Грађанске слободе

Грађанске слободе обухватају основна права загарантована сваком грађанину (право на живот, самоодбрану, праведно суђење, личну имовину, слободу говора, вере и окупљања). Најчешће су дефинисане и заштићене уставом и представљају брану од самовоље власти. Могу се суспендовати током ванредног стања или рата. Данас се дискутује да ли основне грађанске слободе треба да укључе репродуктивна права, право на брак хомосексуалаца и право на поседовање мале количине наркотика за личну употребу.[1]

ПрегледУреди

 
Сломљена слобода: Археолошки музеј Истанбула

Многе савремене нације имају устав, повељу о правима или сличне уставне документе који набрајају и настоје да гарантују грађанске слободе. Друге нације су донеле сличне законе путем разних правних средстава, укључујући потписивање и ратификацију или на други начин давање на снагу кључних конвенција као што су Европска конвенција о људским правима и Међународни пакт о грађанским и политичким правима. Постојање неких затражених грађанских слобода је предмет спора, као и обим већине грађанских права. Контроверзни примери укључују имовинска права, репродуктивна права и грађански брак. У ауторитарним режимима у којима владина цензура омета перципиране грађанске слободе, неки заговорници грађанских слобода залажу се за употребу алата за анонимност како би се омогућила слобода говора, приватност и анонимност.[2] Степен у коме су се демократије укључиле треба да узме у обзир утицај тероризма.[3] Питање је да ли постојање злочина без жртава крши грађанске слободе. Друго питање за дебату је суспензија или измена одређених грађанских слобода у време рата или ванредног стања, укључујући да ли и у којој мери то треба да се деси.

Формални концепт грађанских слобода често датира из Магна Карте, енглеске правне повеље договорене 1215. године која је заузврат била заснована на већ постојећим документима, наиме Повељи слобода.[4]

АзијаУреди

КинаУреди

Устав Народне Републике Кине (који се односи само на континенталну Кину, не и на Хонгконг, Макао и Тајван), посебно његова основна права и дужности грађана, тврди да штити многе грађанске слободе. Тајван, који је одвојен од континенталне Кине, има свој Устав.

Иако устав из 1982. гарантује грађанске слободе,[5] кинеска влада обично користи клаузуле о „субверзији државне власти“ и „заштити државних тајни“ у свом законском систему да затвори оне који критикују Комунистичку партију Кине (КПК) и државне вође.[6]

ИндијаУреди

 
Огромни скупови попут овог у Калкути су уобичајени у Индији.

Основна права — садржана у трећем делу устава — гарантују слободе тако да сви Индијци могу да живе у миру као грађани Индије. Шест основних права су право на једнакост, право на слободу, право против експлоатације, право на слободу вероисповести, културна и образовна права и право на уставне правне лекове.[7]

Сви људи, без обзира на расу, веру, касту или пол, имају право да се обрате Вишим судовима или Врховном суду ради спровођења својих основних права. Није неопходно да оштећени то мора учинити. У јавном интересу свако може у њихово име покренути судски спор. Ово је познато као „парница од јавног интереса”.[8] Судије Вишег и Врховног суда такође могу самостално да делују на основу медијских извештаја.

Основна права истичу једнакост гарантујући свим грађанима приступ и коришћење јавних институција и заштите, без обзира на њихово порекло. Права на живот и личну слободу важе за особе било које националности, док се друга, као што је слобода говора и изражавања, примењују само на држављане Индије (укључујући нерезидентне држављане Индије).[9] Право на једнакост у питањима јавног запошљавања не може се дати прекоморским држављанима Индије.[10]

Основна права првенствено штите појединце од било каквих произвољних поступака државе, али нека права се могу спровести и против приватних лица.[11] На пример, устав укида недодирљивост и забрањује бегар. Ове одредбе делују као провера како државног деловања, тако и поступака приватних лица. Основна права нису апсолутна и подлежу разумним ограничењима која су неопходна за заштиту националног интереса. У случају Кесавананда Барати против државе Керала, Врховни суд је одлучио да се све одредбе устава, укључујући основна права, могу изменити.[12]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ Ghappour, Ahmed (2017-09-01). „Data Collection and the Regulatory State”. Connecticut Law Review. 49 (5): 1733. 
  3. ^ Hunter, Lance Y. (2015-09-18). „Terrorism, Civil Liberties, and Political Rights: A Cross-National Analysis”. Studies in Conflict & Terrorism (на језику: енглески). 39 (2): 165—193. ISSN 1057-610X. S2CID 110482777. doi:10.1080/1057610x.2015.1084165. 
  4. ^ Hugh Starkey, Professor of Citizenship and Human Rights Education at UCL Institute of Education, London. „Magna Carta and Human rights legislation”. British Library. Приступљено 22. 11. 2016. 
  5. ^ „CONSTITUTION OF THE PEOPLE'S REPUBLIC OF CHINA”. Приступљено 5. 3. 2015. 
  6. ^ „China jails rights activist outspoken on Tibet”. Reuters. 3. 4. 2008. 
  7. ^ Constitution of India-Part III Fundamental Rights.
  8. ^ Bodhisattwa Gautam vs. Subhra Chakraborty; 1995 ICHRL 69”. [World Legal Information Institute]. Приступљено 2006-05-25.  This was the case where public interest litigation was introduced (date of ruling 15 December 1995).
  9. ^ Tayal, B.B. & Jacob, A. (2005), Indian History, World Developments and Civics, p. A-25
  10. ^ Citizenship (Amendment) Bill, 2003 (PDF). Rajya Sabha. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2006-04-25. Приступљено 2006-05-25. 
  11. ^ Bodhisattwa Gautam vs. Subhra Chakraborty; 1995 ICHRL 69”. [World Legal Information Institute]. Приступљено 2006-05-25.  This was the case where Fundamental Rights were enforced against private individuals (date of ruling 15 December 1995).
  12. ^ Kesavananda Bharati vs. state of Kerala; AIR 1973 S.C. 1461, (1973) 4 SCC 225 – In what became famously known as the "Fundamental Rights case", the Supreme Court decided that the basic structure of the constitution was unamendable.

ЛитератураУреди

  • Dershowitz, Alan. "Preserving Civil Liberties." Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2009) Reflections on the Fractured Landscape, spec. sec. of Chronicle of Higher Education, Chronicle Review, September 28, 2001. Accessed August 11, 2006.
  • Smith, Jean Edward, and Herbert M. Levine. Civil Liberties and Civil Rights Debated. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall, 1988.
  • "Country Cousins", The Economist, 8 April 2000.
  • "Dalai Lama honours Tintin and Tutu", BBC News, 2 June 2006.
  • "From politics to health policies: why they're in trouble", The Star, 6 February 2007.
  • "Online encyclopedia Wikipedia founder raps firms aiding China censorship", Associated Press Financial Wire, 8 March 2007.
  • "Profile: The Dalai Lama", BBC News, 25 April 2006.
  • "Tutu calls on China to 'do the right thing' in Tibet", International Campaign for Tibet, 1 June 2006.
  • United States Congressional Serial Set, United States Government Printing Office, 1993.
  • "What do we expect the United Kingdom to do?", Tibet Vigil UK, June 2002. Retrieved 25 June 2006.
  • Au Loong-yu, Nan Shan, Zhang Ping. Women Migrant Workers under the Chinese Social Apartheid, Committee for Asian Women, May 2007.
  • Chan, Anita. China's Workers Under Assault: The Exploitation of Labor in a Globalizing Economy, M.E. Sharpe, 2001. ISBN 0-7656-0357-8
  • Chan, Anita & Senser, Robert A. "China's Troubled Workers", Foreign Affairs, March / April 1997.
  • Ching, Frank. China: The Truth About Its Human Rights Record, Rider Books, 2008. ISBN 978-1-84604-138-9
  • Elliott, Mark C. The Manchu Way: The 8 Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China, Stanford University Press, 2001. ISBN 0-8047-3606-5
  • Goble, Paul. "China: Analysis From Washington – A Breakthrough For Tibet", World Tibet Network News, Canada Tibet Committee, 31 August 2001.
  • Laquian, Aprodicio A. Beyond Metropolis: The Planning and Governance of Asia's Mega-Urban Regions, Johns Hopkins University Press, 2005. ISBN 0-8018-8176-5
  • Lasater, Martin L. & Conboy, Kenneth J. "Why the World Is Watching Beijing's Treatment of Tibet", The Heritage Foundation, 9 October 1987.
  • Luard, Tim. "China rethinks peasant 'apartheid'", BBC News, 10 November 2005.
  • Macleod, Calum. "China reviews 'apartheid' for 900 m peasants", The Independent, 10 June 2001.
  • Neville-Hadley, Peter. Frommer's China, Frommers.com, 2003. ISBN 0-7645-6755-1
  • Robinson, Thomas W. & Shambaugh, David L. Chinese Foreign Policy: Theory and Practice, Oxford University Press. ISBN 0-19-829016-0
  • Rosenthal, A.M. "China's 'Apartheid' Taiwan Policy." The New York Times, 4 December 1995.
  • Snow, Phillip. "Third World Report: 'Chinese apartheid' threatens links with Africa", The Guardian, 20 January 1989.
  • von Senger, Harro. "Chinese culture and human rights" (online available: pdf). In: Wolfgang Schmale (Hrsg.): "Human rights and cultural diversity: Europe, Arabic-Islamic world, Africa, China". Goldbach: Keip, 1993, pp. 281–333
  • Waddington, Jeremy. Globalization and Patterns of Labour Resistance, Routledge, 1999. ISBN 0-7201-2369-0
  • Whitehouse, David. "Chinese workers and peasants in three phases of accumulation", Paper delivered at the Colloquium on Economy, Society and Nature, sponsored by the Centre for Civil Society at the University of KwaZulu-Natal, 2 March 2006. Retrieved 1 August 2007.
  • Wildasin, David E. "Factor mobility, risk, inequality, and redistribution" in David Pines, Efraim Sadka, Itzhak Zilcha, Topics in Public Economics: Theoretical and Applied Analysis, Cambridge University Press, 1998. ISBN 0-521-56136-1
  • Yao, Shunli. "China's WTO Revolution", Project Syndicate, June 2002
  • Cheng, Lucie, Rossett, Arthur and Woo, Lucie, East Asian Law: Universal Norms and Local Cultures, RoutledgeCurzon, 2003, ISBN 0-415-29735-4
  • Edwards, Catherine, China's Abuses Ignored for Profit, Insight on the News, Vol. 15, 20 December 1999.
  • Foot, Rosemary (2000). Rights beyond Borders: The Global Community and the Struggle over Human Rights in China. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829776-5. 
  • Jones, Carol A. G. (1994). „Capitalism, Globalization and Rule of Law: An Alternative Trajectory of Legal Change in China”. Social & Legal Studies. 3 (2): 195—220. S2CID 143746379. doi:10.1177/096466399400300201. 
  • Klotz, Audie (1995). Norms in International Relations: The Struggle against Apartheid. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3106-7. 
  • Knight, J.; Song, L. (1999). The Rural-Urban Divide: Economic Disparities and Interactions in China. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829330-9. 
  • Martin, Matthew D., III (2007). „The Dysfunctional Progeny of Eugenics: Autonomy Gone AWOL”. Cardozo Journal of International Law. 15 (2): 371—421. ISSN 1069-3181. 
  • Seymour, James (1984). „Human Rights in Chinese Foreign Relations”. Ур.: Kim, Samuel S. China and the World: Chinese Foreign Policy Faces the New Millennium. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3414-1. 
  • Sitaraman, Srini, Explaining China's Continued Resistance Towards Human Rights Norms: A Historical Legal Analysis, ACDIS Occasional Paper, Program in Arms Control, Disarmament, and International Security, University of Illinois, June 2008.
  • Svensson, Marina, The Chinese Debate on Asian Values and Human Rights: Some Reflections on Relativism, Nationalism and Orientalism, in Brun, Ole. Human Rights and Asian Values: Contesting National Identities and Cultural Representations in Asia, Ole Bruun, Michael Jacobsen; Curzon, 2000, ISBN 0-7007-1212-7
  • Wang, Fei-Ling, Organizing through Division and Exclusion: China's Hukou System, Stanford University Press, 2005, ISBN 0-8047-5039-4
  • Zweig, David, Freeing China's Farmers: Rural Restructuring in the Reform Era, M. E. Sharpe, 1997, ISBN 1-56324-838-7
  • The silent majority; China. (Life in a Chinese village), The Economist, April 2005
  • China's Geography: Globalization and the Dynamics of Political, Economic, and Social Change
  • Anwar Rahman. Sinicization Beyond the Great Wall: China's Xinjiang Uighur Autonomous Region

Спољашње везеУреди