Отворите главни мени

Милан Милутиновић (Београд, 19. децембар 1942) је српски политичар и бивши председник Србије.[1] Био је амбасадор Југославије у Грчкој, затим савезни министар иностраних послова и на крају председник Србије од децембра 1997. до децембра 2002. Милан Милутиновић је пред Хашким трибуналом био оптужен за ратне злочине током сукоба на Косову и Метохији али је ослобођен по свим тачкама оптужбе.

Милан Милутиновић
Milan Milutinović photo.jpg
Милан Милутиновић
Биографија
Датум рођења(1942-12-19)19. децембар 1942.(76 год.)
Место рођењаБеоград
 Недићева Србија
ДржављанствоСрбија Србија
РелигијаПравославни хришћанин
СупружникОлга Милутиновић
Професијаправник
Политичка
партија
Социјалистичка партија Србије
Раније:
Савез комуниста Југославије
Списак председника Србије
2. председник Републике Србије
29. децембар 1997. — 29. децембар 2002.
ПретходникСлободан Милошевић
НаследникНаташа Мићић (в. д.)
Драган Маршићанин (в. д.)
Војислав Михаиловић (в. д.)
Предраг Марковић (в. д.)
Борис Тадић
Министар спољних послова Југославије
15. август 1995. — 8. јануар 1998.
ПретходникВладислав Јовановић
НаследникЖивадин Јовановић

Садржај

БиографијаУреди

Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а дипломирао 1965. године на Правном факултету у Београду. Од 1969. до 1971. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до 1974. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета Савеза комуниста Врачара и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до 1977. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.[2]

Уследила је функција републичког секретара за просвету, науку и спорт, од 1977. до 1982. Након тога именован је за управника Народне библиотеке Србије 1983. — 1987. Под савезним секретаром Раифом Диздаревићем 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године 1989. постао је амбасадор СФРЈ у Грчкој. Са овог места именован је за министра спољних послова Савезне Републике Југославије, августа 1995. године, у кабинету Радоја Контића.

На поновљеним председничким изборима у Републици Србији, после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија СПС мења председничког кандидата Зорана Лилића и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује Војислава Шешеља (21. децембар 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18%.[3]

Оптужен је од стране Хашког трибунала за наводне злочине на Косову. После престанка мандата, јануара 2003. године, добровољно се предао међународном суду. На привремену слободу пуштен је априла 2005.

Фебруара 2009. године, Хашки трибунал ослободио је Милутиновића кривице по свим тачкама оптужнице која га је теретила.

У браку са супругом Олгом од 1970. до њене смрти (2017),[4] имају сина Вељка (рођен 1979).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „IZBLEDELI IZ SEĆANJA, A GRMELI SU SRBIJOM: Ovo su svi bivši predsednici Srbije!”. Espreso. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ Who's Who in the World, 32nd ed, 2015
  3. ^ „Report” (PDF). www.rik.parlament.gov.rs. 1997. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 08. 2016. Приступљено 09. 04. 2019. 
  4. ^ „Preminula Olga Milutinović, supruga bivšeg predsednika Srbije”. Blic. Приступљено 18. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди