Русофилство

Русофилство (рус. русофильство) или русофилија (рус. Русофилия) представља проруско расположење група или појединца. У свету се сматра да проруско расположење влада у словенским земљама чије је становништво већином православно, али и међу православним становништвом које не припада словенској групи народа. Народи код којих је присутно русофилство: Белоруси, Украјинци, Срби, Црногорски Срби, Бугари, Македонци, Грци, Румуни, Молдавци, Осети, Абхази, Грузини, Мегрели, Јермени, Сиријци итд.

Русофилија је почела да се шири у Руској Империји међу народима који су покорени у освајачким ратовима руског империјализма и ширења руске територије. Касније се испољавало кроз совјетофилство и све јачег јачања совјетског империјализма и бољшевичко-социјалистичке / стаљинистичке идеологије у свету, што је на крају кулминирало стварањем Источног блока (Савета за узајамну економску помоћ и Варшавског пакта).

У садашњем времену понекад се русофилство идентификује са залагањима проруских политичара за припајање својих матичних држава Руској Федерацији, или кроз претензије на пуноправно чланство у Савезу Русије и Белорусије, ОДКБ-у и Евроазијском економском савезу.

Насупрот русофилији стоји русофобија, односно ирационална мржња и нетрпељивост према руском народу или руским политичарима.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Peter Jahn: Russophilie und Konservatismus. Die russophile Literatur in der deutschen Öffentlichkeit 1831–1852. – Stuttgart: Klett-Cotta 1980. ISBN 978-3-12-912170-2..