Јован Јањић
Јован Јањић (Крупањ, 1963), српски писац, правник и доктор културолошких наука;[1] један од водећих српских стваралаца на пољу хришћанске културе. Редовни члан је Православне академије наука, уметности, проналазаштва и иноваторства и Српске духовне академије.
| Јован Јањић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1963. |
| Место рођења | Крупањ,  ФНРЈ |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Будимо људи I: живот и реч патријарха Павла Будимо људи II: поуке и поруке патријарха Павла Бити човек: Будимо људи III Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Белешке испод крста Страдање и живот Страхиње Живака Чуда Светог Мине у Београду Светлоносац у мраку – Свети исповедник Варнава (Настић) Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945—2000) Косовски завет – српски савез са Богом |
БиографијаУреди
Запослен је на Факултету за пословне студије и право Универзитета Унион — Никола Тесла у Београду, а предаје још и на Факултету за информационе технологије и инжењерство при истом универзитету, као и на Високој школи за комуникације у Београду, где обавља и дужност помоћника директора за науку.
Био је радно ангажован на више других разнородних послова: као новинар НИН-а, саветник у Министарству вера Владе Републике Србије, главни и одговорни уредник и генерални директор Издавачког предузећа „Просвета”, управник Дома „Бежанијска коса” при Геронтолошком центру Београд, главни и одговорни уредник најстаријег београдског књижевног часописа „Књижевност”, главни и одговорни уредник издавачке делатности Удружења књижевника Србије, руководилац стручних служби Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, вршилац дужности директора Спомен комплекса Цер д.о.о. Шабац, итд.
За духовно стваралаштво др Јована Јањића образлаже се да је оно „у служби опште културе знања и утемељења истинског система вредности, прожетог високо уздигнутим моралним и етичким нормама и духовном просветљеношћу“.[2] Зато његове књиге имају велике тираже, на српском језику и на језицима других народа, на којима се преводе. Његова дела подстицај су неговању изворне духовности у књижевности, у науци и уопште у животу човека; такође и темељни ослонац у настајању других дела, других аутора.
Такво стварање Јована Јањића примећено је и вредновано и од других ствараоца, па се о њему говори као о „истраживачу и човеку који шири духовну културу”[3], да је „човек чија реч се чује и чије дело се види”[4], да је њему „Истина највећи идеал”[5] и да је као такав „постигао и достигао доказ да онај који следи пут истине не може и неће залутати“.[6]
БиблиографијаУреди
- Будимо људи I: живот и реч патријарха Павла, дванаест издања од 2006. године (код различитих издавача)[7]
- Будимо људи II: поуке и поруке патријарха Павла, четири издања од 2010. године
- Бити човек: Будимо људи III, 2019.
- Косовски завет: српски савез са Богом, Институт за српску културу, Никшић, 2019.
- Задужбина Симе Андрејевића Игуманова, Задужбина Симе А. Игуманова, Београд, 2008.
- Белешке испод крста,, издање аутора, Београд, 2013.[8]
- Страдање и живот Страхиње Живака, (роман), „Филип Вишњић”, Београд, 2014.
- Чуда Светог Мине у Београду, издање аутора 2015. и „Народна Просвета”, Београд, 2019.
- Светлоносац у мраку: Свети исповедник Варнава (Настић), издање аутора, Београд, 2018.
- Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945—2000), Компанија „Новости”, Београд, 2018.
Награде и признањаУреди
За свој друштвени, културни и научни ангажман Јован Јањић је награђен са више угледних награда и признања.
- Орден Светог владике Николаја Српског,
- Орден Крст „Епископ Елије Мирон Кристеја” I степен, (највећег признања Румунске православне цркве које се додељује мирјанима),[9]
- Орден Његоша III реда,
- Пупинова медаља,
- „Троношки родослов”,
- Велика повеља Српске духовне академије у Параћину,
- Годишња награда Општине Крупањ,
- Годишња награда Удружења новинара Србије.
ИзвориУреди
- ^ „Докторска дисертација” (PDF). Универзитет Џон Незбит, Факултет за културу и медије. Приступљено 4. 7. 2020.
- ^ Из образложења за доделу Велике повеље Српске духовне академије, у Параћину, др Јовану Јањићу, 2020. године
- ^ Миломир Краговић, Кућа духовне ватре: Сима Андрејевић Игуманов, „Књига комерц“, Београд, 2019, стр. 98.
- ^ Милисав Миленковић, Портрет уметника, разговори, „Просвета“, Београд, 2019, стр. 87.
- ^ Вељко Губерина, Сведок историје, књига IX, издање аутора, Београд, 2009, стр. 318-319.
- ^ Ђорђе Д. Сибиновић, Не вреди причати, Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2018, стр. 76
- ^ „Budimo ljudi DRUGO IZDANjE”. Novosti. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2020. Приступљено 4. 7. 2020.
- ^ „Белешке испод крста / Јован Јањић”. Ризница. Приступљено 4. 7. 2020.
- ^ „Др Јован Јањић одликован у Румунији”. Тамо далеко. Приступљено 4. 7. 2020.
