Отворите главни мени

Србобран је градско насеље у Србији, у општини Србобран, у Јужнобачком округу (АП Војводина). Према попису из 2011. било је 12009 становника.

Србобран
Srbobran centar.JPG
Православна црква у центру Србобрана
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаСрбобран
Становништво
 — 2011.Пад 12.009
 — густина60/км2
Географске карактеристике
Координате45°32′53″ СГШ; 19°47′33″ ИГД / 45.54801° СГШ; 19.79237° ИГД / 45.54801; 19.79237Координате: 45°32′53″ СГШ; 19°47′33″ ИГД / 45.54801° СГШ; 19.79237° ИГД / 45.54801; 19.79237
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина80 м
Површина197,2 км2
Србобран на мапи Србије
Србобран
Србобран
Остали подаци
Поштански број21480
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Овде се налази Српска православна црква у Србобрану.

Садржај

НазивиУреди

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. Thomasberg.

Називи за делове насеља су: Центар, Беглук (део северно од Криваје), Тук (источни део), Вашариште (део јужно од Канала Дунав—Тиса—Дунав), Унчић и Каћ (западни делови, на путу за Врбас), Јамуре (претежно ромски део) итд.

ГеографијаУреди

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски положај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

ИсторијаУреди

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској (Битка код Сентомаша).

Србобранска велика Богојављенска православна црква поново је освећена априла 1939. године. Та монументална грађевина са високим звоницима подигнута је између 1802-1807. године. Међутим страдала је током мађарске револуције 1848-1849. године толико (од рушења и паљења), да су остали само зидови, у којима су остала топовска ђула. Црква је привремено обновљена 1852. године, а украшена тек 1864-1866. године када је иконостас осликао иконописац Новак Радонић. Храм је лоше прошао и током Првог светског рата, када су му скинута сва звона од стране аустроугарске војске, а такође оронуо због неодржавања. После рата је уследила обнова коју су извели ангажовани стручњаци, вредна 375.000 динара. Чин освећања је обавио епископ бачки Иринеј Ћирић уз саслужење србобранског проте Гојка Каћанског.[1]

ДемографијаУреди

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

У овом насељу становништво је етнички разнолико (нехомогено), са српском већином.[2]

 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 13.747
1953. 13.635
1961. 14.391
1971. 14.189
1981. 13.596
1991. 12.798 12.651
2002. 13.091 13.296
2011. 12.009
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
7.838 59,87 %
Мађари
  
3.715 28,37 %
Југословени
  
396 3,02 %
Роми
  
245 1,87 %
Хрвати
  
134 1,02 %
Црногорци
  
118 0,90 %
Македонци
  
26 0,19 %
Украјинци
  
24 0,18 %
Муслимани
  
21 0,16 %
Русини
  
18 0,13 %
Немци
  
14 0,10 %
Албанци
  
13 0,09 %
Словаци
  
12 0,09 %
Словенци
  
10 0,07 %
Румуни
  
8 0,06 %
Бугари
  
6 0,04 %
Руси
  
3 0,02 %
Буњевци
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
непознато
  
86 0,65 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Градови-побратимиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", Београд 1939. године
  2. ^ aXiom. „Istorijat opštine Srbobran - Srbobran.rs - Општина Србобран”. www.srbobran.rs. Приступљено 30. 7. 2018. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди