембар 2006)[2]
Највећа победа
Југославија СФР Југославија 62 : 0 Гватемала Гватемала
(Кобе, Јапан; 24. август 1985)[3]
као Србија
Србија Србија 31 : 0 Египат Египат
(Ђенова, Италија; 18. јун 2008)[4][5]
Олимпијске игре
Учешћа18 (Први пут 1936.)
Најбољи резултатGold medal.svg Првак (4): 1968, 1984, 1988, 2016.
Светско првенство
Учешћа19 (Први пут 1973.)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (5): 1986,1991,2005, 2009, 2015.
Европско првенство
Учешћа28 (Први пут 1927.)
Најбољи резултатGold medal europe.svg Првак (8):1991, 2001, 2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018.
Светска лига
Учешћа15 (Први пут 2003.)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (12): 2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019.
Светски куп
Учешћа12 (Први пут 1979.)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (5) : 1987, 1989, 2006, 2010, 2014.
Европски куп
Учешћа1 (Први пут 2018.)
Најбољи резултат4. место (1): 2018.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

Ватерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе.[6][7], те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације[8].


Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1. Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0[9]. Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арени[10]

Најефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Резултати репрезентације на међународним такмичењимаУреди

Олимпијске игреУреди

Од 1900. до 1932. репрезентација није учествовала
Олим. игре Пласман ИГ П Н И ГД ГП
  Берлин 1936. 3. место у групи 3 1 0 2 11 8
  Лондон 1948. испала у предтакмичењу 3 1 1 1 17 10
  Хелсинки 1952. 2. у финалној групи 2 8 6 2 0 43 14
  Мелбурн 1956. 2 у финалној групи 2 6 4 1 1 36 11
  Рим 1960. 4. у финалној групи 4 7 5 0 2 27 14
  Токио 1964. 2 у финалној групи 2 7 6 1 0 41 10
  град Мексико 1968. Победник 1 9 7 1 1 86 35
  Минхен 1972. 5 у финалној групи 5 9 5 1 3 52 43
  Монтреал 1976. 5 у финалној групи 5 8 1 5 2 46 34
  Москва 1980. 2 у финалној групи 2 8 5 2 1 58 32
  Лос Анђелес 1984. Победник 1 7 6 1 0 72 49
  Сеул 1988. Победник 1 7 6 0 1 83 55
  Барселона 1992. суспендована због санкција У. Н.
  Атланта 1996. Меч за 7. место 8. 8 3 1 4 75 80
  Сиднеј 2000. Меч за 3. место 3. 8 6 1 1 63 36
  Атина 2004. Финале 2. 8 6 0 2 58 42
  Пекинг 2008. Меч за 3. место 3. 8 5 0 3 70 57
  Лондон 2012. Меч за 3. место 3. 8 6 1 1 99 66
  Рио 2016. Победник 1. 8 5 2 1 80 66
Укупно 19/27 48 31 5 12 445 347

Светско првенствоУреди

Закључно са Светским првенством у Казању 2015. године, репрезентација Србије постигла је 992 гола. Већ на наредном 2017. године у Будимпешти победом над селекцијом Јужне Африке од 21:5, Делфини су прешли границу од хиљаду датих голова на Светским првенствима. Осми гол на овом мечу, а хиљадити на шампионатима, постигао је у другој четвртини Филип Филиповић.[11]

Светско првенство Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
  Београд 1973. Меч за 3. место Бронзана медаља 10 6 1 3 58 44
  Кали 1975. Групна фаза 13.место 3 2 0 1 15 12
  Берлин 1978. Меч за 3. место Бронзана медаља 11 7 0 4 64 39
  Гвајакил 1982. Групна фаза 7. место 6 4 0 2 58 52
  Мадрид 1986. Финале Победник 6 5 2 0 73 56
  Перт 1991. Финале Победник 7 6 0 1 81 46
  Рим 1994. суспендована због санкција У. Н.
  Перт 1998. Меч за 3. место Бронзана медаља 8 5 1 2 77 49
  Фукуока 2001. Финале Сребрна медаља 8 6 1 1 62 42
  Барселона 2003. Меч за 3. место Бронзана медаља 7 5 1 1 55 33
  Монтреал 2005. Финале Победник 6 6 0 0 69 29
  Мелбурн 2007. Меч за 3. место 4.место 6 4 0 2 67 44
  Рим 2009. Финале Победник 7 5 1 1 80 60
  Шангај 2011. Финале Сребрна медаља 6 6 0 0 72 47
  Барселона 2013. Меч за 7. место 7.место 7 5 0 2 81 55
  Казањ 2015. Финале Победник 6 6 0 0 80 60
  Будимпешта 2017. Меч за 3. место Бронзана медаља 6 5 0 1 80 51
  Kвангжу 2019. Меч за 5. место 5. место 6 4 1 1 80 52
Укупно 17/18 5 титула 116 77 8 22 1152 771
 
Златни српски ватерполисти са Европског првенства 2018.

Европско првенствоУреди

Европско првенство Пласман ИГ П Н И ГД ГП
  Будимпешта 1926 није учествовала - - - - - - -
  Болоња 1927 9. место 9 1 0 0 1 1 7
 Париз 1931 није учествовала - - - - - - -
  Магдебург 1934 5. место 5 6 2 1 3 9 14
  Лондон 1938 није учествовала - - - - - - -
  Монте Карло 1947 предтакмичење 8 2 0 1 1 5 9
  Беч 1950 Meч зa 3. место 3 6 4 1 1 46 25
  Торино 1954 Финалиста 2 6 4 2 0 28 7
  Будимпешта 1958 Финалиста 2 7 5 0 2 38 16
  Лајпциг 1962 Финалиста 2 6 3 1 2 27 12
  Утрехт 1966 Meч зa 3. место 3 7 5 1 1 23 13
  Барселона 1970 Meч зa 3. место 3 9 7 0 2 45 29
  Беч 1974 Meч зa 3. место 3 7 4 2 1 45 38
  Јенчепинг 1977 Финалиста 2 7 6 0 1 42 30
  Сплит 1981 Meч зa 3. место 4 7 3 0 4 54 62
  Рим 1983 Meч зa 3. место 4 7 3 2 2 58 50
  Софија 1985 Финалиста 2 7 5 1 1 58 44
  Стразбур 1987 Финалиста 2 7 5 2 0 68 46
  Бон 1989 Финалиста 2 8 6 1 1 81 53
  Атина 1991 Победник 1 8 7 1 0 102 59
  Шефилд 1993. суспендована због санкција У. Н.
  Беч 1995. суспендована због санкција У. Н.
  Севиља 1997. Финале 2. 8 6 1 1 52 39
  Фиренца 1999. Меч за 7. место 7. 8 3 1 4 56 55
  Будимпешта 2001. Финале 1. 8 8 0 0 71 50
  Крањ 2003. Финале 1. 8 7 0 1 75 47
  Београд 2006. Финале 1. 7 7 0 0 100 48
  Малага 2008. Финале 2. 7 5 1 1 81 44
  Загреб 2010. Меч за 3. место 3. 8 6 0 2 96 59
  Ајндховен 2012. Финале 1. 7 6 0 1 78 61
  Будимпешта 2014. Финале 1. 8 6 1 1 85 59
  Београд 2016. Финале 1. 7 7 0 0 97 51
  Барселона 2018. Финале 1. 6 6 0 0 68 41
Укупно 28/34 8 титула 190 136 20 34 1589 1078

