Никола Селаковић
Никола Селаковић (Титово Ужице, 30. април 1983) српски је политичар и правник. Селаковић је министар културе у Влади Републике Србије. Био је министар за рад и запошљавање, министар правде и државне управе, генерални секретар председника Републике Србије и министар спољних послова. Члан је Председништва Српске напредне странке.
| Никола Селаковић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
_04_(cropped).jpg) Никола Селаковић (2019) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Никола Селаковић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 30. април 1983. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Титово Ужице, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Српска напредна странка (од 2008) Раније: Српска радикална странка (2001–2008) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Биографија
уредиОбразовање
уредиРођен је 30. априла 1983. године у Титовом Ужицу. Завршио је Шесту београдску гимназију, потом основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 2009. године је био запослен као сарадник у настави на Катедри за правну историју и држао је наставу на предметима Упоредна правна традиција, Српска правна историја и Реторика. Докторске студије је уписао 2010. године на Правном факултету Универзитета у Београду и исте године је изабран у звање асистента.
Током студија, поред академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007). Такође, био је члан тима на међународном такмичењу из области Међународног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.
Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012, био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић“. Од 2010. године председник је Института „Oratoria“ — Центар за реторику. Такође, од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права „Forum Romanum“ Правног факултета.
Од 2005. до 2009. године био је ангажован у Ректорату Универзитета у Београду, као особа одговорна за организацију свих важнијих дешавања.
Политичка каријера
уреди
Селаковић је у период од 2001. до 2008. године био члан Српске радикалне странке. У политички живот се активно укључио 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. У странци је обављао дужности члана Главног и Извршног одбора, као председника је Правног савета, а у септембру 2012. године изабран је за члана Председништва СНС.
Народна скупштина Републике Србије га је 27. јула 2012. године изабрала за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.
Обављао је функцију генералног секретара председника Републике од 2016. до 2020.[1][2]
Дужност министра спољних послова Републике Србије обављао је у периоду од 2020. до 2022. године.[3]
Противи се увођењу санкција Руској Федерацији.[4]
Почетком марта 2025. Селаковића је физичко и вербално напао политички неистомишљеник.[5][6]
Приватни живот
уредиГовори енглески и активно се служи француским и италијанским језиком. Ожењен је Милицом са којом има Лазара, Василија и Љубицу.[3]
Одликовања и почасти
уреди
Орден преподобног Прохора Пчињског (Епархија врањска)[7]- Почасни грађанин Трстеника[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „"Borba" za novu fotelju: Nikola Selaković najozbiljniji kandidat za predsednika Skupštine”. 021. 2024.
- ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Selaković: Čast i odgovornost biti generalni sekretar”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-03-20.
- ^ а б srbija.gov.rs. „Никола Селаковић”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20.
- ^ d.o.o, cubes. „Nikola Selaković: Ministar kulture sa kokardom u srcu - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2025-01-24. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Napadnut ministar Nikola Selaković”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-03-09.
- ^ Tanjug (2025-03-10). „Osumnjičeni za napad na Selakovića priznao krivicu, sklopio sporazum sa tužilaštvom”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-03-10.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Литургија СПЦ и МПЦ у Прохору Пчињском поводом Илиндана, Пендаровски положио венац”. www.rts.rs. Приступљено 2. 8. 2022.
- ^ „НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ТРСТЕНИКА: Помогао да се исправи историјска неправда”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2022.
