Отворите главни мени

Милан Комненић (Пилатовци, 8. новембар 1940 — Београд, 24. јул 2015[1]) био је српски песник, преводилац и есејиста. Дипломирао је на филолошком факултету у Београду.[2]

Милан Комненић
Stevan Kragujevici, Milan Komenenic, pesnik, esejista, prevodilac.jpg
Милан Комненић
Датум рођења8. новембар 1940.
Место рођењаПилатовци код Никшића
  Краљевина Југославија
Датум смрти24. јул 2015.(2015-07-24) (74 год.)
Место смртиБеоград
  Србија

БиографијаУреди

Уређивао је књижевне часописе Видици, Дело и Relation, а радио је и као уредник у издавачкој кући Просвета. Покренуо је три едиције: Еротикон, Просвета и Хисоаноамерички роман.[3] Преводио је са италијанског, француског, шпанског и немачког језика. Ради се о 50 преведених књига.

Комненић се деведесетих година 20. века бавио и политиком. Заједно са Вуком Драшковићем, учествовао је у стварању Српског покрета обнове. Касније је постао министар за информисање (1999. године), као члан странке. Био је кратко министар културе у прелазној Влади Миломира Минића од октобра 2000. године. Касније је (2007. године) прешао у странку ДС.

Као песник огласио се првом књигом 1966. године. Радило се о поетској књизи "Ноћ се пише ноћу". Његове прве песме теже да обнове неправедно занемарену прошлост, док се касније Милан Комненић окреће антипоезији. Велики број песама је остварио по начелима критичког неореализма. Његове песме су уврштене у више антологија, а поезија и есеји преведени су на много језика (француски, италијански, енглески, руски, словачки, мађарски, румунски, пољски, словеначки и македонски). Између осталог, превео је са француског оригинала опсежну студију Дени де Ружмона Љубав и Запад.

Објавио је 21 збирку песама, четири књиге огледа, две антологије те више од 200 чланака.[4]

Добитник је књижевних награда: Младост, Исидора Секулић и Милан Ракић.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

БиблиографијаУреди

  • Ноћ писана ноћу (1966)
  • Гвоздена лоза (1970)
  • Тапија о извору (1972)
  • Ти, риђокоса олујо (1974)
  • Свођење рачуна (1980)
  • Мамуза за њене сапи (1980)
  • Илинка (1984)
  • Изгон (1987)
  • Ждрал на Босфору
  • Туника за кугу
  • Узнесење
  • Опело
  • Јека
  • Јона
  • Косовски полом
  • Антологија новијег српског песништва (1974)
  • Орионов пут (1971)
  • Ерос и знак (1975/76)

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди