Википедија

Ana Brnabić

председница Владе Србије (2017—2024)

Ana Brnabić (Beograd, 28. septembar 1975) srpska je političarka. Od 2024. obavlja funkciju predsednice Narodne skupštine Srbije. Članica je Srpske napredne stranke (SNS). Od 2017. do 2024. obavljala je funkciju predsednice Vlade Srbije. Bila je na funkciji premijera Srbije najduže u političkoj istoriji zemlje.[1] Bila je prva žena i otvoreno gej osoba na toj funkciji.[2]

Ana Brnabić
Brnabić (2023)
Lični podaci
Datum rođenja(1975-09-28)28. septembar 1975. (48 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
UniverzitetUniverzitet Nortvud
Univerzitet u Halu
Zanimanjepolitičarka
Porodica
PartnerMilica Đurđić
Deca1
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 20. marta 2024.
PrethodnikVladimir Orlić
Stojan Radenović (v. d)
29. jun 2017 — 20. mart 2024.
PredsednikAleksandar Vučić
Potpredsednik
vidi spisak:
PrethodnikAleksandar Vučić
Ivica Dačić (v. d)
22. oktobar 2020 — 28. oktobar 2020.
PrethodnikIvica Dačić
NaslednikNikola Selaković
16. maj 2018 — 29. maj 2018.
PrethodnikDušan Vujović
NaslednikSiniša Mali
11. avgust 2016 — 29. jun 2017.
Predsednik vladeAleksandar Vučić
Ivica Dačić (v. d)
PrethodnikKori Udovički
NaslednikBranko Ružić
Potpis

U vladu je ušla kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave[3] od 11. avgusta 2016. do 29. juna 2017. godine, pod vladom predsednika Vlade Aleksandra Vučića i v.d. predsednika Vlade Ivice Dačića. Na toj funkciji, Brnabićeva je pokrenula reforme centralnih državnih službi u Srbiji.

Nakon što je 31. maja 2017. inaugurisan za predsednika Republike Srbije, Vučić je u junu 2017. predložio Brnabićevu za svoju naslednicu.[4] Predsednica Vlade Brnabić i njena vlada su 29. juna 2017. izglasani većinom od 157 od 250 poslanika Narodne skupštine. Izabrana kao nestranački političar, pristupila je vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci 2019. godine, a potom je izabrana za potpredsednicu 2021. godine.

Godine 2019. časopis Forbes je svrstao Brnabićevu na 88. mesto najmoćnijih žena na svetu i 19. mesto najmoćnijih žena u politici.[5][6] Neki posmatrači smatraju da ona nije imala političku moć u skladu sa ustavnom ulogom šefa izvršne vlasti, već tvrde da Vučić ima vlast u svojstvu predsednika.

Biografija i privatni život

Njen deda po ocu Anton Brnabić, jugoslovenski vojni oficir, Hrvat, rođen je u Staroj Baški na ostrvu Krku, u današnjoj Hrvatskoj. Borio se sa jugoslovenskim partizanima tokom Drugog svetskog rata, a posle rata bio je u činu potpukovnika. Njena baba po ocu Mica rođena je u Gorobilju kod Požege. Njena baka i deda po majci su iz Babušnice. Njen otac Zoran rođen je u Užicu 1950. godine, a studije je završio u Beogradu, gde je porodica živela.[7]

Brnabićeva je lezbijka, druga žena i pripadnica LGBT+ zajednice na čelu vlade u svetu posle Jouhane Sigurdardoutir (Island 2009—2013) i peta otvoreno LGBT+ šefica vlade ukupno, posle Jouhane, Elija Di Rupoa (Belgija 2011—2014), Gzavija Betela (Luksemburg 2013—danas) i Lea Varadkara (Irska 2017—2020). Ona je 2017. postala prvi šef vlade bilo koje balkanske zemlje koji je prisustvovao maršu gej ponosa kada je prisustvovala na jednom maršu ponosa u Beogradu.[8]

Godine 2019, njena partnerka Milica Đurđić rodila je dečaka; Brnabićeva je prva otvoreno gej predsednica Vlade čija se partnerka porodila dok je bila na toj funkciji.[9]

Obrazovanje i poslovna karijera

Brnabićeva je odrasla u Beogradu, gde je pohađala prestižnu Petu beogradsku gimnaziju. Pored srpskog obrazovanja, Brnabićeva ima i diplomu poslovne administracije na Univerzitetu Nortvud i master poslovne administracije Univerziteta u Halu, a radila je više od decenije sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, jedinicama lokalne samouprave i javnim sektorom u Srbiji.[10]

Pre imenovanja Brnabićeve u Vladu Srbije, bila je direktorka preduzeća Continental Wind Serbia,[11] gde je radila na realizaciji investicije od 300 miliona evra u vetropark u Kovinu.[12] Bila je član upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim.[13]

Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim kućama koje su sprovodile projekte koje je finansirala Agencija SAD za međunarodni razvoj u Srbiji. Bila je zamenik rukovodioca Projekta konkurentnosti Srbije, ekspert za Program reforme lokalne samouprave u Srbiji i viši koordinator Programa ekonomskog razvoja opština.[10] Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj 2006. godine.[14] Tokom tog angažmana učestvovala je u uvođenju koncepta lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i izgradnji potencijala opština za unapređenje poslovnog ambijenta na lokalnom nivou uz aktivnu promociju investicija. Postala je član, a potom i predsednik Upravnog odbora alijanse.[14]

Politika

 
Predsednica Vlade Ana Brnabić sa Šinzoom Abeom, premijerom Japana, Tokio 21. oktobar 2019. godine
 
Brnabićeva sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevim tokom zvanične državne posete Beogradu
 
Brnabićeva sa ruskim predsednikom Vlade Dmitrijem Medvedevim tokom posete Srbiji

U avgustu 2016. godine, imenovana je za ministra državne uprave i lokalne samouprave. Pored toga, predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Republike Srbije, kao i Republičkog saveta za nacionalne manjine i potpredsednik Republičkog saveta za reformu javne uprave.

Brnabićeva je sebe opisala kao proevropsku i tehnokratsku predsednicu Vlade.[15][16] Objasnila je da su prioriteti njene vlade modernizacija, reforma obrazovanja i digitalizacija.[17][18] S druge strane, kritikovana je jer je na čelu konzervativne i nacionalističke vlade u kojoj su i otvoreno antizapadni i proruski ministri.[19][20][21][22]

U maju 2018. godine, Brnabićeva je preuzela Ministarstvo finansija do imenovanja novog ministra, nakon ostavke Dušana Vujovića.[23] Ona je 29. maja 2018. imenovala Sinišu Malog za Vujovićevog naslednika na toj funkciji.[24] Brnabićeva je 26. jula 2018. bila domaćin svečanosti u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država u Vašingtonu, koja je održana povodom obeležavanja 100 godina od podizanja zastave Srbije ispred Bele kuće.[25]

U oktobru 2019. godine, predsednica Vlade je potvrdila da je pristupila vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.[26] Brnabićeva je 25. oktobra 2019. potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), čime je proširen spisak srpskih proizvoda koji se mogu izvoziti na teritoriju EAES.[27]

Nakon što se pandemija kovida 19 proširila na Srbiju u martu 2020. godine, Brnabićeva je postavljena za šeficu Kriznog štaba zdravstva.[28] Nakon što je predsednik Vučić 15. marta proglasio vanredno stanje, Vlada je donela uredbe o merama za vreme vanrednog stanja u cilju suzbijanja posledica izbijanja.[29] U Srbiji je prvi put od Drugog svetskog rata uveden policijski čas.[30] Brnabićeva je za potpredsednicu SNS izabrana u novembru 2021. godine.[31]

Debata o ustavnim ulogama

Politolozi Kšištof Zuba je naveo Brnabićevu kao primer šefa vlade sa velikom političkom zavisnošću od vođe vladajuće stranke.[32] Situaciju u kojoj predsednik Vlade nema svoju političku poziciju šefa izvršne vlasti definisao je kao „surogatnu vladu”, objašnjavajući da je raspodela vlasti koja je u suprotnosti sa ustavnim odrednicama karakteristika nedemokratskih sistema.[32]

U februaru 2019. godine, Freedom House je izvestio da je status Srbije opao sa slobodne na delimično slobodnu zbog pogoršanja sprovođenja izbora, nastavka pokušaja vlade i savezničkih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje klevete, i Vučićevog gomilanja izvršnih ovlašćenja koja su u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom.[33] Opozicione vođe i pojedini posmatrači je opisuju kao puku Vučićevu marionetu, čije je predsedavanje, po Ustavu, uglavnom ceremonijalno, bez značajnije izvršne vlasti.[2][32][34][35] Brnabićeva to nikada nije demantovala, ali je rekla da Vučić treba da bude „mentor” predsednika Vlade.[36]

