Никола Селаковић

српски политичар и правник

Никола Селаковић (Титово Ужице, 30. април 1983) српски је правник и политичар. Селаковић је тренутно министар за рад и запошљавање у Влади Републике Србије и члан Председништва Српске напредне странке. Некадашњи је министар правде и државне управе, генерални секретар председника Републике Србије и министар спољних послова.

Никола Селаковић
Никола Селаковић (2019)
Лични подаци
Пуно имеНикола Селаковић
Датум рођења(1983-04-30)30. април 1983.(40 год.)
Место рођењаТитово Ужице, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Религијаправославни хришћанин
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду
Политичка каријера
Политичка
странка
Српска напредна странка (од 2008)
Раније:
Српска радикална странка
(2001–2008)
28. октобар 2020. — 26. октобар 2022.
Избори21. јун 2020.
ПредседникАлександар Вучић
ВладаАне Брнабић
ПретходникИвица Дачић
НаследникИвица Дачић
Генерални секретар председника Републике Србије
31. мај 2017 — 28. октобар 2020.
ПредседникАлександар Вучић
НаследникСузана Пауновић
Министар правде
27. јул 2012. — 11. август 2016.
Избори6. мај 2012.
Председник владеИвица Дачић
Александар Вучић
ПретходникСнежана Маловић
НаследникНела Кубуровић Кисић
Министар за рад и запошљавање од октобра 2022.

Биографија уреди

Образовање уреди

Рођен је 30. априла 1983. године у Титовом Ужицу. Завршио је Шесту београдску гимназију, потом основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 2009. године је био запослен као сарадник у настави на Катедри за правну историју и држао је наставу на предметима Упоредна правна традиција, Српска правна историја и Реторика. Докторске студије је уписао 2010. године на Правном факултету Универзитета у Београду и исте године је изабран у звање асистента.

Током студија, поред академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007). Такође, био је члан тима на међународном такмичењу из области Међународног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012, био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић“. Од 2010. године председник је Института „Oratoria“ — Центар за реторику. Такође, од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права „Forum Romanum“ Правног факултета.

Од 2005. до 2009. године био је ангажован у Ректорату Универзитета у Београду, као особа одговорна за организацију свих важнијих дешавања.

Поред српског језика, влада енглеским и солидно говори француски и италијански, а познаје и основе грчког и старогрчког језика.

Политичка каријера уреди

Селаковић је у период од 2001. до 2008. године био члан Српске радикалне странке. У политички живот се активно укључио 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. У странци је обављао дужности члана Главног и Извршног одбора, као председника је Правног савета, а у септембру 2012. године изабран је за члана Председништва СНС.

Министар правде и државне управе уреди

 
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и Никола Селаковић (2020)

Народна скупштина Републике Србије га је 27. јула 2012. године изабрала за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Генерални секретар председника Републике уреди

Министар спољних послова уреди

Приватни живот уреди

Говори енглески и активно се служи француским и италијанским језиком.

Ожењен је Милицом са којом има Лазара, Василија и Љубицу.

Одликовања и почасти уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Литургија СПЦ и МПЦ у Прохору Пчињском поводом Илиндана, Пендаровски положио венац”. www.rts.rs. Приступљено 2. 8. 2022. 
  2. ^ „НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ТРСТЕНИКА: Помогао да се исправи историјска неправда”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2022. 

Спољашње везе уреди