Палата пензионог фонда

Палата Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке краљевине Југославије, зграда у којој се данас смештено популарно „Позориште на Теразијама“, подигнута је 1939. године према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова. Са једним стамбеним и више службених улаза она излази на два београдска трга - Теразије 29 и Трг Николе Пашића 3.

Palata penzionog fonda 2.jpg

ИсторијатУреди

Пензиони фонд је у јулу 1937. расписао конкурс за израду идејне скице своје зграде а жири је у новембру доделио награде. Прву награду и 20.000 дин. добио је Григорије Самојлов, асистент Техничког факултета у Београду.[1]

Палата је подигнута на месту некадашње Урошеве пивнице и Шишкове кафане[2], камен темељац је постављен 2. октобра 1938[3]. Од времена изградње, зграда је међу Београђанима била позната као палата „Београд“, због назива биоскопа који се налазио у сутерену и приземљу.[4] Данас тај простор заузима „Позориште на Теразијама“.

Палата је подигнута према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова који је студирао и дипломирао у Београду, на Архитектонском одсеку Техничког факултета, 1930. године.[5] По завршетку студија, до подизања палате, реализовао је више стамбених објеката у Београду и Србији, као и цркву Св. Арханђела Гаврила на Топчидерском брду.[6]

АрхитектураУреди

У време подизања палате припадају академизам као стил је у великој мери уступио место прочишћеном модернизму. Истовремено се под утицајем западних центара у Београдској архитектури већ увелико установио ар деко. Постулати ових стилских праваца се препознају у градњи палате. Мада је на фасади према Теразијама спроведена академска, строга хијерархија зона, она је перфорирана мирним и уједначеним ритмом прозорских отвора. Двоструки плитки пиластри са сведеним базама и капителима протежу се висином прва четири спрата. У највишој зони два картуша акцентују угаону партију. Зона приземља са локалима надкривена је јако избаченом и осветљеном надстрешницом.[7] На фассади према Тргу Николе Пашића налази се квадратно поље намењено излагању некада биоскопског, а данас позоришног репертоара.

Фасаде у камену су модернизоване, без тешке декоративне пластике. Најоригиналније је решен главни улаз у биоскоп у духу ар деко стила.

Улаз у виду високог вестибила, са мозаички украшеним подом, стакленим витринама за репертоар и декоративним порталом представља јединствено решење у Београду. Портал је украшен декоративном решетком у комбинацији бронзе и кованог гвожђа, са медаљоном у средини који носи представу нагог пара у игри. Аутор бронзане скулптуре плесног пара, био је руски уметник Владимир Загородњук.[8]

ЕнтеријерУреди

Хол којим се од приземља широким полукружним степеништем силази у сутерен, односно партер биоскопа – позоришта, засведен је куполом на којој је у штуку изведена декоративна рељефна композиција - „Игра у води“. У горњој зони полукружног фоајеа у сутерену, изведен је рељефни фриз„Одмор“ који се понавља у траци огледала изнад улазних врата у салу, чинећи са њим затворен круг. Ове композиције је, према нацртима самог Самојлова, извео скулптор Ристо Стијовић.[9]

Биоскоп и ПозориштеУреди

Биоскоп „Београд“ свечано је отворен 24. X 1940. године.[10] Дворана и улаз са Теразија били су за оно време веома модерно опремљени. Поред благајне налазила се сигнална табла, односно цео план партера и балкона у дворани, на коме свако седиште има своју сијалицу. Према томе да ли је нека сијалица угашена или светли публика је знала да ли је неко седиште слободно или већ заузето и према томе се оријентисала.

Дворана је преко хиљаду седишта. То су биле удобне кожне фотеље, рађене по узору на фотеље у Берлинској опери. Први пут у Београду спроведен је амерички систем пуне аклиматизације којим се аутоматским путем постизало грејање, хлађење, влажење и сушење ваздуха у дворани. Левкастим облико дворане и посебним материјалима за зидове успешно је био решен и проблем акустике.[11] Са доласком Немачке војске биоскоп је 1941. године претворен у “Soldaten-kino“ да би се након рата, 1949. године овде уселило Хумористичко позориште које је дворану користило заједно са биоскопом „Београд“. Из Хумористичког позоришта 1975. године настало је „Позориште на Теразијама“.

УрбанизамУреди

У време подизања палате „Београд“ преко пута, на простору данашњег Трга Николе Пашића, се налазила зграда Окружног суда, срушена бомбама у Другом светском рату. Изградњом Трга Маркса и Енгелса и изградњом зграде Дома синдиката 1955. године, појачан је значај првобитно споредне фасаде. Она је постала бочно крило Дома синдиката учествујући тако у формирању Трга.

Споменик КултуреУреди

Палата Пензионог фонда на Теразијама се данас сматра најзначајнијим остварењем архитекте Григорија Самојлова у домену профане архитектуре и једним од најзначајнијих примера београдске архитектуре у годинама пред II светски рат. У обликовном смислу она представља успешан спој различитих стилских тенденција карактеристичних за период у коме је настала.

Као објекат посебних архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности зграда је проглашена за споменик културе (Одлука, „Сл. гласник РС“ бр. 30/07).[12]

РеференцеУреди

  1. ^ Време, 16. нов. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
  2. ^ Д.Ђурић Замоло, Хотели и кафане XIX века у Београду, Београд 1988.
  3. ^ "Време", 3. окт. 1938, стр. 6
  4. ^ М. Просен, Палата Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке, ГГБ XLIX-L, Београд 2002-2003.
  5. ^ [М. Миловановић, Архитекта Григорије И. Самојлов, Руска емиграција у српској култури XX века, књ. I, Београд 1994.]
  6. ^ М.Ђурђевић, Григорије Самојлов (архитектонски опус), ГГБ XLIV, Београд 1997.
  7. ^ М. Миловановић, Палата Пензионог фонда Народне банке на Теразијама у Београду, врхунско дело новомонументалног стила, Ликовни живот 53-54, Земун 1995.
  8. ^ Ђ. Сикимић, Фасадна скулптура у Београду, Београд 1965.
  9. ^ К. Амброзић, Стијовић, Београд 2006
  10. ^ Аноним, У Београду је отворен нови репрезентативни биоскоп „Београд“, Правда, 25. X 1940
  11. ^ Аноним, Оригинална архитектура и инсталације новог биоскопа „Београд“, Правда, 26. X 1940.
  12. ^ Документација Завод а за заштиту споменика културе града Београда, Досије споменика културе, Палата пензионог фонда