Трг Николе Пашића

BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Трг
Николе Пашића
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Стари град (Београд)
Почетак Улица Нушићева (Београд), Дечанска улица, Теразије
Крај Трг Николе Пашића
Дужина  m
Ширина  m
Створена 1953.
Названа 1998.
Стари називи Трг Маркса и Енгелса
Трг Николе Пашића1.JPG
Трг Николе Пашићa
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.[1]

Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима.[2] Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће. Зграда Аграрне банке је изграђена 1934, Палата пензионог фонда уз Теразије 1939. Између њих су биле приземна кафана "Топола", на шпицу преко пута Аграрне банке, где се данас налази фонтана, и зграда на спрат, раније Окружног суда. У 1939. пробијена је улица између Палате пензионог фонда и бившег Окружног суда, веза између Краља Александра и Пашићеве (Нушићеве), а пробијане су и још две улице управно на Дечанску. Било је предвиђено да на месту "Тополе" буде нова палата Народне банке.[3] Али банка је одустала од тога и догодине продала плац Београдској општини.[4]

Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине.[1] По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане. Дом синдиката је изграђен 1957.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу[1], рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.[5]

Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.[6]

Панорама Трга Николе Пашића. Са десне стране зграда Историјског музеја Србије, а у центру Дом синдиката

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Трг Николе Пашића”. Град Београд, Служба за информисање. 13. 10. 2007. Приступљено 30. 8. 2013. 
  2. ^ „Трг Николе Пашића”. ichbg.com (на језику: енглеском и немачком). Приступљено 30. 8. 2013. 
  3. ^ "Време", 30. јул 1939
  4. ^ "Време", 19. септ. 1940
  5. ^ „Зоран Ивановић”. Факултет примењених уметности. Приступљено 30. 8. 2013. 
  6. ^ Explore Data

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди