Ђурица Јојкић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ђурица Јојкић (Турија, код Србобрана, 1914 — Београд, 12. фебруар 1981) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и САП Војводине. У периоду од 6. маја 1967. до 7. маја 1969. године обављао је функцију председника Извршног већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије.
| ђурица јојкић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 Ђурица Јојкић | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 1914. | |||||
| Место рођења | Турија, код Србобрана, Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 12. фебруар 1981. (66/67 год.) | |||||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | |||||
| Професија | правник | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1939. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941—1945. | |||||
| Председник Извршног већа СР Србије | ||||||
| Период | 6. мај 1967 — 7. мај 1969. | |||||
| Претходник | Драги Стаменковић | |||||
| Наследник | Миленко Бојанић | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија уреди
Рођен је 1914. године у селу Турији, код Србобрана. Гимназију је учио у Србобрану и Врбасу, а Правни факултет је завршио у Београду. Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду.
Учествовао је у раду комунистичког студентског покрета. Био је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1939. године. У Народноослободилачкој борби учествује од 1941. године. Ширио је илегалну комунистичку пропаганду у Војводини, али није познато да ли је учествовао у ратним операцијама. По ослобођењу је био помоћник команданта Војне области за Бачку и Барању, потпредседник Народноослободилачког одбора за Новосадски округ, члан председништва Главног народноослободилачког одбора Војводине. Непрекидно је биран за народног посланика Народне скупштине НР Србије и за народног посланика Народне скупштине ФНРЈ.
Био је председник Народног одбора среза Београд, народни посланик Савезног већа Савезне народне скупштине за изборни срез Београд III, члан Централног одбора СУБНОР-а Југославије, члан Главног одбора ССРН Србије, члан ЦК СК Србије.
Од 1950. до 1951. године био је министар просвете у Влади НР Србије, а после тога председник Градског народног одбора у Београду, од 1951. до 1955. године; секретар Градског комитета СК Србије за Београд, председник Народног одбора среза Београд.
Председник Извршног већа АП Војводине био је од 1962. до 1963. године, а од 6. јуна 1967. до 7. маја 1969. године председник Извршног већа Скупштине СР Србије (Влада Ђурице Јојкића).
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден за храброст и Орден заслуга за народ другог реда.
