Јован Јањић

Јован Јањић
Датум рођења	1963.
Место рођења	Крупањ, ФНРЈ
Најважнија дела	Будимо људи I: живот и реч патријарха Павла; Будимо људи II: поуке и поруке патријарха Павла; Бити човек: Будимо људи III; Задужбина Симе Андрејевића Игуманова; Белешке испод крста; Страдање и живот Страхиње Живака; Чуда Светог Мине у Београду; Светлоносац у мраку – Свети исповедник Варнава (Настић); Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000); Косовски завет – српски савез са Богом

Јован Јањић (Крупањ, 1963), српски писац, правник и доктор културолошких наука;^[1] један од водећих српских стваралаца на пољу хришћанске културе. Редовни члан је Православне академије наука, уметности, проналазаштва и иноваторства и Српске духовне академије.

БиографијаУреди

Запослен је на Факултету за пословне студије и право Универзитета Унион — Никола Тесла у Београду, а предаје још и на Факултету за информационе технологије и инжењерство при истом универзитету, као и на Високој школи за комуникације у Београду, где обавља и дужност помоћника директора за науку.

Био је радно ангажован на више других разнородних послова: као новинар НИН-а, саветник у Министарству вера Владе Републике Србије, главни и одговорни уредник и генерални директор Издавачког предузећа „Просвета”, управник Дома „Бежанијска коса” при Геронтолошком центру Београд, главни и одговорни уредник најстаријег београдског књижевног часописа „Књижевност”, главни и одговорни уредник издавачке делатности Удружења књижевника Србије, руководилац стручних служби Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, вршилац дужности директора Спомен комплекса Цер д.о.о. Шабац, итд.

За духовно стваралаштво др Јована Јањића образлаже се да је оно „у служби опште културе знања и утемељења истинског система вредности, прожетог високо уздигнутим моралним и етичким нормама и духовном просветљеношћу“.^[2] Зато његове књиге имају велике тираже, на српском језику и на језицима других народа, на којима се преводе. Његова дела подстицај су неговању изворне духовности у књижевности, у науци и уопште у животу човека; такође и темељни ослонац у настајању других дела, других аутора.

Такво стварање Јована Јањића примећено је и вредновано и од других ствараоца, па се о њему говори као о „истраживачу и човеку који шири духовну културу”^[3], да је „човек чија реч се чује и чије дело се види”^[4], да је њему „Истина највећи идеал”^[5] и да је као такав „постигао и достигао доказ да онај који следи пут истине не може и неће залутати“.^[6]

БиблиографијаУреди

Будимо људи I: живот и реч патријарха Павла, дванаест издања од 2006. године (код различитих издавача)^[7]
Будимо људи II: поуке и поруке патријарха Павла, четири издања од 2010. године
Бити човек: Будимо људи III, 2019.
Косовски завет: српски савез са Богом, Институт за српску културу, Никшић, 2019.
Задужбина Симе Андрејевића Игуманова, Задужбина Симе А. Игуманова, Београд, 2008.
Белешке испод крста, , издање аутора, Београд, 2013.^[8]
Страдање и живот Страхиње Живака, (роман), „Филип Вишњић”, Београд, 2014.
Чуда Светог Мине у Београду, издање аутора 2015. и „Народна Просвета”, Београд, 2019.
Светлоносац у мраку: Свети исповедник Варнава (Настић), издање аутора, Београд, 2018.
Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945—2000), Компанија „Новости”, Београд, 2018.

Награде и признањаУреди

За свој друштвени, културни и научни ангажман Јован Јањић је награђен са више угледних награда и признања.

Орден Светог владике Николаја Српског,
Орден Крст „Епископ Елије Мирон Кристеја” I степен, (највећег признања Румунске православне цркве које се додељује мирјанима),^[9]
Орден Његоша III реда,
Пупинова медаља,
„Троношки родослов”,
Велика повеља Српске духовне академије у Параћину,
Годишња награда Општине Крупањ,
Годишња награда Удружења новинара Србије.

ИзвориУреди

^ „Докторска дисертација” (PDF). Универзитет Џон Незбит, Факултет за културу и медије. Приступљено 4. 7. 2020.
^ Из образложења за доделу Велике повеље Српске духовне академије, у Параћину, др Јовану Јањићу, 2020. године
^ Миломир Краговић, Кућа духовне ватре: Сима Андрејевић Игуманов, „Књига комерц“, Београд, 2019, стр. 98.
^ Милисав Миленковић, Портерет уметника, разговори, „Просвета“, Београд, 2019, стр. 87.
^ Вељко Губерина, Сведок историје, књига IX, издање аутора, Београд, 2009, стр. 318-319.
^ Ђорђе Д. Сибиновић, Не вреди причати, Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2018, стр. 76
^ „Budimo ljudi DRUGO IZDANjE”. Novosti. Приступљено 4. 7. 2020.
^ „Белешке испод крста / Јован Јањић”. Ризница. Приступљено 4. 7. 2020.
^ „Др Јован Јањић одликован у Румунији”. Тамо далеко. Приступљено 4. 7. 2020.

Спољашње везеУреди

[1] „Докторска дисертација” (PDF). Универзитет Џон Незбит, Факултет за културу и медије. Приступљено 4. 7. 2020.

[2] Из образложења за доделу Велике повеље Српске духовне академије, у Параћину, др Јовану Јањићу, 2020. године

[3] Миломир Краговић, Кућа духовне ватре: Сима Андрејевић Игуманов, „Књига комерц“, Београд, 2019, стр. 98.

[4] Милисав Миленковић, Портерет уметника, разговори, „Просвета“, Београд, 2019, стр. 87.

[5] Вељко Губерина, Сведок историје, књига IX, издање аутора, Београд, 2009, стр. 318-319.

[6] Ђорђе Д. Сибиновић, Не вреди причати, Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2018, стр. 76

[7] „Budimo ljudi DRUGO IZDANjE”. Novosti. Приступљено 4. 7. 2020.

[8] „Белешке испод крста / Јован Јањић”. Ризница. Приступљено 4. 7. 2020.

[9] „Др Јован Јањић одликован у Румунији”. Тамо далеко. Приступљено 4. 7. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

Јован Јањић
Датум рођења	(1963{{month}}{{{day}}})1963.
Место рођења	Крупањ, ФНРЈ
Најважнија дела	Будимо људи I: живот и реч патријарха Павла Будимо људи II: поуке и поруке патријарха Павла Бити човек: Будимо људи III Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Белешке испод крста Страдање и живот Страхиње Живака Чуда Светог Мине у Београду Светлоносац у мраку – Свети исповедник Варнава (Настић) Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000) Косовски завет – српски савез са Богом