Лаза Стефановић (политичар)

Лазар Лаза Стефановић (Вреоци 1885Београд, 7. април 1950), дрводељски радник и друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Србије.

ЛАЗА СТЕФАНОВИЋ
Датум рођења1885
Место рођењаВреоци
 Краљевина Србија
Датум смрти7. април 1950.(1950-04-07) (64/65 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Члан КПЈ од1919.
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем

БиографијаУреди

Лазар Стефановић рођен је 1885. године у Вреоцима. По занимању је био дрводељски радник. Био је истакнути руководилац дрводељских радника Србије од 1906. до 1914. године. Од 1903. године је члан Српске социјалдемократске странке, а 1914. године је изабран за члана Главне партијске управе ССДС-а.

Члан Комунистичке партије Југославије био је од њеног оснивања, а на Вуковарском конгресу у јуну 1920. године, изабран је у њен Централни извршни одбор. На изборима за Уставотворну скупштину изабран је за народног посланика на комунистичкој изборној листи. Као такав је ухапшен у августу 1921. године и осуђен на две године затвора. По изласку из затвора у јесен 1923. године, поново се укључује у партијски рад. У фебруару 1924. године изабран је у Централни одбор Независне радничке партије Југославије (НРПЈ), а исте године и у Извршни одбор Централног радничког синдикалног одбора Независних синдиката. Био је делегат на Петом конгресу Коминтерне 1924. године у Москви. На Четвртом конгресу КПЈ у новембру 1928. године изабран је за члана Централног комитета КПЈ.

1929. године емигрирао је у Совјетски Савез, где је био члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) и секретар Међународног комитета дрводељских радника до 1936. године. У Југославију се вратио 1944. године. Био је један од оснивача Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије и његов потпредседник све до смрти. Од 1949. године био је члан Централног комитета Комунистичке партије Србије.

Умро је 7. априла 1950. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

ЛитератураУреди