Žarko Vidović (istoričar umetnosti)
Žarko Vidović (Tešanj, 6. januar 1921 — Beograd, 18. maj 2016) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i istoričar civilizacije.
| Žarko Vidović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. januar 1921. |
| Mesto rođenja | Tešanj, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 18. maj 2016. (95 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
BiografijaUredi
Učestvovao je kao dobrovoljac u Aprilskom ratu 1941. U oktobru 1941. uhapšen je u Sarajevu. Bio je u zatvorima do 1942. (prvo nemačkom, pa ustaškom). U "Velikom transportu" prebačen je u Jasenovac, odakle je deportovan u logor kod Narvika u Norveškoj. Godine 1943. uz pomoć lokalnog stanovništava uspeva da pobegne za Švedsku. Nastavlja studije u Upsali gde je dobio ćerku Zagu.
Posle rata vratio se u Jugoslaviju u kojoj je hapšen i zatvaran još dva puta, zbog svojih stavova o demokratiji. Doktorirao je 1958. u Beogradu. Predavao je istoriju civilizacije na Univerzitetu u Sarajevu (od januara 1953. godine), zatim na Univerzitetu u Zagrebu, odakle je zbog svojih reči o srbofobiji bio isteran decembra 1967. godine. Prešao je u Beograd 1967. godine, gde je u Institutu za književnost i umetnost Srbije radio sve do penzije 1986.
Pisao je i prevodio za „Borbu“, „Kulturu“, „Književne novine“.
Jedan je od poslednjih predstavnika autentične hrišćanske gospode iz redova sarajevskih Srba. Iza sebe je ostavio kapitalan filozofski opus: „Ogledi o duhovnom iskustvu“, „Tragedija i Liturgija“, „Njegoš i Kosovski zavet u Novom veku“, „Suočenje Pravoslavlja sa Evropom“, „Srbi u Jugoslaviji“...
Njegova dela su i „Umjetnost u pet epoha civilizacije", „Logos-liturgijska svest Pravoslavlja", „Ogledi o duhovnom iskustvu", „Njegoš i Kosovski zavjet u Novom Vijeku", „Srbi u Jugoslaviji i Evropi, Pravoslavlje u suočenju s Evropom" i „I vera je umetnost".
Zajedno sa tadašnjim jeromonasima Amfilohijem Radovićem i Atanasijem Jevtićem, učestvovao je u prvim polemikama sa marksistima u Beogradu, početkom 80-ih godina prošloga veka.
Žarko Vidović spada u red onih tako malobrojnih filozofa koji neguju hrišćanski pogled na svet i sva društvena pitanja. Duboko je uticao na čitavu generaciju pravoslavnih mislilaca koja je krenula njegovim tragom u sagledavanju one filozofije i istorije srpskog naroda koja se u najkraćem sažima u dve reči: Srpski zavet.
Njegova dela „Umjetnost u pet epoha civilizacije", „Logos - liturgijska svest Pravoslavlja", „Ogledi o duhovnom iskustvu", „Njegoš i Kosovski zavjet u Novom Vijeku", „Srbi u Jugoslaviji i Evropi, Pravoslavlje u suočenju s Evropom" i „I vera je umetnost" govore o autentičnom pravoslavnom filozofu koji je svojim duhovnim i životnim svedočenjem ostavio jasan trag onima kojima je tajanstvenost života neprekidni izazov.
U vremenu izgubljenih ideala kada su sve vrednosti poljuljane iz korena, delo Žarka Vidovića otkriva naš pravi identitet - najpre verski a onda i nacionalni u osmišljavanju života kroz pravoslavnu hrišćansku samospoznaju.
Kao pravoslavni filozof dr Vidović dosledno izvodi istinu da je s Bogom moguć samo liturgijski susret i opštenje, da je Bog odnosan tvorevini, svetu i čoveku i s Njim se zbiva drama slobode i ljubavi.
OdlikovanjaUredi
Odlikovan je 7. oktobra 2015. Ordenom Svetog Save drugog reda.[1]
DelaUredi
- Meštrović i savremeni sukob skulptora s arhitektom: jedan estetički problem (Sarajevo: Veselin Masleša, 1961).
- Ogledi o duhovnom iskustvu (Beograd: Sfairos, 1989); (Novi Sad: Balkanija, 2019).
- Njegoš i Kosovski Zavjet u Novom vijeku (Beograd: Filip Višnjić, 1989).
- Srbi u Jugoslaviji i Evropi (Beograd: Svetosavska književna zajednica, 1994).
- Tragedija i Liturgija: esej o duhovnoj sudbini Evrope (Niš: Vizantijsko ogledalo, 1996). Reprint izdanje: Beograd, 2016.
- Suočenje Pravoslavlja sa Evropom: ogledi o istorijskom iskustvu (Cetinje: Svetigora, 1997).
- Iz Svetog pisma: izbor, komentari i pogovor (Beograd: Gutenbergova galaksija; Valjevo: Valjevska štamparija, 1998).
- Romani Đorđa Ocića: poetofilosofija i komentari (Beograd: Znamen, 1999).
- Liturgijska tajna Svetog Pisma (Beograd: Gutenbergova galaksija, 2002).
- I vera je umetnost (Beograd: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, 2008).
- Istorija i vera (Beograd: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, 2009).
- Njegoš i Kosovski zavet u Novom veku (Beograd: Altera, 2013).
- Njegoš i liturgijske anagnoze (Beograd: Svetosavska omladinska zajednica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke; Podgorica: Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori, 2017).
- Biblio-bio-grafija (1948-2015) (Beograd: Zadužbina "Žarko Vidović"; Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 2018).
- Umetnost u pet epoha (Beograd: Privatno izdanje, 2019).
- Srbi i Kosovski zavet u Novom veku (Beograd: Prijatelji profesora dr Žarka Vidovića; Srpski naučni centar, 2021).
- Logos - liturgijska svest Pravoslavlja (Novi Sad: Udruženje građana "Eufonija"; Udruženje građana "Srodstvo po izboru", 2023).
ReferenceUredi
- ^ „Orden Svetog Save prof. dr Žarku Vidoviću (SPC, 7. oktobar 2015)”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2015. g. Pristupljeno 08. 10. 2015.
Spoljašnje vezeUredi
- Prijatelji Žarka Vidovića - u izradi
- Odlazak Žarka Vidovića, poslednjeg autentičnog srpskog mislioca (Nedeljnik, 19. maj 2016)
- Upokojio se dr Žarko Vidović (SPC, 19. maj 2016) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2016)
- ŽARKO IZ LOGORA: Ali, naučava Vidović, ako pripadnost ne osećamo, a neizdržljivo je i prokleto biti tuđ sebi („Večernje novosti”, 30. novembar 2021)
- Predavanje Muharema Bazdulja - „Žarko Vidović: svedok i mislilac”