Градски комитет Савеза комуниста Београда

Градски комитет Савеза комуниста Београда био је руководећи орган организације Савеза комуниста Београда, градске организације Савеза комуниста Србије (СКС) и Савеза комуниста Југославије (СКЈ). У свом саставу Савез комуниста Београда имао је 17 општинских организација, са више стотина месних партијских организација и основних организација по предузећима, установама, као и Универзитетски комитет СК и др.

Зграда Главног одбора СПС и Градског одбора СПС Београда на Студентском тргу у Београду, где се до 1990. налазило седиште Градског комитета СК Београда

Месна организација СРПЈ(к) формирана је априла 1919, непосредно након оснивања СРПЈ(к). Након забране деловања Комунистичке партије Југославије (КПЈ), 1921. Месни комитет КПЈ за Београд деловао је илегално све до ослобођења Београда. У току међуратног периода, а посебно након увођења Шестојануарске диктатуре активисти и руководиоци београдске партијске организације били су хапшени и прогањани од полиције.

У току Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945, Месни комитет КПЈ, заједно са Месним комитететом СКОЈ, био је носилац оружаног отпора у Београду, услед чега је велики број активиста био хапшен или убијан од окупатора и квислинга. У току рата страдало је четворо секретара Месног комитета КПЈ за Београд.

Након ослобођења Београда, октобра 1944, Градски комитет КПЈ добија водећу улогу у друштвено-политичком животу града. Након Шестог конгреса КПЈ, 1952. београдска партијска организација постаје Савез комуниста Београда, чији је Градски комитет, уз Градске одборе Социјалистичког савеза радног народа Београда (ССРН) и Савеза удружења бораца НОР (СУБНОР), као и Градски комитет Савеза социјалистичке омладине Београда (ССО), био једна од водећих друштвено-политички организација.

Савез комуниста Београда био је најбројнија градска организација у Савезу комуниста, а за његове лидере биране су личности, које су потом обављале високе државно-партијске функције у републици и федерацији. Након распада СКЈ и трансформације Савеза комуниста Србије у Социјалистичку партију Србије (СПС), Градски комитет СК постао је Градски одбор СПС Београда. Седиште Градског комитета СК било је на Студентском тргу 15.

ИсторијатУреди

Месни комитет КПЈ у току ратаУреди

Окупацију Београда, априла 1941, Месни комитет КПЈ за Београд дочекао је у саставу: Милош Матијевић, секретар и чланови Вукица Митровић, Ђуро Стругар, Давид Пајић, Милош Мамић, Воја Лековић и Лука Шунка, секретар МК СКОЈ.[1] Заједно са члановима Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а пре свега са Спасенијом Цаном Бабовић, чланови Месног комитета су током лета 1941. радили на организовању саботажа и диверзија у окупираном граду. Половином септембра 1941, Матијевић је одређен за члана Секретаријата Покрајинског комитета, а за новог секретара Месног комитета именован је Ђуро Стругар, који дужност никада није преузео, обзиром да је ухапшен пар дана касније.[2] Неколико дана након њега ухапшен је и Матијевић, па је Благоје Нешковић за новог секретара Месног комитета именовао Милентија Поповића.[3]

Како је поред Стругара и Матијевића, ухапшена и Вукица Митровић, а Давид Пајић убијен, Поповић је октобра 1941. формирао нови Месни комитет, који су поред њега као секретара, сачињавали чланови Олга Алкалај, Ивица Девчић, Срба Трифуновић и Видоје Смилевски. Поповић је почетком новембра 1941. прешао на ослобођену територију, а његову дужност преузели су Тодор Дукин, као политички и Мија Ковачевић, као организациони секретар. Месни комитет тада је постао Окружни комитет КПЈ за Београд, а поред руковођења београдском партијском организацијом, руководио је и среским комитетима за Земун, Смедерево и Космај.[3] Дукин и Ковачевић су успели да обнове и повежу рад партијских организација у Београду и изврше реорганизацију Рејонских комитета, па су се у јануару 1942. стекли услови за обнављање рада Месног комитета. У обновљени Месни комитет ушли су: Јелена Ћетковић, секретар и чланови Петар Ристић, Стеван Јовичић и Бора Дреновац, као секретар МК СКОЈ.[4] Овај комитет деловао је до почетка марта 1943,када је уследила Мартовска провала у којој је ухапшен велики број чланова и симпатизера КПЈ и СКОЈ, као и Јелена Ћетковић и Петар Ристић. У акцијама Специјалне полиције почетком априла 1942. убијен је Тодор Дукин, а почетком маја 1942. ухапшен је Мија Ковачевић. Остали чланови Месног и Окружног комитета тада су морали да пређу у дубоку илегалност или да напусте Београд.[5]

Након пада Месног комитета, Стеван Јовичић је кратко време радио на окупљању и повезивању чланова КПЈ, а након његовог одласка у партизане, београдском партијском организацијом је привремено руководио Блажо Радуновић, секретар Петог рејонског комитета. Поред њега у привременом руководству су били Жика Петровић и Радивоје Божић. Јуна 1942. обновљен је рад Месног комитета КПЈ, а за секретара је именован Јанко Лисјак, дотадашњи секретар Среског комитета КПЈ за Земун. Поред њега у обновљеном Месном комитету биле су Ђука Динић и Разуменка Поповић Зума. Комитет је у овом саставу деловао до септембра 1942, када је ухапшена Ђука Динић. Хапшењем Лисјака, јануара 1943. престао је да постоји Месни комитет, а даље руковођење партијском организацијом у Београду, преузео је Покрајински комитет КПЈ за Србију, на челу са Благојем Нешковићем.[5]

ЛидериУреди

Преглед руководећих личности Месног комитета КПЈ за Београд и Градског комитета СК Београда
име и презиме п. мандата к. мандата напомена
Секретари Месног комитета КПЈ за Београд 1919—1944.
Милош Матијевић 1940. половина септембра 1941. убијен у логору 1941.
Ђуро Стругар половина септембра 1941. крај септембра 1941. убијен у логору 1941.
Милентије Поповић крај септембра 1941. 7. новембар 1941.
Тодор Дукин новембар 1941. јануар 1942. в.д. као секретар Окружног комитета КПЈ за Београд
Јелена Ћетковић јануар 1942. 3. март 1942. убијена у логору 1943.
Блажо Радуновић март 1942. јун 1942. привремено руководство
Јанко Лисјак јун 1942. 16. јануар 1943. убијен у логору 1943.
Благоје Нешковић јануар 1943. септембар 1943. в.д. као секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију
Вера Милетић септембар 1943. 5. октобар 1943. убијена у логору 1943.
Секретари Градског комитета КПЈ/КПС за Београд 1944—1952.
Драгослав Мутаповић 18. октобар 1944.
Марко Никезић 1951. 1952.
председници Градског комитета Савеза комуниста Београд 1952—1990.
Михаило Швабић 1952. 1954.
Драгослав Марковић
Ђурица Јојкић 1955. 1957.
Риста Антуновић Баја 1957. 1961.
Милојко Друловић 8. мај 1961. 1963.
Драги Стаменковић 1963 11. новембар 1964.
Бранко Пешић 11. новембар 1964 1965.
Стеван Дороњски 1965 4. новембар 1966.
Симеон Затезало 7. новембар 1966. 1. март 1968.
Вељко Влаховић 1. март 1968. 2. април 1970.
Симеон Затезало 2. април 1970.
Бора Павловић 28. октобар 1972. поднео оставку
Ђорђе Лазић 28. октобар 1972. 1974.
Саша Глигоријевић 1974. мај 1982.
Иван Стамболић мај 1982. мај 1984.
Слободан Милошевић мај 1984. мај 1986.
Драгиша Павловић мај 1986. септембар 1987. смењен са дужности
Слободанка Груден септембар 1987 в.д.
Радош Смиљковић

РеференцеУреди

  1. ^ Београд 1984, стр. 175.
  2. ^ Београд 1984, стр. 176.
  3. ^ а б Београд 1984, стр. 177.
  4. ^ Београд 1984, стр. 178.
  5. ^ а б Београд 1984, стр. 179.

ЛитератураУреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479