Зоран Живковић (политичар)

српски политичар

Зоран Живковић (Ниш, 22. децембар 1960) је српски политичар. Био је председник Владе Републике Србије (20032004) и министар унутрашњих послова СР Југославије (20002003). Такође је био вршилац дужности председника Демократске странке од атентата на Зорана Ђинђића до фебруара 2004. када је на скупштини странке за председника изабран Борис Тадић.[1]

Зоран Живковић
Zoran Zivkovic MC Cropped.jpg
Биографија
Датум рођења(1960-12-22)22. децембар 1960.(60 год.)
Место рођењаНиш,  НР Србија
 ФНРЈ
Држављанство Србија
СупружникБисерка
Деца2
Професијакомерцијалиста
политичар
Политичка
партија
Нова странка (од 2013)
Раније:
Демократска странка (1992—2012)
ПотписZoran Zivkovic Signature.png
Званични Твитер налог
18. март 2003. — 4. март 2004.
ПредседникНаташа Мићић (в. д.)
ВладаВлада Зорана Живковића
ПретходникЗоран Ђинђић
Небојша Човић (в. д.)
Жарко Кораћ (в. д.)
НаследникВојислав Коштуница
Министар унутрашњих послова СР Југославије
4. новембар 2000. — 8. март 2003.
ПредседникВојислав Коштуница
Председник владеЗоран Жижић
Драгиша Пешић
ПретходникЗоран Соколовић
Наследникфункција укинута
26. јануар 1997. — 10. новембар 2000.
ПретходникСтојан Ранђеловић
НаследникГоран Ћирић
2014 — 2020.
ИзбориВанредни парламентарни избори 2014.
Реизбор(и)Ванредни парламентарни избори 2016.

Током 2009. и 2010. године био је колумниста дневних новина Данас. Колумна му је носила назив Директно.[2]

За председника Нове странке, изабран је на Оснивачкој конференцији 7. априла 2013. године.

На ванредним парламентарним изборима 2014. и 2016. године, изабран је за народног посланика у Скупштини Републике Србије.[3]

БиографијаУреди

Зоран Живковић је рођен је 22. децембра 1960. године у Нишу.[4] Отац Борислав је био шеф робне куће у Нишу, а мајка Радмила домаћица. Завршио је гимназију „Бора Станковић“ у Нишу. Године 1983. завршава Вишу економску школу, одсек за комерцијално пословање.[4] Није служио војни рок због тешке телесне повреде (фрактура потколенице, новембар 1993.године)

Ожењен је Бисерком, правницом. Има двоје деце, Милену и Марка.

Пословна каријераУреди

Године 1987. основао је приватно предузеће под називом „Супертим“ које се касније спојило са предузећем „Техномединг“. То предузеће се бавило сервисом електромедицинских уређаја, снабдевањем здравствених станица потрошним материјалом и увозом-извозом. Живковић је био директор и власник већинског дела капитала. У новембру 1995. због беликих политичких обавеза и опструкције Милошевићевог режима предузеће је престало да ради и покренут је стечајни поступак. Неколико година пре тога постаје један од оснивача и члан управног одбора удружења приватних послодаваца у Нишу.

Политичка каријераУреди

Почео је да се бави политиком када се учланио у Демократску странку, априла 1992. године, а пре тога је био спонзор те странке. Исте године улази у Народну скупштину Републике Србије као народни посланик, и остаје посланик до 1997. године.[5] Након 1994. године, четири пута је биран за потпредседника странке и два пута за заменика председника. Од 1993. до 1995. био је председник градског одбора Демократске странке у Нишу.[4]

У периоду од 1994. до 1997. био је члан Одбора за безбедност Скупштине Србије.

После локалних избора 1996. године бива изабран на место градоначелника Ниша. Дана 5. октобра 2000. поново бива изабран за градоначелника Ниша након што је коалиција ДОС освојила већину на локалним изборима 24. септембра 2000. године. У новембру исте године подноси оставку на место градоначелника због преласка на функцију савезног министра унутрашњих послова.[5]

Од 1997. до 1999. председавао је Сталном конференцијом општина и градова Југославије и савезом Слободних градова.

Дана 15. новембра 2011. постао је члан Саветодавног одбора Међународног института за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) из Љубљане.

РеференцеУреди

  1. ^ „Boris Tadić novi predsednik DS-a, Čedomir Jovanović nije prošao”. B92. 
  2. ^ Живковић, Зоран. „Директно”. Данас. Архивирано из оригинала на датум 23. 08. 2011. Приступљено 25. 05. 2011. 
  3. ^ Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik
  4. ^ а б в https://www.juznevesti.com. „Zoran Živković”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-31. 
  5. ^ а б „Zoran Živković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2021-01-31. 

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди