Александар Тишма
Александар Тишма (Хоргош, 16. јануар 1924 — Нови Сад, 15. фебруар 2003) био је српски књижевник, уредник и академик. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле.[1][2]
| Александар Тишма | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јануар 1924. |
| Место рођења | Хоргош, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 15. фебруар 2003. (79 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СЦГ |
| Породица | |
| Супружник | Соња Дракулић |
| Деца | Андреј Тишма |
| Универзитет у Београду | |
Биографија
уредиРођен је у Хоргошу од оца Србина Гавре Тишме, трговца пореклом из Удбине у Лици и мајке Јеврејке Олге, девојачко Милер.[2]
Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Матурирао је 1942. године. У Будимпешти је студирао (од 1942. до 1943) економију па романистику.
Ступио је у народноослободилачку борбу децембра 1944. године. Демобилисан је новембра 1945. године, након чега се запослио као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а затим, 1947. године, у Београду, у „Борби“. На београдском Филозофском факултету 1954. године дипломирао је англистику.[3][2]
Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник.[4] Године 1952. венчао се са колегиницом, библиотекарком Соњом Дракулић. Са њом је исте године добио сина Андреја, који се бави конкретном поезијом, печатном уметношћу и фотографијом.[5]
Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973.[4]
Холокауст, људско зло и људске потребе су честа тема у његовим делима.[6][2]
Постоји фондација „Александар Тишма” која је 2019. почела да додељује истоимену Награду „Александар Тишма”. Први добитник је Ласло Дарваши из Мађарске за књигу „Зимско јутро – Бог. Домовина. Фамилија”.[7]
Награде
уреди- Бранковa наградa, за књигу Насељени свет, 1957.[2]
- Октобарскa наградa Новог Сада, 1966.[2]
- Нолитовa наградa, за књигу Употреба човека, 1977.[2]
- Ниновa наградa[2], за књигу Употреба човека, 1977.
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године[2], за књигу Употреба човека, 1978.
- Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Повратак миру, 1977.[2]
- Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Школа безбожништва, 1979.[2]
- Андрићева награда[2], за књигу Школа безбожништва, 1979.
- Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 1986.
- Седмојулска награда, 1988.
- Награда „Јован Поповић”, 1988.
- Награда Лајпцишког сајма за европско разумевање, 1995.[2]
- Аустријска државна награда за европску књижевност, 1995.[2]
- Награда за толеранцију, 1996.
- Национални орден за заслуге (Француска), 1997.[8][2]
- Награда Просветиног антиратног сајма књига, за романе Употреба човека и За црном девојком, 1999.
- Фебруарска награда Града Новог Сада, 2001.
- Награда „Лаза Костић”, за књигу Најлепше приповетке, 2002.
- Награда „Павле Марковић Адамов”, постхумно, 2004.
Књижевна дела
уредиПоезија:
- Насељени свет, 1956.
- Крчма , 1961.
Збирке приповедака:
- Кривице, 1961.
- Насиље , 1965.
- Мртви угао, 1973.
- Повратак миру, 1977.
- Школа безбожништва , 1978.
- Хиљаду и друга ноћ - изабране приповетке, 1987.
- Искушења љубави - изабране приповетке, 1995.
Романи:
- За црном девојком, 1969.
- Књига о Бламу, 1972.
- Употреба човека, 1976.
- Бегунци, 1981.
- Вере и завере, 1983.
- Капо, 1987.
- Широка врата, 1988.
- Које волимо, 1990.
- Женарник, 2010.
Друго:
- Другде, 1969 - путописи
- Пре мита, 1989 - есеји
- Шта сам говорио, 1996 - интервјуи
- Дневник: (1942-1951), 1991 - дневник
- Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - дневник
Референце
уреди- ^ „Тишма, Александар”. Званична презентација. издавачка књижарница Зорана Стојановића. Приступљено 4. 6. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ”. Александар Тишма. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ Тишма, Александар. Вере и завере. Нови Сад : Академска књига, 2015. стр. 285. ISBN 978-86-6263-098-8.
- ^ а б „Летопис Матице српске”. Званична презентација. Матица српска. Приступљено 4. 6. 2019.
- ^ [ https://www.tisma-foundation.com/index.php/sr/aleksandar-tisma/biografija/ Фондација Александар Тишма ]
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Александар Тишма – писац људских судбина и нељудских поступака”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-16.
- ^ Први пут уручена награда „Александар Тишма” („Политика”, 26. јун 2019)
- ^ „Биографија”. tisma-foundation.com. Архивирано из оригинала 26. 02. 2019. г. Приступљено 26. 2. 2019.
Спољашње везе
уреди- Биографија на сајту САНУ
- Необјављени Тишмин роман пред читаоцима („Политика“, 12. јун 2010)
- Радио-телевизија Србије: Тишмина хроника бешчашћа, објављено у петак, 22. фебруар 2013.
- Установљена награда „Александар Тишма” („Вечерње новости”, 15. фебруар 2018)
- Мухарем Баздуљ - „Александар Тишма: За црном судбиномˮ
- Век Александра Тишме, картографа стварног света: Пуцањем не доказујеш да си жив (РТС, ОКО, јануар 2024)
