Жарко Видовић (историчар уметности)

српски историчар уметности
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Жарко Видовић (вишезначна одредница).

Жарко Видовић (6. јануар 192118. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.

Жарко Видовић
Рођење(1921-01-06)6. јануар 1921.
Тешањ, Краљевина СХС
Смрт18. мај 2016.(2016-05-18) (95 год.)
Београд, Србија

БиографијаУреди

Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу.

После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан филозофски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...

Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".

Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.

Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних филозофа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне филозофије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску самоспознају.

Као православни филозоф др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с Њим се збива драма слободе и љубави.

ОдликовањаУреди

Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.[1]

ДелаУреди

  • Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом: један естетички проблем (Сарајево: Веселин Маслеша, 1961).
  • Огледи о духовном искуству (Београд: Сфаирос, 1989); (Нови Сад: Балканија, 2019).
  • Његош и Косовски Завјет у Новом вијеку (Београд: Филип Вишњић, 1989).
  • Срби у Југославији и Европи (Београд: Светосавска књижевна заједница, 1994).
  • Трагедија и Литургија: есеј о духовној судбини Европе (Ниш: Византијско огледало, 1996). Репринт издање: Београд, 2016.
  • Суочење Православља са Европом: огледи о историјском искуству (Цетиње: Светигора, 1997).
  • Из Светог писма: избор, коментари и поговор (Београд: Гутенбергова галаксија; Ваљево: Ваљевска штампарија, 1998).
  • Романи Ђорђа Оцића: поетофилософија и коментари (Београд: Знамен, 1999).
  • Литургијска тајна Светог Писма (Београд: Гутенбергова галаксија, 2002).
  • И вера је уметност (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2008).
  • Историја и вера (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2009).
  • Његош и Косовски завет у Новом веку (Београд: Алтера, 2013).
  • Његош и литургијске анагнозе (Београд: Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке; Подгорица: Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, 2017).
  • Библио-био-графија (1948-2015) (Београд: Задужбина "Жарко Видовић"; Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 2018).
  • Уметност у пет епоха (Београд: Приватно издање, 2019).
  • Срби и Косовски завет у Новом веку (Београд: Пријатељи професора др Жарка Видовића; Српски научни центар, 2021).

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди