Ана Брнабић
Ана Брнабић (Београд, 28. септембар 1975) српска је политичарка. Од 2017. године обавља функцију председнице Владе Републике Србије. Прва је жена и прва отворено геј особа на тој функцији.[1]
Ана Брнабић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Ана Брнабић, 2023. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 28. септембар 1975. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет Нортвуд Универзитет у Халу | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Занимање | политичарка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Партнер | Милица Ђурђић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Независна (до 2019) СНС (од 2019) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | ![]() |
У владу је ушла као министарка државне управе и локалне самоуправе[2] од 11. августа 2016. до 29. јуна 2017. године, под владом председника Владе Александра Вучића и в.д. председника Владе Ивице Дачића. На тој функцији, Брнабићева је покренула реформе централних државних служби у Србији.
Након што је 31. маја 2017. инаугурисан за председника Републике Србије, Вучић је у јуну 2017. предложио Брнабићеву за своју наследницу.[3] Председница Владе Брнабић и њена влада су 29. јуна 2017. изгласани већином од 157 од 250 посланика Народне скупштине. Изабрана као нестраначки политичар, приступила је владајућој Српској напредној странци 2019. године, а потом је изабрана за потпредседницу 2021. године.
Године 2019. часопис Forbes је сврстао Брнабићеву на 88. место најмоћнијих жена на свету и 19. место најмоћнијих жена у политици.[4][5] Неки посматрачи сматрају да она нема политичку моћ у складу са уставном улогом шефа извршне власти, већ тврде да Вучић има власт у својству председника.
Биографија и приватни живот
Њен деда по оцу Антон Брнабић, југословенски војни официр, Хрват, рођен је у Старој Башки на острву Крку, у данашњој Хрватској. Борио се са југословенским партизанима током Другог светског рата, а после рата био је у чину потпуковника. Њена баба по оцу Мица рођена је у Горобиљу код Пожеге. Њена бака и деда по мајци су из Бабушнице. Њен отац Зоран рођен је у Ужицу 1950. године, а студије је завршио у Београду, где је породица живела.[6]
Брнабићева је лезбијка, друга жена и припадница ЛГБТ заједнице на челу владе у свету после Јоухане Сигурдардоутир (Исланд 2009—2013) и пета отворено ЛГБТ шефица владе укупно, после Јоухане, Елија Ди Рупоа (Белгија 2011—2014), Гзавија Бетела (Луксембург 2013—данас) и Леа Варадкара (Ирска 2017—2020). Она је 2017. постала први шеф владе било које балканске земље који је присуствовао маршу геј поноса када је присуствовала на једном маршу поноса у Београду.[7]
Године 2019, њена партнерка Милица Ђурђић родила је дечака; Брнабићева је прва отворено геј председница Владе чија се партнерка породила док је била на тој функцији.[8]
Образовање и пословна каријера
Брнабићева је одрасла у Београду, где је похађала престижну Пету београдску гимназију. Поред српског образовања, Брнабићева има и диплому пословне администрације на Универзитету Нортвуд и мастер пословне администрације Универзитета у Халу, а радила је више од деценије са међународним организацијама, страним инвеститорима, јединицама локалне самоуправе и јавним сектором у Србији.[9]
Пре именовања Брнабићеве у Владу Србије, била је директорка предузећа Continental Wind Serbia,[10] где је радила на реализацији инвестиције од 300 милиона евра у ветропарк у Ковину.[11] Била је члан управног одбора непрофитне фондације Пексим.[12]
Била је ангажована у различитим америчким консултантским кућама које су спроводиле пројекте које је финансирала Агенција САД за међународни развој у Србији. Била је заменик руководиоца Пројекта конкурентности Србије, експерт за Програм реформе локалне самоуправе у Србији и виши координатор Програма економског развоја општина.[9] Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој 2006. године.[13] Током тог ангажмана учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и изградњи потенцијала општина за унапређење пословног амбијента на локалном нивоу уз активну промоцију инвестиција. Постала је члан, а потом и председник Управног одбора алијансе.[13]
Политика
У августу 2016. године, именована је за министра државне управе и локалне самоуправе. Поред тога, председница је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Републике Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседник Републичког савета за реформу јавне управе.
Брнабићева је себе описала као проевропску и технократску председницу Владе.[14][15] Објаснила је да су приоритети њене владе модернизација, реформа образовања и дигитализација.[16][17] С друге стране, критикована је јер је на челу конзервативне и националистичке владе у којој су и отворено антизападни и проруски министри.[18][19][20][21]
У мају 2018. године, Брнабићева је преузела Министарство финансија до именовања новог министра, након оставке Душана Вујовића.[22] Она је 29. маја 2018. именовала Синишу Малог за Вујовићевог наследника на тој функцији.[23] Брнабићева је 26. јула 2018. била домаћин свечаности у Конгресу Сједињених Америчких Држава у Вашингтону, која је одржана поводом обележавања 100 година од подизања заставе Србије испред Беле куће.[24]
У октобру 2019. године, председница Владе је потврдила да је приступила владајућој Српској напредној странци.[25] Брнабићева је 25. октобра 2019. потписала Споразум о слободној трговини између Србије и земаља чланица Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), чиме је проширен списак српских производа који се могу извозити на територију ЕАЕС.[26]
Након што се пандемија ковида 19 проширила на Србију у марту 2020. године, Брнабићева је постављена за шефицу Кризног штаба здравства.[27] Након што је председник Вучић 15. марта прогласио ванредно стање, Влада је донела уредбе о мерама за време ванредног стања у циљу сузбијања последица избијања.[28] У Србији је први пут од Другог светског рата уведен полицијски час.[29] Брнабићева је за потпредседницу СНС изабрана у новембру 2021. године.[30]
Дебата о уставним улогама
Политолози Кшиштоф Зуба је навео Брнабићеву као пример шефа владе са великом политичком зависношћу од вође владајуће странке.[31] Ситуацију у којој председник Владе нема своју политичку позицију шефа извршне власти дефинисао је као „сурогатну владу”, објашњавајући да је расподела власти која је у супротности са уставним одредницама карактеристика недемократских система.[31]
У фебруару 2019. године, Freedom House је известио да је статус Србије опао са слободне на делимично слободну због погоршања спровођења избора, наставка покушаја владе и савезничких медија да подривају независне новинаре кроз правно узнемиравање и кампање клевете, и Вучићевог гомилања извршних овлашћења која су у супротности са његовом уставном улогом.[32] Опозиционе вође и поједини посматрачи је описују као пуку Вучићеву марионету, чије је председавање, по Уставу, углавном церемонијално, без значајније извршне власти.[1][31][33][34] Брнабићева то никада није демантовала, али је рекла да Вучић треба да буде „ментор” председника Владе.[35]
Косово
Брнабићева је у децембру 2018, коментаришући најављену трансформацију Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова, рекла: „Надам се да нећемо морати да користимо нашу војску, али у овом тренутку то је једна од опција на столу јер не може се присуствовати новом етничком чишћењу Срба и новим Олујама — иако их Еди Рама позива. Када неко зна да имате јаку војску, онда мора да седне и разговара са вама.”[36][37]
Поред тога, министар спољних послова Косова Бехђет Пацоли је у мају 2019. рекао да неће дозволити Брнабићевој да уђе на Косово због, како је рекао, њене расистичке идеологије. Брнабићева је, приликом примопредаје извештаја Европске комисије о напретку за 2019. годину, рекла: „Харадинај, Тачи и Весели се такмиче ко је највећи националиста и шовиниста. Највише ме плаши што имамо посла са ирационалним људима, најгором врстом популизма, људи који су буквално изашли из шуме.”[38][39] Ово је наишло на оштре критике, посебно од стране корисника Twitter-а, који су водили кампању са хештегом #буквалносамоизашлиизшумекакобисеругалипредседницивладе.[40]
Владе Републике Србије и Косова договориле су се 20. јануара 2020. да обнове летове између својих престоница први пут после више од две деценије.[41][42] До споразума је дошло након вишемесечних дипломатских разговора Ричарда Гренела, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Немачкој, кога је председник Доналд Трамп годину дана раније именовао за специјалног изасланика за односе Србије и Косова.[41]
Коментари о масакру у Сребреници
У интервјуу 14. новембра 2018. за немачки јавни сервис Deutsche Welle, Брнабићева је негирала да су масакри Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године од стране снага босанских Срба били чин геноцида.[43] Две недеље касније, Европски парламент је усвојио резолуцију у којој се каже да парламент жали због континуираног порицања геноцида у Сребреници од стране делова српских власти и подсећа да пуна сарадња са Хашким трибуналом и његовим наследним механизмом укључује прихватање његових пресуда.[44] Хашки суд критиковао је Брнабићеву због негирања геноцида у Сребреници.[43][45]
ЛГБТ права
Након што је именована за председницу Владе, Брнабићева је рекла да не жели да буде жигосана као геј председница Владе Републике Србије и да не планира да „гура законске реформе ЛГБТ популације у овој фази” јер жели да да приоритет другим реформама политике.[46] У септембру 2017. године, Брнабићева је учествовала на Паради поноса у Београду и постала први председник Владе Републике Србије који је присуствовао паради поноса.[47] Брнабићева је на том догађају рекла:
Влада је ту за све грађане и обезбедиће поштовање права свих грађана.
Брнабићева каже да се залаже за наследна права истополних парова.[48] У фебруару 2019. године, Милица Ђурђић, Брнабићкина партнерка, родила је сина по имену Игор, али су истополни бракови уставом забрањени, а истополно родитељство није регулисано у Србији. Како наводи агенција Франс-Прес, „Ана Брнабић је једна од првих председника Влада чији се партнер породио док је била на функцији... и прва на свету у истополном пару”.[49] Неки новинари и ЛГБТ активисти закључили су да Брнабићева није успела да се заложи за ЛГБТ равноправност у Србији.[50][51]
Резултати на изборима
Избори | Изгласала | Присутни посланици | За | Против | Уздржани | Резултат | Детаљи |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2016 | НСРС | 212 од 250 | 157 | 55 | 0 | Нестраначка личност | |
2020 | НСРС | 232 од 250 | 227 | 5 | 0 | Као члан СНС | |
2022 | НСРС | 225 од 250 | 157 | 68 | 0 | Као члан СНС |
Награде и одликовања
Награђена је низом одликовања за развојне пројекте на којима је радила, за унапређење друштвено одговорног пословања и толеранције.[52] Одликована је Орденом Републике Српске.[53]
Проглашена је почасном грађанком Шапца априла 2023. године.[54]
Види још
Референце
- ^ а б Surk, Barbara (28. 6. 2017). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 30. 6. 2017.
- ^ „Потпредседници и министри”. www.srbija.gov.rs. Приступљено 30. 6. 2017.
- ^ „Ana Brnabić mandatarka za sastav nove Vlade”. N1. 15. 6. 2017. Архивирано из оригинала 13. 07. 2018. г. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ „The World's Most Powerful Women in 2019”. forbes.com. Приступљено 2018-12-22.
- ^ „The Most Powerful Women In Politics 2019: Merkel, Pelosi And The Women Running The World”. forbes.com. Приступљено 2018-12-22.
- ^ „"MOJ DEDA JE HRVAT, JA SAM SRPKINJA" Ovo je porodični "rodoslov" Ane Brnabić” (на језику: српски). Blic. Приступљено 17. 5. 2018.
- ^ „Serbia's gay PM is first in region to attend pride parade”. bbc.com. Приступљено 17. 5. 2018.
- ^ Stubley, Peter (2019). „Gay partner of Serbian PM Ana Brnabic gives birth in first for a world leader”. The Independent. Приступљено 2019-02-21.
- ^ а б „Ana Brnabić, Prime Minister”. East Wesy Bridge. Приступљено 2020-06-10.
- ^ Danas Conference Center (2014-10-08), Ana Brnabić, generalni direktor Continental Wind Srbija, Приступљено 2018-11-07
- ^ „Construction of Cibuk wind farm in Kovin begins late 2013”. Приступљено 2018-11-07.
- ^ „Brnabic Named Serbia's New PM-Designate” (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-07.
- ^ а б „Biografija Ane Brnabić”. Radio Television of Serbia. Приступљено 2020-06-10.
- ^ Anastasijevic, Dejan (19. 6. 2017). „Hard days ahead for Serbia's gay PM”. EUobserver. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ „Brnabic: Everyone forgets i'm a technocrat Prime Minister”. N1. 27. 5. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ Gec, Jovana (28. 6. 2017). „Serbia's next premier: EU membership, modernization priority”. Associated Press. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ „Digitalization, education reform are priorities, Serbian PM”. N1. 1. 11. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ Swimelar, Safia (новембар 2017). „The Journey of LGBT Rights: Norm Diffusion and its Challenges in EU Seeking States: Bosnia and Serbia”. Human Rights Quarterly. 39 (4): 910—42. S2CID 148794866. doi:10.1353/hrq.2017.0054.
- ^ „Aleksić: Brnabić, simbolična figura u konzervativnoj vladi”. Radio Free Europe (на језику: српски). 5. 5. 2018. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ „Serbia lawmakers elect 1st female and 1st openly gay premier”. Associated Press. 29. 6. 2017. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ Thompson, Wayne (2018). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2018-2019. Rowman & Littlefield. ISBN 9781475841527.
- ^ „Brnabićeva ministar finansija, do imenovanja novog”. b92.net (на језику: српски). Tanjug. 16. 5. 2018. Приступљено 16. 5. 2018.
