Википедија

Transparentnost Srbija

Transparentnost Srbija (TS) je nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija posvećena borbi protiv korupcije u Srbiji. Deo je mreže nacionalnih ogranaka organizacije Transparensi Internešnel i akreditovani zastupnik te organizacije u Republici Srbiji.

Transparentnost Srbija
SkraćenicaTS
Osnovana2002. (2002)
Datum osnivanja2002. (2002)
TipNeprofitna organizacija
Namenapovećanje transparentnosti rada državnih organa kao načina sprečavanja zloupotrebe javnih ovlašćenja u privatne svrhe (borba protiv korupcije)
Metod delovanjapreventivno delovanje: podizanje svesti javnosti o opasnosti i šteti koju korupcija nanosi društvu, podsticanje reformi i predlaganje konkretnih preporuka
SedišteBeograd, Srbija
Područje delovanjaSrbija
RukovodiociNemanja Nenadić
Matična organizacijaTransparensi internašonal
Veb-sajtwww.transparentnost.org.rs

Istorija uredi

Transparency International je uspostavio saradnju sa aktivistima civilnog društva u Srbiji krajem devedesetih godina. Isprva su aktivnosti Transparency International u Srbiji bile organizovane u okviru Evropskog pokreta, a prvi predsednik ogranka bio je dr Predrag Jovanović. U to doba, u prvoj godini nakon petooktobarskih političkih promena, koje su kao jedan od ciljeva proklamovale i borbu protiv korupcije, organizovana je serija okruglih stolova o korupciji u raznim oblastima društva (“otvoreno o korupciji”), promocija dobre prakse transparentnosti naročito na lokalnom nivou (Novi Beograd, Čukarica, Kikinda i drugde), kao i prva analiza Sistema društvenog integriteta (National Integrity System), koja je promovisana na međunarodnoj konferenciji krajem 2001. Prioriteti su u to doba bili zalaganje za donošenje nacionalne antikorupcijske strategije i ključnih antikorupcijskih zakona, a naročito o javnim nabavkama.

Od 2002, Transparentnost Srbija je dobila status „nacionalnog ogranka u formiranju” Transparensi Internešnel, a za predsednika je izabran prof. dr Vladimir Goati. U naredne četiri godine, Transparentnost Srbija je, u saradnji sa ograncima iz zemalja regiona i samostalnim aktivnostima, uticala na usvajanje i podizanje kvaliteta antikorupcijskih zakona (promotivne kampanje, predlozi amandmana, uporedne analize i pravne analize propisa) i na upoznavanje javnosti sa njihovim sadržajem (istraživanja javnog mnenja, analize propisa, izjave za medije), ali i na uočavanje ogromnih problema u primeni. U to doba glavni prioriteti su bili usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004), Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija (2004), puna primena Zakona o finansiranju političkih stranaka (2003) i Zakona o javnim nabavkama (2002), kao i donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2005) i pratećeg akcionog plana (2006).

Od 2006. se spektar oblasti neprestano širi. Od te godine, u okviru TS funkcioniše i Antikorupcijsko savetovalište koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava. Između ostalog, TS se bavi pitanjima odgovornosti u pravosuđu, etičkim standardima u lokalnoj samoupravi, uređenjem javne uprave, javno-privatnim partnerstvima, kontrolom državne pomoći.

Od oktobra 2005. godine TS je u potpunosti priznata kao ravnopravni član međunarodne organizacije Transparency International (TI). To podrazumeva koordinaciju u sprovođenju globalne strategije TI, zalaganje za zajedničke ciljeve sa drugim članicama i Sekretarijatom (čije je sedišteu Berlinu, Nemačka) kao i razmenu iskustava o delotvornoj borbi protiv korupcije. Ova akreditacija je potvrđena u tri navrata. S druge strane, TS je, registrovana kao domaće udruženje građana, i u potpunosti je samostalna u određivanju oblasti i problema kojima će se baviti i načinima njihovog rešavanja.

U septembru 2015, povodom međunarodnog dana prava javnosti da zna, Transparentnost Srbija je dobila godišnju nagradu za za poseban doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama.

Saradnja uredi

Transparentnost Srbija je član ili partner više koalicija aktivnih u različitim oblastima. Od 2004. godine bila je jedan od osnivača Koalicije za slobodan pristup informacijama [1], grupe nevladinih organizacija koja se zalagala za usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, promovisala Zakon i njegovu primenu po usvajanju [2]. Transparentnost Srbija je partner Koalicije za nadzor javnih finansija, grupe nevladinih organizacija okupljene od 2005. godine u cilju podizanja nivoa transparentnosti javnih finansija, fiskalne odgovornosti i učešća građana u kreiranju i nadgledanju javnih politika [3].

Kao odgovor na rastući interes za društveno odgovornim poslovanjem, 2007. godine kancelarija UNDP u Srbiji i Narodna banka Srbije promovisali su inicijativu Ujedinjenih nacija za unapređnje društveno odgovornog poslovanja pod nazivom „Globalni dogovor“. Inicijativi se ubrzo pridružilo više od 100 kompanija, akademskih institucija i nevladinih organizacija, među kojima je i Transparentnost Srbija [4]. Od 2013. godine TS je i deo Koalicije prEUgovor, grupe nevladinih organizacija koje prate evropske integracije Srbije u oblasti poglavlja 23 i 24 [5] U dosadašnjem radu TS je sarađivala sa brojnim državnim organima, međunarodnim organizacijama i domaćim udruženjima.

Ciljevi uredi

Najvažniji cilj koji Transparentnost Srbija želi da ostvari jeste povećanje transparentnosti rada državnih organa kao način da se spreči zloupotreba javnih ovlašćenja u privatne svrhe. Svoje ciljeve Transparentnost Srbija ostvaruje preventivnim delovanjem - podizanjem svesti javnosti o opasnostima i štetama koje korupcija nanosi društvu, podsticanjem reformi i predlaganjem konkretnih preporuka.

TS ostvaruje ciljeve kroz razvoj:

  • Ekspertske osnove u oblasti borbe protiv korupcije;
  • Odgovarajućih programa za borbu protiv korupcije u Srbiji;
  • Sopstvenih kapaciteta i organizacione strukture;
  • Regionalne saradnje u cilju razmene iskustava i zajedničkog delovanja na polju borbe protiv korupcije u Jugoistočnoj Evropi i šire;
  • Mreže organizacija i pojedinaca sa kojima organizacija sarađuje.

Programski prioriteti TS su:

  • Povećanje odgovornosti organizacija civilnog društva;
  • Unapređenje efikasnosti i čestitosti institucija i mehanizama koji štite društvo od korupcije (policija, pravosuđe, specijalizovana tela itd), radi što uspešnijeg otkrivanja, obelodanjivanja i kažnjavanja korupcije;
  • Poboljšanje rada javnog sektora kako bi se osigurala vladavina prava i efikasno korišćenje novca poreskih obveznika;
  • Širenje fronta za borbu protiv korupcije kroz tretiranje ovog problema zajedno sa drugim životno važnim pitanjima (npr. zaštita životne sredine, zaštita prava potrošača);
  • Izgradnja mehanizama za merenje prisustva korupcije u pojedinim društvenim sferama i percepcije korupcije među pojedinim kategorijama ljudi radi provere uspešnosti antikorupcijskih mera i osmišljavanja daljeg delovanja;
  • Praćenje efekata primene antikorupcijskih propisa i implementacije strateških akata za borbu protiv korupcije

Organizacija uredi

 
Bivši predsednik TS Vladimir Goati i programski direktor Nemanja Nenadić

Transparentnost Srbija organizovana je kao udruženje, u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima - ima Skupštinu članova, koja donosi najvažnije akte, Upravni odbor, koji sprovodi planirane aktivnosti, Nadzorni odbor, koji ima kontrolnu funkciju. Funkcioneri udruženja su predsednik, izvršni direktor, programski direktor i finansijski direktor.

Pored ovih organa u ostvarivanju ciljeva učestvuju i menadžeri pojedinih projekata, asistenti na pojedinim projektima i stalni i povremeni saradnici.

Aktivnosti uredi

Od osnivanja pa do danas u fokusu interesovanja bile su javne nabavke, finansiranje političkih stranaka, sukob interesa, pristup informacijama od javnog značaja. Osim predominante usmerenosti na rešavanje sistemskih problema, Transparentnost Srbija radi i sa građanima.Od 2006. godine u okviru Transparentnosti Srbija funkcioniše Antikorupcijsko savetovalište koje pruža pravnu pomoć građanima koji se suočavaju sa korupcijom. Transparentnost Srbija se finansira isključivo na osnovu projekata, od donacija, u najvećem procentu stranih Vlada, međunarodnih organizacija i fondova.

Jedna od inicijativa TS u oblasti finansiranja političkih stranaka rezultirala je povraćajem 750.000 evra u budžet Srbije. TS je, naime, 2007. utvrdila [6] da je prethodne godine pogrešno obračunato koliko novca političke partije treba da dobiju iz budžeta i inicirala kod Ministarstva finansija da se greška ispravi. Partije su novac počele da vraćaju godinu dana kasnije, na rate, kroz umanjenje iznosa koje su dobijale iz budžeta[7].

U 2011. i 2015. godini TS je objavila studije Sistema društvenog integriteta[8]- sveobuhvatne procene kako najvažniji segmenti društva i države (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, pravosuđe, političke stranke, civilno društvo, izvršna vlast, tužilaštvo, policija, zakonodavna vlast, mediji, poslovni sektor, javni sektor, Republička izborna komisija, preduzeća u državnom vlasništvu) mogu da doprinesu sprečavanju korupcije i koliko su imuni na korupciju[9].

 
Indeks percepcije korupcije (CPI) po državama 2017. godine u svetu, prema podacima Transparency International

TS redovno predstavlja Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International - najveće globalno rangiranje koje sprovodi TI, a predstavljaju svi ogranci te organizacije. Prema rangiranju za 2019. godinu, Srbija je imala indeks 39 (na skali od 0 do 100, gde 100 znači da nema korupcije), i zauzimala 91. mesto među 180 zemalja i teritorija [10]. Transparentnost Srbija redovno predstavlja i Globalni barometar korupcije, koji za razliku od CPI (meri utisak poslovnog sveta o raširenosti korupcije) meri direktna iskustva građana o korupciji. Na predstavljanju poslednjeg Barometra, za 2016. godinu, TS je iznela procenu da se u Srbiji godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja. [11].

Transparentnost Srbijaje 2015, 2017, 2019 i 2020. godine sprovela ocenjivanje i rangiranje svih jedinica lokalne samouprave u Srbiji po transparentnosti- LTI. Prema podacima za 2020. godinu najtransparentnija opština u Srbiji bio je Bečej, a na dnu liste su bile Bela Crkva i Jagodina[12].

Antikorupcijsko savetovalište, koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava, godišnje ima oko 2200 poziva, a najviše se odnosi na korupciju u pravosuđu i zdravstvu[13].

Reference uredi

  1. ^ „Koalicija za slobodu pristupa informacijama”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016. 
  2. ^ [„Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd]
  3. ^ „Koalicija za nadzor javnih finansija :: O Koaliciji[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ „UNGC Serbia Members[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  5. ^ O nama - prEUgovor
  6. ^ Partije ponovo opljaèkale graðane - B92.net
  7. ^ Stranke vraćaju dugove
  8. ^ [„Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 07. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija]
  9. ^ http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_izvestaj_NIS_2015.pdf
  10. ^ „Transparentnost: Srbija na 91. od 180 mesta po indeksu percepcije korupcije | N1 Srbija”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  11. ^ TS: 31 odsto graðana za godinu dana dalo mito policiji - B92.net
  12. ^ „Bečej, Novi Pazar i Sombor najtransparentniji u Srbiji | Danas”. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  13. ^ RTS :: Transparentnost: Loša ocena za proces pripreme budžeta

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Транспарентност_Србија&oldid=27430431”