Отворите главни мени

Европска мигрантска криза

Државе из којих долази највише миграната
Број миграната у Европи између 1. јануара и 30. јуна 2015. године (по држави у процентима)

Мигранти на грчко-македонској граници (2015)

Европска мигрантска криза[1][2][3][4] или једноставно избегличка криза је израз за низ догађаја везаних за масовни долазак избеглица и, најчешће илегалних, имиграната из Азије, Африке и дела Југоисточне Европе (Косово* и Албанија) у земље Европске уније који се бележи од средине 2010. године, а своју ескалацију добија током 2015. године.

ОписУреди

Разлог за масовне миграције везује се за високу стопу незапослености и сиромаштва у тим земљама, али однедавно и као последице ратних збивања, пре свега у Сирији где је грађански рат проузроковао масовни егзодус становништва, као и у Либији где је рушење режима Моамера ел Гадафија довео до анархије коју вешто користе добро организоване мреже кријумчара људи. Криза се до средине 2015. године углавном одржавала на медитеранским обалама Италије, до којих су бројни мигранти долазили бродовима и чамцима, у бројним случајевима неуспешно, што је доводило до масовних погибија. У скорашње време је далеко масовнији прилив избеглица забележен на Балкану, односно као рута за улазак у ЕУ преко држава чланица на периферији (Грчка и Хрватска) и бивше југословенске државе (Македонија и Србија).

Мигранти који су дошли у ЕУ према националности
(подаци из 2014)[5]
  Сирија 79.169
  Еритреја 34.586
Непознате суб-сахарске државе 26.341
  Авганистан 22,132
  Косово* 22.069
  Мали 10.575
  Албанија 9.323
  Гамбија 8.730
  Нигерија 8.715
  Сомалија 7.676
Остали 54.216
Укупно 283.532

Правни статус мигранатаУреди

Правни статус миграната зависи од узрока миграције сваког миграната.

  • азиланти - ако је особа емигрирала из своје државе због непосредне ратне опасности, такви људи се сматрају ратним избеглицама и према међународном праву свака држава света је дужна да им осигура право на азил. Члан 14. УН-ове Универзалне декларације о људским правима гласи:

    „Свако има право да тражи уточиште у другим земљама пред погромом.”

    — Члан 14. Универзална декларација о људским правима
  • радни емигранти - ако је особа емигрирала из своје земље због повољније економске будућности. Радни односно економски мигранти немају право на азил, и због тога могу бити депортовани у најближу претходну државу где им сигурност није угрожена.

ПолитикаУреди

Иако су избеглице од стране европског политичког естаблишмента дочекане са симпатијама, односно као жртве ратних страхота којима Европска унија мора пружити сигурно уточиште, са временом, однос према њима је постао предмет жестоких критика од стране дела европске јавности. Европско друштво је забринуто због додатног оптерећења социјалних служби, погоршање сигурносне ситуације, односно могућег нестанка наводног хришћанског идентитета услед масовног доласка миграната муслиманске вероисповести. У задње време је однос према мигрантима постао предмет жестоких спорова међу појединим европским чланицама, са једне стране Немачка која инсистира на политици "отворених врата", а са друге стране Мађарска, Словачка и Пољска, које сматрају да ће оне имати највеће последице политике за коју се залаже Немачка.

ПоследицеУреди

Као последица реакције појединих држава на масован прилив миграната (дизање ограда, затварање граница), јавило се краткотрајно нарушавање међудржавних односа између Србије и Мађарске, Хрватске и Србије и Мађарске и Хрватске. Нарушавање односа се огледа у привременом онемогућавању (или отежаним омогућавању) проласка немигрантима (особама које регуларно пролазе границу) преко граничних прелаза Хоргош (Србија-Мађарска)[6][7], као и дуж целе границе Србије и Хрватске[8], што је проузроковало привремени тзв. "царински рат" између Србије и Хрватске.[9][10]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Europe migrant crisis, BBC News, приступљено 16. октобра 2015.
  2. ^ Camila Ruz, The battle over the words used to describe migrants, BBC News Magazine, приступљено 16. октобра 2015.
  3. ^ Europe’s Migration Crisis, ft.com, приступљено 16. октобра 2015.
  4. ^ Gideon Rachman, Refugees or migrants – what’s in a word?, blogs.ft.com, 3. rujna 2015., приступљено 16. октобра 2015.
  5. ^ „Annual Risk Analysis 2015” (PDF). Frontex. 27. 4. 2015. стр. 59. 
  6. ^ ХОРГОШ ПОТПУНО ЗАТВОРЕН! Избеглице вичу: Хвала ти Србијо, blic.rs, приступљено 16. октобра 2015.
  7. ^ Мађарска затворила прелаз Хоргош на месец дана, N1, приступљено 16. октобра 2015.
  8. ^ Хрватска затворила границу са Србијом, стигло 11.000 избеглица, rts.rs, приступљено 16. октобра 2015.
  9. ^ Царински рат Србије и Хрватске, mondo.rs, приступљено 16. октобра 2015.
  10. ^ Премијери Србије и Хрватске поновили ставове, не надзире се крај кризе, N1, приступљено 16. октобра 2015.

Спољашње везеУреди