Отворите главни мени

Југословенска левица

бивша политичка партија у Србији

Југословенска левица (или Југословенска удружена левица, ЈУЛ) је била политичка организација у некадашњој СР Југославији и Србији, основана 1994. године као коалиција 23 левичарске и комунистичке партије, коју је предводио Савез комуниста — Покрет за Југославију. Званична платформа ЈУЛ-а укључивала је општејугословенство и демократски социјализам, иако је идеологија и реторика ЈУЛ-а је често окарактерисана као националистичка.[1][2] Југословенска левица приликом свога оснивања постала је, мањим делом, идеолошки наследник Савеза комуниста — Покрета за Југославију.

Југословенска левица
Југословенска удружена левица
Jul.PNG
ВођаМирјана Марковић (de facto)
ГласноговорникАлександар Вулин
ОснивачМирјана Марковић
ПредседникЉубиша Ристић (de jure)
Генерални секретарРатко Крсмановић
Слоган„Јул је кул"!
Основана23. јула 1994
Распуштена29. децембра 2003
ПретходникСавез комуниста — Покрет за Југославију
НаследникСоцијалистичка партија Србије
СедиштеБеоград
 СР Југославија
Млади огранакЈугословенска револуцинарна омладина
Идеологијадемократски социјализам,
југославизам.
Политичка позицијаЛевица
Веб-сајт
https://archive.is/Yc5RV

Политичко деловање током 1990-их и до 2000. годинеУреди

Југословенска левица је од 1996-2000. била део владајуће коалиције у Србији и СР Југославији. Након избора 2000, ЈУЛ више није био значајан учесник на политичкој сцени Србије. Председник Југословенске левице био је Љубиша Ристић, док је странку у пракси водила Мирјана Марковић, супруга председника СР Југославије Слободана Милошевића, генерални секретар политичке партије био је Ратко Крсмановић.

Политичко деловање током 1990-их и распуштањеУреди

Током 1990-их, Југословенска левица ниједном није излазила самостално на изборе у Србији, већ у коалицији са Социјалистичком партијом Србије (на некима и са Новом демократијом и Социјалистичком народном партијом Црне Горе). На скупштинским изборима у Србији 2003, ЈУЛ је учествовао самостално и освојио 0,09% гласова.

Бивши члановиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Breuilly, John (2013). The Oxford Handbook of the History of Nationalism. OUP Oxford. стр. 527. 
  2. ^ Golubović, Zagorka (2003). Politika i svakodnevni život: Srbija 1999-2002. IFDT. стр. 225. 

Спољашње везеУреди