Председник Народне скупштине Републике Србије

 

Председник Народне скупштине Републике Србије
Службеник
Ана Брнабић

од: 20. марта 2024.
Законодавна власт у српској политици
Кабинет председника Народне скупштине
Стил обраћањаГосподин председник
(нормално)
Његова Екселенција
(дипломатски)
Званична резиденцијаДом Народне скупштине Републике Србије, Трг Николе Пашића бр. 13, Београд
МестоБеоградски регион, Београд
НоминаторНародни посланици
ИменујеНародна скупштина,
полаже заклетву пред Народном скупштином
Дужина мандатаЧетири године, нема ограничења обнове мандата
СадржиУстав Србије
Инаугурални носилацМиша Анастасијевић
ЗаменикМарина Рагуш
Елвира Ковач
Снежана Пауновић
Един Ђерлек
Јован Јањић
потпредседници Народне скупштине Републике Србије
Плата211.358,64 динара (нето)[1]
Веб сајтwww.parlament.rs

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије.Тренутна председница Народне скупштине је Ана Брнабић, члан Српске напредне странке.

Историјат

уреди

Период 1990–2000.

уреди

На првим вишестраначким изборима у Србији одржаним 9. децембра 1990. године убедљиво је победила Социјалистичка партија Србије и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је Слободан Унковић а после његовог одласка на место амбасадора у Кину заменио га је на том месту Александар Бакочевић такође из СПС. Владу је формирао Радоман Божовић. После две године, 20. децембра 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке која је освојила 73 мандата за председника парламента изабран је Зоран Лилић, посланик СПС а премијер је постао Никола Шаиновић (СПС). После избора Лилића за председника Савезне Републике Југославије на место председника скупштине Србије дошао је Зоран Аранђеловић (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја 1993. године а на новим изборима одржаним 19. децембра 1993. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са Новом демократијом, која је наступала на листи тадашњег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био Мирко Марјановић. Председник парламента постао је Драган Томић из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних 21. септембра 1997. године на којим је СПС освојио са ЈУЛ-ом и НД 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног ДОС-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.

Период након 2000.

уреди

Када је дошло до смене власти 5. октобра 2000. године победом Војислава Коштунице и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједнако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао Миломир Минић. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за 23. децембар 2000. године на којима је Демократска опозиција Србије освојила 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС. Кабинет је саставио председник Демократске странке, Зоран Ђинђић, који је био на челу Владе до атентата 12. марта 2003. године, када га је наследио Зоран Живковић, потпредседник ДС (18. марта 2003). Маршићанин је, када је Демократска странка Србије изашла из ДОС-а и Владе Србије, поднео оставку на своју дужност и заменила га је Наташа Мићић (децембар 2001). У јесен 2003. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-ове Владе, расписују се превремени избори. На изборима који су одржани 28. децембра те 2003. године Владу су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС (3. март 2004). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као в. д. председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији потпредседник Војислав Михаиловић из СПО, а дан касније за председника је изабран Предраг Марковић из Г17+. После парламентарних избора одржаних у јануару 2007. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик Борка Вучић, изабрана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС-а су пружили подршку Томиславу Николићу (8. мај 2007) за председника парламента који се на том месту задржао само пет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је Војислав Коштуница, за новог председника Скупштине изабран је Оливер Дулић (23. мај 2007).

Након ванредних парламентарних избора, 11. маја 2008. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је 25. јуна за председник парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.

Уставно одређење

уреди

члан 104. Устава Републике Србије донетог 8. новембра 2006.

Народна скупштина РС, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине РС и једног или више потпредседника Народне скупштине РС.

Председник Народне скупштине РС представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине РС.

Председници Народне скупштине Републике Србије

уреди

Председници Народне скупштине Републике Србије од 1991. године:


# Портрет Име Почетак функције и крај функције Рок функције Политичка партија Избори
1   Слободан Унковић 11. јануар 1991 5. јун 1991. 145 дана Социјалистичка партија Србије 1.

(1990–1992)

1990
2   Александар Бакочевић 5. јун 1991 25.јануар 1993. 1 годину, 234 дана Социјалистичка партија Србије
3   Зоран Лилић 25. јануар 1993 29. јун 1993. 155 дана Социјалистичка партија Србије 2.

(1992–1993)

1992
4   Зоран Аранђеловић 29. јун 1993 24. јануар 1994. 209 дана Социјалистичка партија Србије
5   Драган Томић 1. фебруар 1994 22. јануар 2001. 6 година, 356 дана Социјалистичка партија Србије 3.

(1993–1997)

1993
4.

(1997–2000)

1997
6   Драган Маршићанин 22. јануар 2001 6. децембар 2001. 318 дана Демократска странка Србије 5.

(2000–03)

2000
7   Наташа Мићић 6. децембар 2001 27. јануар 2004. 2 године, 52 дана Грађански савез Србије
8

(6)

  Драган Маршићанин 4. фебруар 2004 3. март 2004. 28 дана Демократска странка Србије 6.

(2003–07)

2003
9   Предраг Марковић 4. март 2004 7. мај 2007. 2 године, 347 дана Г17 плус
10   Томислав Николић 8. мај 2007. 13. мај 2007. 5 дана Српска радикална странка 7.

(2007–08)

2007
11   Оливер Дулић 13. мај 2007 25. јун 2008. 1 година, 19 дана Демократска странка
12   Славица Ђукић Дејановић 25. јун 2008. 31. мај 2012. 3 године, 341 дан Социјалистичка партија Србије 8.

(2008-12)

2008
13   Небојша Стефановић 23. јул 2012. 16. април 2014. 1 година, 267 дана Српска напредна странка 9.

(2012–14)

2012
14   Маја Гојковић 23. април 2014. 3. август 2020. 6 година, 102 дана Српска напредна странка 10.
(2014–16)
2014
11.
(2016–20)
2016
15   Ивица Дачић 22. октобар 2020. 1. август 2022. 1 година, 253 дана Социјалистичка партија Србије 12.

(2020–22)

2020
16   Владимир Орлић 2. август 2022. 6. фебруар 2024. 1 година, 188 дана Српска напредна странка 13.

(2022–24)

2022
17   Ана Брнабић 20. март 2024. Тренутно 116 дана Српска напредна странка 14.

(2024–трен)

2023

Очеви куће

уреди
Година Име

(Рођен-Умро)

Портрет Политичка партија
2001 Захарије Трнавчевић

(1926–2016)

  Демократска странка
2004 Велимир Симоновић

(1928–2016)

  Демократска странка Србије
2007 Борка Вучић

(1926–2009)

  Социјалистичка партија Србије
2008 Јован Кркобабић

(1930–2014)

  Партија уједињених пензионера Србије
2012 Захарије Трнавчевић

(1926–2016)

  Богата Србија
2014 Милан Кораћ

(1929–2015)

  Партија уједињених пензионера Србије
2016 Драгољуб Мићуновић

(рођен 1930)

  Демократска странка
2020 Смиља Тишма

(рођена 1929)

  Социјалистичка партија Србије
2022 Владета Јанковић
(рођен 1940)
  Народна странка
2024 Стојан Раденовић

(рођен 1948)

  независан

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Agencija za sprečavanje korupcije”. publicacas.acas.rs. Приступљено 2024-06-28.