Kosovo

Brnabićeva je u decembru 2018, komentarišući najavljenu transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova, rekla: „Nadam se da nećemo morati da koristimo našu vojsku, ali u ovom trenutku to je jedna od opcija na stolu jer ne može se prisustvovati novom etničkom čišćenju Srba i novim Olujama — iako ih Edi Rama poziva. Kada neko zna da imate jaku vojsku, onda mora da sedne i razgovara sa vama.”[37][38]

Pored toga, ministar spoljnih poslova Kosova Behđet Pacoli je u maju 2019. rekao da neće dozvoliti Brnabićevoj da uđe na Kosovo zbog, kako je rekao, njene rasističke ideologije. Brnabićeva je, prilikom primopredaje izveštaja Evropske komisije o napretku za 2019. godinu, rekla: „Haradinaj, Tači i Veseli se takmiče ko je najveći nacionalista i šovinista. Najviše me plaši što imamo posla sa iracionalnim ljudima, najgorom vrstom populizma, ljudi koji su bukvalno izašli iz šume.”[39][40] Ovo je naišlo na oštre kritike, posebno od strane korisnika Twitter-a, koji su vodili kampanju sa heštegom #bukvalnosamoizašliizšumekakobiserugalipredsednicivlade.[41]

Vlade Republike Srbije i Kosova dogovorile su se 20. januara 2020. da obnove letove između svojih prestonica prvi put posle više od dve decenije.[42][43] Do sporazuma je došlo nakon višemesečnih diplomatskih razgovora Ričarda Grenela, ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Nemačkoj, koga je predsednik Donald Tramp godinu dana ranije imenovao za specijalnog izaslanika za odnose Srbije i Kosova.[42]

Komentari o masakru u Srebrenici

U intervjuu 14. novembra 2018. za nemački javni servis Deutsche Welle, Brnabićeva je negirala da su masakri Bošnjaka u Srebrenici u julu 1995. godine od strane snaga bosanskih Srba bili čin genocida.[44] Dve nedelje kasnije, Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj se kaže da parlament žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od strane delova srpskih vlasti i podseća da puna saradnja sa Haškim tribunalom i njegovim naslednim mehanizmom uključuje prihvatanje njegovih presuda.[45] Haški sud kritikovao je Brnabićevu zbog negiranja genocida u Srebrenici.[44][46]

LGBT+ prava

Za više informacija pogledajte: Položaj LGBT+ osoba u Srbiji
 
Brnabićeva na Paradi ponosa u Beogradu 2019. sa učesnikom koji drži tablu na kojoj piše: „Premijerko, kako je živeti sa svim povlasticama?”

Nakon što je imenovana za predsednicu Vlade, Brnabićeva je rekla da ne želi da bude žigosana kao gej predsednica Vlade Republike Srbije i da ne planira da „gura zakonske reforme LGBT+ populacije u ovoj fazi” jer želi da da prioritet drugim reformama politike.[47] U septembru 2017. godine, Brnabićeva je učestvovala na Paradi ponosa u Beogradu i postala prvi predsednik Vlade Republike Srbije koji je prisustvovao paradi ponosa.[48] Brnabićeva je na tom događaju rekla:

Vlada je tu za sve građane i obezbediće poštovanje prava svih građana.

Brnabićeva kaže da se zalaže za nasledna prava istopolnih parova.[49] U februaru 2019. godine, Milica Đurđić, Brnabićkina partnerka, rodila je sina po imenu Igor, ali su istopolni brakovi ustavom zabranjeni, a istopolno roditeljstvo nije regulisano u Srbiji. Kako navodi agencija Frans-Pres, „Ana Brnabić je jedna od prvih predsednika Vlada čiji se partner porodio dok je bila na funkciji... i prva na svetu u istopolnom paru”.[50] Neki novinari i LGBT+ aktivisti zaključili su da Brnabićeva nije uspela da se založi za LGBT+ ravnopravnost u Srbiji.[51][52]

Rezultati na izborima

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave
Izbori Izglasala Prisutni poslanici Za Protiv Uzdržani Rezultat Detalji
2016. NSRS 225 od 250 163 62 0   Nestranačka ličnost
Predsednica Vlade Republike Srbije
Izbori Izglasala Prisutni poslanici Za Protiv Uzdržani Rezultat Detalji
2016. NSRS (2017) 212 od 250 157 55 0   Nestranačka ličnost
2020. NSRS 232 od 250 227 5 0   Kao član SNS
2022. 225 od 250 157 68 0  
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
Izbori Izglasala Prisutni poslanici Za Protiv Uzdržani Rezultat Detalji
2023. NSRS 158 od 250 153 5 0   Kao član SNS

Nagrade i odlikovanja

Nagrađena je nizom odlikovanja za razvojne projekte na kojima je radila, za unapređenje društveno odgovornog poslovanja i tolerancije.[53]

Odlikovana je Ordenom Republike Srpske.[54]

Proglašena je počasnom građankom Šapca aprila 2023. godine.[55]

Vidi još

Reference

  1. ^ „Ana Brnabić najduže na funkciji premijera u istoriji Srbije, pretekla i Marjanovića i Pašića - Politika - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2024-02-06. Pristupljeno 2024-03-13. 
  2. ^ a b Surk, Barbara (28. 6. 2017). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 30. 6. 2017. 
  3. ^ „Potpredsednici i ministri”. www.srbija.gov.rs. Pristupljeno 30. 6. 2017. 
  4. ^ „Ana Brnabić mandatarka za sastav nove Vlade”. N1. 15. 6. 2017. Arhivirano iz originala 13. 07. 2018. g. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  5. ^ „The World's Most Powerful Women in 2019”. forbes.com. Pristupljeno 2018-12-22. 
  6. ^ „The Most Powerful Women In Politics 2019: Merkel, Pelosi And The Women Running The World”. forbes.com. Pristupljeno 2018-12-22. 
  7. ^ „"MOJ DEDA JE HRVAT, JA SAM SRPKINJA" Ovo je porodični "rodoslov" Ane Brnabić” (na jeziku: srpski). Blic. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  8. ^ „Serbia's gay PM is first in region to attend pride parade”. bbc.com. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  9. ^ Stubley, Peter (2019). „Gay partner of Serbian PM Ana Brnabic gives birth in first for a world leader”. The Independent. Pristupljeno 2019-02-21. 
  10. ^ a b „Ana Brnabić, Prime Minister”. East Wesy Bridge. Pristupljeno 2020-06-10. 
  11. ^ Danas Conference Center (2014-10-08), Ana Brnabić, generalni direktor Continental Wind Srbija, Pristupljeno 2018-11-07 
  12. ^ „Construction of Cibuk wind farm in Kovin begins late 2013”. Pristupljeno 2018-11-07. 
  13. ^ „Brnabic Named Serbia's New PM-Designate” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-11-07. 
  14. ^ a b „Biografija Ane Brnabić”. Radio Television of Serbia. Pristupljeno 2020-06-10. 
  15. ^ Anastasijevic, Dejan (19. 6. 2017). „Hard days ahead for Serbia's gay PM”. EUobserver. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  16. ^ „Brnabic: Everyone forgets i'm a technocrat Prime Minister”. N1. 27. 5. 2018. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  17. ^ Gec, Jovana (28. 6. 2017). „Serbia's next premier: EU membership, modernization priority”. Associated Press. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  18. ^ „Digitalization, education reform are priorities, Serbian PM”. N1. 1. 11. 2018. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  19. ^ Swimelar, Safia (novembar 2017). „The Journey of LGBT Rights: Norm Diffusion and its Challenges in EU Seeking States: Bosnia and Serbia”. Human Rights Quarterly. 39 (4): 910—42. S2CID 148794866. doi:10.1353/hrq.2017.0054. 
  20. ^ „Aleksić: Brnabić, simbolična figura u konzervativnoj vladi”. Radio Free Europe (na jeziku: srpski). 5. 5. 2018. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  21. ^ „Serbia lawmakers elect 1st female and 1st openly gay premier”. Associated Press. 29. 6. 2017. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  22. ^ Thompson, Wayne (2018). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2018-2019. Rowman & Littlefield. ISBN 9781475841527. 
  23. ^ „Brnabićeva ministar finansija, do imenovanja novog”. b92.net (na jeziku: srpski). Tanjug. 16. 5. 2018. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  24. ^ „Mali izabran za ministra finansija”. b92.net (na jeziku: srpski). Beta. 29. 5. 2018. Pristupljeno 29. 5. 2018. 
  25. ^ „Strong historical links between Serbia, United States”. B92. 26. 1. 2018. 
  26. ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 10. 10. 2019. Arhivirano iz originala 31. 10. 2019. g. Pristupljeno 07. 12. 2021. 
  27. ^ „Brnabic signs Free Trade Agreement with EAEU”. Government of Serbia. 25. 10. 2019. 
  28. ^ „Nove mere Vlade Srbije: Formirana dva krizna štaba, zabrana ulaska iz Rumunije”. N1. 13. 3. 2020. Arhivirano iz originala 20. 03. 2020. g. Pristupljeno 07. 12. 2021. 
  29. ^ „Proglašeno vanredno stanje na teritoriji čitave Srbije”. Government of Serbia. 15. 3. 2020. 
  30. ^ „Prvi put policijski čas od Drugog svetskog rata, građani uglavnom poslušni”. N1. 19. 3. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 07. 12. 2021. 
  31. ^ „SNS obeležava 13 godina postojanja: Vučić predsednik SNS-a do izbora, izabrani novi potpredsednici stranke”. B92 (na jeziku: srpski). 27. 11. 2021. Pristupljeno 2021-11-27. 
  32. ^ a b v Zuba, Krzysztof (2019). „Leaders without Leadership: Surrogate Governments in Poland”. Europe-Asia Studies. 72: 33—54. S2CID 211437470. doi:10.1080/09668136.2019.1673321. 
  33. ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. 
  34. ^ Gouveia, José Fialho (7. 7. 2017). „Serbia chooses first woman to lead government and please EU”. Diário de Notícias (na jeziku: španski). Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  35. ^ Karabeg, Omer (15. 4. 2018). „Ana Brnabić: Premijerka ili Vučićeva marioneta” (na jeziku: srpskohrvatski). Radio Free Europe. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  36. ^ „Brnabić: Vučić da ima ulogu mentora nad premijerom” (na jeziku: srpski). Danas. 6. 6. 2017. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  37. ^ „I hope Serbia won't have to use army - but it's an option”. B92. 5. 12. 2018. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  38. ^ „Serbian premier: Armed intervention in Kosovo an option”. The Washington Post. 5. 12. 2018. Arhivirano iz originala 4. 12. 2019. g. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  39. ^ „Incensed By 'Racist' Comments, Kosovo Says It Is Banning Serbian PM”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 30. 5. 2019. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  40. ^ „Kosovo FM Pacolli calls Serbian PM Brnabic racist”. N1. 30. 5. 2019. Arhivirano iz originala 29. 07. 2019. g. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  41. ^ „Is Serbia's prime minister racist?”. TRT World. 31. 5. 2019. Pristupljeno 13. 7. 2019. 
  42. ^ a b „Serbia-Kosovo Flights to Resume Under U.S.-Brokered Deal”. The New York Times (na jeziku: engleski). 2020-01-20. 
  43. ^ „Kosovo-Serbia flights to restart after two decades” (na jeziku: engleski). Euronews. 2020-01-25. 
  44. ^ a b Rudic, Filip (20. 11. 2018). „Hague Court Chief Criticises Serbian PM's Genocide Denial”. Balkan Insight. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  45. ^ „European Parliament notes reform progress in Serbia” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 2018-11-30. 
  46. ^ Rudic, Filip (12. 12. 2018). „Hague Prosecutor Condemns Srebrenica Genocide Denial”. Balkan Insight. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  47. ^ „Ana Brnabić: 'I do not want to be branded Serbia's gay PM'”. The Guardian. 28. 7. 2017. 
  48. ^ „Serbia's first openly-gay Prime Minister Ana Brnabic joins hundreds of marchers at LGBT pride event”. The Independent. 17. 9. 2017. 
  49. ^ „Brnabićeva o pravima LGBT populacije: Nerazumljivo mi je”. B92 (na jeziku: srpski). 7. 9. 2018. 
  50. ^ „Ana Brnabic: Gay partner of Serbian PM gives birth”. BBC News. 20. 2. 2019. 
  51. ^ „Šta je Ana Brnabić uradila za LGBT+ prava u Srbiji?”. talas.rs (na jeziku: srpski). 5. 2. 2019. 
  52. ^ „Away from the media's gaze, Ana Brnabić is failing to advocate for LGBT equality in Serbia”. Euronews. 23. 9. 2019. 
  53. ^ „Ministar”. www.mduls.gov.rs. Arhivirano iz originala 5. 9. 2016. g. Pristupljeno 30. 6. 2017. 
  54. ^ „Ani Brnabić u Banjaluci uručuju najviši orden RS”. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  55. ^ O, P. „Premijerka proglašena počasnom građankom Šapca”. Politika Online. Pristupljeno 2023-04-24. 

Spoljašnje veze

Političke funkcije
Ministar državne uprave i lokalne samouprave
2016—2017.
Predsednik Vlade Republike Srbije
2017—2024
Ministar finansija (v. d.)
2018.
Predsednik Narodne skupštine Srbije
2024— 		Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Брнабић&oldid=27724416”