Википедија

Жарко Видовић (историчар уметности)

српски историчар уметности
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Жарко Видовић (вишезначна одредница).

Жарко Видовић (Тешањ, 6. јануар 1921 — Београд, 18. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.

Жарко Видовић
Лични подаци
Датум рођења(1921-01-06)6. јануар 1921.
Место рођењаТешањ, Краљевина СХС
Датум смрти18. мај 2016.(2016-05-18) (95 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Биографија уреди

Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу.

После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан филозофски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...

Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".

Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.

Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних филозофа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне филозофије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску самоспознају.

Као православни филозоф др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с Њим се збива драма слободе и љубави.

Одликовања уреди

Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.[1]

Дела уреди

  • Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом: један естетички проблем (Сарајево: Веселин Маслеша, 1961).
  • Огледи о духовном искуству (Београд: Сфаирос, 1989); (Нови Сад: Балканија, 2019).
  • Његош и Косовски Завјет у Новом вијеку (Београд: Филип Вишњић, 1989).
  • Срби у Југославији и Европи (Београд: Светосавска књижевна заједница, 1994).
  • Трагедија и Литургија: есеј о духовној судбини Европе (Ниш: Византијско огледало, 1996). Репринт издање: Београд, 2016.
  • Суочење Православља са Европом: огледи о историјском искуству (Цетиње: Светигора, 1997).
  • Из Светог писма: избор, коментари и поговор (Београд: Гутенбергова галаксија; Ваљево: Ваљевска штампарија, 1998).
  • Романи Ђорђа Оцића: поетофилософија и коментари (Београд: Знамен, 1999).
  • Литургијска тајна Светог Писма (Београд: Гутенбергова галаксија, 2002).
  • И вера је уметност (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2008).
  • Историја и вера (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2009).
  • Његош и Косовски завет у Новом веку (Београд: Алтера, 2013).
  • Његош и литургијске анагнозе (Београд: Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке; Подгорица: Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, 2017).
  • Библио-био-графија (1948-2015) (Београд: Задужбина "Жарко Видовић"; Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 2018).
  • Уметност у пет епоха (Београд: Приватно издање, 2019).
  • Срби и Косовски завет у Новом веку (Београд: Пријатељи професора др Жарка Видовића; Српски научни центар, 2021).
  • Логос - литургијска свест Православља (Нови Сад: Удружење грађана "Еуфонија"; Удружење грађана "Сродство по избору", 2023).

Референце уреди

  1. ^ „Орден Светог Саве проф. др Жарку Видовићу (СПЦ, 7. октобар 2015)”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г. Приступљено 08. 10. 2015. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жарко_Видовић_(историчар_уметности)&oldid=26516342”