- ^ „Mali izabran za ministra finansija”. b92.net (на језику: српски). Beta. 29. 5. 2018. Приступљено 29. 5. 2018.
- ^ „Strong historical links between Serbia, United States”. B92. 26. 1. 2018.
- ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 10. 10. 2019. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2021.
- ^ „Brnabic signs Free Trade Agreement with EAEU”. Government of Serbia. 25. 10. 2019.
- ^ „Nove mere Vlade Srbije: Formirana dva krizna štaba, zabrana ulaska iz Rumunije”. N1. 13. 3. 2020. Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2021.
- ^ „Proglašeno vanredno stanje na teritoriji čitave Srbije”. Government of Serbia. 15. 3. 2020.
- ^ „Prvi put policijski čas od Drugog svetskog rata, građani uglavnom poslušni”. N1. 19. 3. 2020. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2021.
- ^ „SNS obeležava 13 godina postojanja: Vučić predsednik SNS-a do izbora, izabrani novi potpredsednici stranke”. B92 (на језику: српски). 27. 11. 2021. Приступљено 2021-11-27.
- ^ а б в Zuba, Krzysztof (2019). „Leaders without Leadership: Surrogate Governments in Poland”. Europe-Asia Studies. 72: 33—54. S2CID 211437470. doi:10.1080/09668136.2019.1673321.
- ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019.
- ^ Gouveia, José Fialho (7. 7. 2017). „Serbia chooses first woman to lead government and please EU”. Diário de Notícias (на језику: шпански). Приступљено 16. 10. 2019.
- ^ Karabeg, Omer (15. 4. 2018). „Ana Brnabić: Premijerka ili Vučićeva marioneta” (на језику: српскохрватски). Radio Free Europe. Приступљено 16. 10. 2019.
- ^ „Brnabić: Vučić da ima ulogu mentora nad premijerom” (на језику: српски). Danas. 6. 6. 2017. Приступљено 16. 10. 2019.
- ^ „I hope Serbia won't have to use army - but it's an option”. B92. 5. 12. 2018. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Serbian premier: Armed intervention in Kosovo an option”. The Washington Post. 5. 12. 2018. Архивирано из оригинала 4. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Incensed By 'Racist' Comments, Kosovo Says It Is Banning Serbian PM”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 30. 5. 2019. Приступљено 31. 5. 2019.
- ^ „Kosovo FM Pacolli calls Serbian PM Brnabic racist”. N1. 30. 5. 2019. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2019.
- ^ „Is Serbia's prime minister racist?”. TRT World. 31. 5. 2019. Приступљено 13. 7. 2019.
- ^ а б „Serbia-Kosovo Flights to Resume Under U.S.-Brokered Deal”. The New York Times (на језику: енглески). 2020-01-20.
- ^ „Kosovo-Serbia flights to restart after two decades” (на језику: енглески). Euronews. 2020-01-25.
- ^ а б Rudic, Filip (20. 11. 2018). „Hague Court Chief Criticises Serbian PM's Genocide Denial”. Balkan Insight. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „European Parliament notes reform progress in Serbia” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 2018-11-30.
- ^ Rudic, Filip (12. 12. 2018). „Hague Prosecutor Condemns Srebrenica Genocide Denial”. Balkan Insight. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Ana Brnabić: 'I do not want to be branded Serbia's gay PM'”. The Guardian. 28. 7. 2017.
- ^ „Serbia's first openly-gay Prime Minister Ana Brnabic joins hundreds of marchers at LGBT pride event”. The Independent. 17. 9. 2017.
- ^ „Brnabićeva o pravima LGBT populacije: Nerazumljivo mi je”. B92 (на језику: српски). 7. 9. 2018.
- ^ „Ana Brnabic: Gay partner of Serbian PM gives birth”. BBC News. 20. 2. 2019.
- ^ „Šta je Ana Brnabić uradila za LGBT+ prava u Srbiji?”. talas.rs (на језику: српски). 5. 2. 2019.
- ^ „Away from the media's gaze, Ana Brnabić is failing to advocate for LGBT equality in Serbia”. Euronews. 23. 9. 2019.
- ^ „Министар”. www.mduls.gov.rs. Архивирано из оригинала 5. 9. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2017.
- ^ „Ani Brnabić u Banjaluci uručuju najviši orden RS”. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ О, П. „Премијерка проглашена почасном грађанком Шапца”. Politika Online. Приступљено 2023-04-24.
Спољашње везе
- Председник Владе Републике Србије
- Ана Брнабић на сајту Twitter
- Dokumentarni film "Ana je tu" на сајту YouTube