Владета Јанковић
Др Владета Јанковић (Београд, 1. септембар 1940) је српски књижевник и политичар.
| др Владета Јанковић | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Датум рођења | 1. септембар 1940. | ||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија | ||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство |  Српско | ||||||||||||||||||||||||||
| Образовање | Филолошки факултет | ||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||||||||||||||||
| Занимање | књижевник политичар дипломата | ||||||||||||||||||||||||||
| Партнер | Славка Срдић-Јанковић | ||||||||||||||||||||||||||
| Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
БиографијаУреди
Рођен 1940. у Београду. Завршио класичну гимназију и студије опште књижевности на Филолошком факултету, где је магистрирао, потом и докторирао 1975. На истој катедри прошао пут од асистента приправника до редовног професора и управника одсека. Објавио седам књига из струке, углавном из области античке комедије и теорије хумора. Годинама сарађивао са Телевизијом Београд као аутор културно-историјских програма за омладину („Двоглед“ са Драганом Бабићем и седам циклуса серије „Митови и легенде“). Као предавач гостовао у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској, Холандији и Грчкој. У политику ступио почетком 1990. као члан првог Главног одбора првобитне Демократске странке. Један је од оснивача и дугогодишњи потпредседник Демократске странке Србије. Посланик у републичком и два сазива савезног парламента, а једно време после петооктобарских промена председник скупштинског одбора за међународне односе. Од фебруара 2001. до новембра 2004. године амбасадор СРЈ, а затим СЦГ, у Уједињеном Краљевству. [1] Од 2008. до 2012. године налазио се на месту амбасадора Србије у Ватикану.
Ожењен Славком Срдић–Јанковић и отац двоје одрасле деце. Говори енглески, руски, француски језик и грчки, а служи се латинским и старогрчким језиком. . Изабран је за потпредседника ДСС на Скупштини ДСС, 5. јуна 2005. године. Напустио је Демократску странку Србије 17.октобра 2014.године, пошто је др Војислав Коштуница напустио пре тога странку.
ОдликовањаУреди
Орден италијанске звезде солидарности, Велики официр (Италија).[2]
Орден папе Пија IX, Велики крст (Света столица).[3]
ИзвориУреди
- ^ Званични портал амбасаде Србије у Великој Британији
- ^ „Presidenza della Repubblica”. Quirinale.it. 17. 10. 2006. Приступљено 21. 11. 2012.
- ^ [1], pp. 73.