Транспарентност Србија
Транспарентност Србија (ТС) је нестраначка, невладина и непрофитна организација посвећена борби против корупције у Србији. Део је мреже националних огранака организације Транспаренси Интернешнел и акредитовани заступник те организације у Републици Србији.
| Транспарентност Србија | |
|---|---|
| Скраћеница | ТС |
| Основана | 2002. |
| Датум оснивања | 2002. |
| Тип | Непрофитна организација |
| Намена | повећање транспарентности рада државних органа као начина спречавања злоупотребе јавних овлашћења у приватне сврхе (борба против корупције) |
| Метод деловања | превентивно деловање: подизање свести јавности о опасности и штети коју корупција наноси друштву, подстицање реформи и предлагање конкретних препорука |
| Седиште | Београд, Србија |
| Подручје деловања | Србија |
| Руководиоци | Немања Ненадић |
| Матична организација | Транспаренси интернашонал |
| Веб-сајт | www |
Историја уреди
Transparency International је успоставио сарадњу са активистима цивилног друштва у Србији крајем деведесетих година. Испрва су активности Transparency International у Србији биле организоване у оквиру Европског покрета, а први председник огранка био је др Предраг Јовановић. У то доба, у првој години након петооктобарских политичких промена, које су као један од циљева прокламовале и борбу против корупције, организована је серија округлих столова о корупцији у разним областима друштва (“отворено о корупцији”), промоција добре праксе транспарентности нарочито на локалном нивоу (Нови Београд, Чукарица, Кикинда и другде), као и прва анализа Система друштвеног интегритета (National Integrity System), која је промовисана на међународној конференцији крајем 2001. Приоритети су у то доба били залагање за доношење националне антикорупцијске стратегије и кључних антикорупцијских закона, а нарочито о јавним набавкама.
Од 2002, Транспарентност Србија је добила статус „националног огранка у формирању” Транспаренси Интернешнел, а за председника је изабран проф. др Владимир Гоати. У наредне четири године, Транспарентност Србија је, у сарадњи са огранцима из земаља региона и самосталним активностима, утицала на усвајање и подизање квалитета антикорупцијских закона (промотивне кампање, предлози амандмана, упоредне анализе и правне анализе прописа) и на упознавање јавности са њиховим садржајем (истраживања јавног мнења, анализе прописа, изјаве за медије), али и на уочавање огромних проблема у примени. У то доба главни приоритети су били усвајање Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (2004), Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција (2004), пуна примена Закона о финансирању политичких странака (2003) и Закона о јавним набавкама (2002), као и доношење Националне стратегије за борбу против корупције (2005) и пратећег акционог плана (2006).
Од 2006. се спектар области непрестано шири. Од те године, у оквиру ТС функционише и Антикорупцијско саветовалиште које пружа подршку грађанима и предузетницима у случајевима када сматрају да им корупција онемогућава да остваре нека од својих права. Између осталог, ТС се бави питањима одговорности у правосуђу, етичким стандардима у локалној самоуправи, уређењем јавне управе, јавно-приватним партнерствима, контролом државне помоћи.
Од октобра 2005. године ТС је у потпуности призната као равноправни члан међународне организације Transparency International (ТИ). То подразумева координацију у спровођењу глобалне стратегије ТИ, залагање за заједничке циљеве са другим чланицама и Секретаријатом (чије је седиштеу Берлину, Немачка) као и размену искустава о делотворној борби против корупције. Ова акредитација је потврђена у три наврата. С друге стране, ТС је, регистрована као домаће удружење грађана, и у потпуности је самостална у одређивању области и проблема којима ће се бавити и начинима њиховог решавања.
У септембру 2015, поводом међународног дана права јавности да зна, Транспарентност Србија је добила годишњу награду за за посебан допринос афирмисању права на приступ информацијама.
Сарадња уреди
Транспарентност Србија је члан или партнер више коалиција активних у различитим областима. Од 2004. године била је један од оснивача Коалиције за слободан приступ информацијама [1], групе невладиних организација која се залагала за усвајање Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, промовисала Закон и његову примену по усвајању [2]. Транспарентност Србија је партнер Коалиције за надзор јавних финансија, групе невладиних организација окупљене од 2005. године у циљу подизања нивоа транспарентности јавних финансија, фискалне одговорности и учешћа грађана у креирању и надгледању јавних политика [3].
Као одговор на растући интерес за друштвено одговорним пословањем, 2007. године канцеларија УНДП у Србији и Народна банка Србије промовисали су иницијативу Уједињених нација за унапређње друштвено одговорног пословања под називом „Глобални договор“. Иницијативи се убрзо придружило више од 100 компанија, академских институција и невладиних организација, међу којима је и Транспарентност Србија [4]. Од 2013. године ТС је и део Коалиције прЕУговор, групе невладиних организација које прате европске интеграције Србије у области поглавља 23 и 24 [5] У досадашњем раду ТС је сарађивала са бројним државним органима, међународним организацијама и домаћим удружењима.
Циљеви уреди
Најважнији циљ који Транспарентност Србија жели да оствари јесте повећање транспарентности рада државних органа као начин да се спречи злоупотреба јавних овлашћења у приватне сврхе. Своје циљеве Транспарентност Србија остварује превентивним деловањем - подизањем свести јавности о опасностима и штетама које корупција наноси друштву, подстицањем реформи и предлагањем конкретних препорука.
ТС остварује циљеве кроз развој:
- Експертске основе у области борбе против корупције;
- Одговарајућих програма за борбу против корупције у Србији;
- Сопствених капацитета и организационе структуре;
- Регионалне сарадње у циљу размене искустава и заједничког деловања на пољу борбе против корупције у Југоисточној Европи и шире;
- Мреже организација и појединаца са којима организација сарађује.
Програмски приоритети ТС су:
- Повећање одговорности организација цивилног друштва;
- Унапређење ефикасности и честитости институција и механизама који штите друштво од корупције (полиција, правосуђе, специјализована тела итд), ради што успешнијег откривања, обелодањивања и кажњавања корупције;
- Побољшање рада јавног сектора како би се осигурала владавина права и ефикасно коришћење новца пореских обвезника;
- Ширење фронта за борбу против корупције кроз третирање овог проблема заједно са другим животно важним питањима (нпр. заштита животне средине, заштита права потрошача);
- Изградња механизама за мерење присуства корупције у појединим друштвеним сферама и перцепције корупције међу појединим категоријама људи ради провере успешности антикорупцијских мера и осмишљавања даљег деловања;
- Праћење ефеката примене антикорупцијских прописа и имплементације стратешких аката за борбу против корупције
Организација уреди
Транспарентност Србија организована је као удружење, у складу са одредбама Закона о удружењима - има Скупштину чланова, која доноси најважније акте, Управни одбор, који спроводи планиране активности, Надзорни одбор, који има контролну функцију. Функционери удружења су председник, извршни директор, програмски директор и финансијски директор.
Поред ових органа у остваривању циљева учествују и менаџери појединих пројеката, асистенти на појединим пројектима и стални и повремени сарадници.
Активности уреди
Од оснивања па до данас у фокусу интересовања биле су јавне набавке, финансирање политичких странака, сукоб интереса, приступ информацијама од јавног значаја. Осим предоминанте усмерености на решавање системских проблема, Транспарентност Србија ради и са грађанима.Од 2006. године у оквиру Транспарентности Србија функционише Антикорупцијско саветовалиште које пружа правну помоћ грађанима који се суочавају са корупцијом. Транспарентност Србија се финансира искључиво на основу пројеката, од донација, у највећем проценту страних Влада, међународних организација и фондова.
Једна од иницијатива ТС у области финансирања политичких странака резултирала је повраћајем 750.000 евра у буџет Србије. ТС је, наиме, 2007. утврдила [6] да је претходне године погрешно обрачунато колико новца политичке партије треба да добију из буџета и иницирала код Министарства финансија да се грешка исправи. Партије су новац почеле да враћају годину дана касније, на рате, кроз умањење износа које су добијале из буџета[7].
У 2011. и 2015. години ТС је објавила студије Система друштвеног интегритета[8]- свеобухватне процене како најважнији сегменти друштва и државе (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитник грађана, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције, правосуђе, политичке странке, цивилно друштво, извршна власт, тужилаштво, полиција, законодавна власт, медији, пословни сектор, јавни сектор, Републичка изборна комисија, предузећа у државном власништву) могу да допринесу спречавању корупције и колико су имуни на корупцију[9].
| 80-89 70-79 60-69 50-59 40-49 | 30-39 20-29 10-19 0-9 |
ТС редовно представља Индекс перцепције корупције (ЦПИ) Transparency International - највеће глобално рангирање које спроводи ТИ, а представљају сви огранци те организације. Према рангирању за 2019. годину, Србија је имала индекс 39 (на скали од 0 до 100, где 100 значи да нема корупције), и заузимала 91. место међу 180 земаља и територија [10]. Транспарентност Србија редовно представља и Глобални барометар корупције, који за разлику од ЦПИ (мери утисак пословног света о раширености корупције) мери директна искуства грађана о корупцији. На представљању последњег Барометра, за 2016. годину, ТС је изнела процену да се у Србији годишње догоди најмање 374.000 неоткривених случајева подмићивања ради добијања услуга јавног сектора или заштите од кажњавања. [11].
Транспарентност Србијаје 2015, 2017, 2019 и 2020. године спровела оцењивање и рангирање свих јединица локалне самоуправе у Србији по транспарентности- ЛТИ. Према подацима за 2020. годину најтранспарентнија општина у Србији био је Бечеј, а на дну листе су биле Бела Црква и Јагодина[12].
Антикорупцијско саветовалиште, које пружа подршку грађанима и предузетницима у случајевима када сматрају да им корупција онемогућава да остваре нека од својих права, годишње има око 2200 позива, а највише се односи на корупцију у правосуђу и здравству[13].
Референце уреди
- ^ „Koalicija za slobodu pristupa informacijama”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016.
- ^ [„Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd]
- ^ „Коалиција за надзор јавних финансија :: О Коалицији[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „UNGC Serbia Members[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ O nama - prEUgovor
- ^ Partije ponovo opljaèkale graðane - B92.net
- ^ Stranke vraćaju dugove
- ^ [„Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija]
- ^ http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_izvestaj_NIS_2015.pdf
- ^ „Transparentnost: Srbija na 91. od 180 mesta po indeksu percepcije korupcije | N1 Srbija”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ TS: 31 odsto graðana za godinu dana dalo mito policiji - B92.net
- ^ „Bečej, Novi Pazar i Sombor najtransparentniji u Srbiji | Danas”. Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ RTS :: Transparentnost: Loša ocena za proces pripreme budžeta