Светска лигаУреди

Светска лига Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
  Патрас 2002. Није учествовала
  Њујорк 2003. Меч за 3. место 4. 3 1 0 2 28 26
  Лонг Бич 2004. Финале 2. 3 2 0 1 25 24
  Београд 2005. Финале 1. 4 4 0 0 44 29
  Атина 2006. Финале 1. 6 6 0 0 74 38
  Берлин 2007. Финале 1. 6 6 0 0 77 26
  Ђенова 2008. Финале 1. 6 6 0 0 83 24
  Подгорица 2009. Меч за 3. место 3. 6 5 0 1 58 33
  Ниш 2010. Финале 1. 6 6 0 0 84 41
  Фиренца 2011. Финале 1. 6 6 0 0 69 36
  Алмати 2012. Није учествовала
  Чељабинск 2013. Финале 1. 6 6 0 0 82 44
  Дубаи 2014. Финале 1. 6 6 0 0 85 40
  Бергамо 2015. Финале 1. 6 6 0 0 87 51
  Хуејџоу 2016. Финале 1. 6 6 0 0 80 43
  Руза 2017. Финале 1. 6 6 0 0 85 52
  Будимпешта 2018. Није се квалификовала за завршни турнир
  Београд 2019. Финале 1. 6 6 0 0 91 51
Укупно 14/17 12 титула - - - - - -

Светски купУреди

Светски куп Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије
  Атланта 1995. Није се квалификовала
  Атина 1997. Меч за 7. место 7. 5 2 0 3 32 37
  Сиднеј 1999. Меч за 5. место 5. 5 4 0 1 34 29
  Београд 2002. Меч за 3. место 3. 5 4 0 2 37 30
  Будимпешта 2006. Финале 1. 5 5 0 0 52 38
  Велики Варадин 2010. Финале 1. 6 4 0 1 77 53
  Алмати 2014. Финале 1. 6 6 0 0 71 36
  Берлин 2018. Меч за 3. место 3. 6 4 1 1 83 49
Укупно 7/8 3 титуле 38 29 1 8 386 272

Европски купУреди

Светска лига Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
  Ријека 2018. Меч за 3. место 4. - - - - - -
Укупно 1/1 0 титула - - - - - -

Медитеранске игреУреди

Медитеранске игре Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије
  Лангдок-Русијон 1993. Није се квалификовала
  Бари 1997. Финале 1. - - - - - -
  Тунис 2001. Меч за 3. место 4. - - - - - -
  Алмерија 2005. Меч за 3. место 3. 5 3 1 1 39 30
  Пескара 2009. Финале 1. 5 4 1 0 47 26
  Мерсин 2013. Меч за 5. место 6. 5 1 0 4 23 45
  Тарагона 2018. Финале 1. 4 4 0 0 49 18
Укупно 6/7 3 титуле

Састав репрезентацијеУреди

Састав на ОИ 2016.

Име Поз. Висина Тежина Датум рођења Клуб у 2016/17.
1 Гојко Пијетловић Г 1,94 м 100 кг 7. август 1983.   Орадеа
2 Душан Мандић О 1,90 м 91 кг 16. јун 1994.   Про Реко
3 Живко Гоцић О 1,93 м 100 кг 22. август 1982.   Солнок
4 Сава Ранђеловић ЦБ 1,94 м 103 кг 17. јул 1993.   Бреша
5 Милош Ћук О 1,90 м 91 кг 16. јун 1990.   Егер
6 Душко Пијетловић Н 1,86 м 95 кг 25. април 1985.   Про Реко
7 Слободан Никић Н 1,96 м 94 кг 25. јануар 1983.   Орвушегетем
8 Милан Алексић ЦБ 1,97 м 29. јануар 1985.   Солнок
9 Никола Јакшић ЦБ 1,95 м 103 кг 17. април 1997.   Партизан
10 Филип Филиповић О 1,97 м 100 кг 2. мај 1987.   Про Реко
11 Андрија Прлаиновић О 1,87 м 94 кг 28. април 1987.   Солнок
12 Стефан Митровић О 1,94 м 85 кг 29. март 1988.   Ференцварош
13 Бранислав Митровић Г 30. јануар 1985.   Егер
Селектор: Дејан Савић

СелекториУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди