Хоргош (мађарски: Horgos) је насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Најсеверније је насеље у Републици Србији. Поред села се налази и гранични прелаз између Србије и Мађарске са називом Хоргош на ауто-путу Е-75, као и железничка пруга СуботицаСегедин.

Хоргош
Horgos1.jpg
Главна улица у месту
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 5.709
 — густина76/км2
Географске карактеристике
Координате46°09′10″ СГШ; 19°57′56″ ИГД / 46.15273° СГШ; 19.96558° ИГД / 46.15273; 19.96558Координате: 46°09′10″ СГШ; 19°57′56″ ИГД / 46.15273° СГШ; 19.96558° ИГД / 46.15273; 19.96558
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина75 м
Површина74,8 км2
Хоргош на мапи Србије
Хоргош
Хоргош
Хоргош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24410
24411
Позивни број024
Регистарска ознакаKA

Према попису из 2011. било је 5709 становника.

ИсторијаУреди

Подручје Хоргоша пре Словена и Мађара, насељавали су Келти, Скити, Хуни и Авари. Рибарско место по називу Хоргош помиње се у 16. веку. Верује се да назив потиче од једног језера које се налази у Хоргошком риту, а које је било у облику хорога[a]. Сегедински ћата, Карас Миклош (мађ. Kárász Miklós), купио је ову област 1746. године. Као почетак планског насељавања рачуна се 1772. година, када је 120 породица из Мађарске населило је ово место. Током 18. века, становници Хоргоша углавном су се бавили сточарством, земљорадњом и занатским пословима. У првој половини 19. века, почиње развој мале привреде. Из тог времена датирају прве кројачке и ковачке радње. У ово време појављује се и путнички промет. Организован је и поштански саобраћај. Прва школа почела је са радом 1845. године.[2][1]

 
Стара вила на главној улици у Хоргошу

Аграрном реформом између два светска рата обухваћене су богате породице. Конфисковану имовину добиле су нови досељеници. Након Другог светског рата, Дворац грофа Караса коришћен је као школа. У селу су подигнуте фабрике Витамин и Игло, а Хоргош је постао познат по производњи млевене паприке, под називом хоргошка.[2]

СаобраћајУреди

 
Железничка станица у Хоргошу

Хоргош је значајно саобраћајно чвориште. Овде је раскрсница локалних и регионалних путева. Најдужи европски пут Е75 пролази поред Хоргоша. Гранични прелаз Хоргош један је од најпрометнијих граничних прелаза у Србији. Железничка станица Хоргош налази се на прузи Суботица-Сегедин.

ДемографијаУреди

У насељу Хоргош живи 5043 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2439 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 7.902
1953. 7.768
1961. 7.871
1971. 7.823
1981. 7.640
1991. 7.201 7.099
2002. 6.325 6.541
2011. 5.709
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Мађари
  
5.302 83,82 %
Срби
  
436 6,89 %
Роми
  
298 4,71 %
Југословени
  
114 1,80 %
Црногорци
  
23 0,36 %
Хрвати
  
20 0,31 %
Буњевци
  
9 0,14 %
Албанци
  
6 0,09 %
Немци
  
3 0,04 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Македонци
  
1 0,01 %
непознато
  
3 0,04 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

БратимљењеУреди

Познате личностиУреди

Види јошУреди

НапоменаУреди

  1. ^ У облику хорога - у облику куке[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Пап, Ђерђ. „Хоргош”. Званична страница општине Кањижа. Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. 2,0 2,1 „Horgoš”. Informacioni centar za razvoj Potiskog regiona. Приступљено 22. 2. 2020. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди