Србобран је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 10.496 становника. Овде се налази Српска православна црква и Гимназија и стручна школа „Светозар Милетић”.

Србобран
Србобран
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаСрбобран
Становништво
 — 2022.Пад 10.496
 — густина53/km2
Географске карактеристике
Координате45° 32′ 53″ С; 19° 47′ 32″ И / 45.54801° С; 19.79232° И / 45.54801; 19.79232
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина197,2 km2
Србобран на карти Србије
Србобран
Србобран
Србобран на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21480
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Називи уреди

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. St. Thomas, Thomasberg.

Називи за делове Србобрана су: Центар, Беглук (део северно од Криваје), Тук (источни део), Вашариште (део јужно од Канала Дунав—Тиса—Дунав), Унчић и Каћ (западни делови, на путу за Врбас), Јамуре (претежно ромски део) итд.

Географија уреди

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски положај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

Историја уреди

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској (Битка код Сентомаша).

Србобранска велика Богојављенска православна црква поново је освећена априла 1939. године. Та монументална грађевина са високим звоницима подигнута је између 1802-1807. године. Међутим страдала је током мађарске револуције 1848-1849. године толико (од рушења и паљења), да су остали само зидови, у којима су остала топовска ђулад. Црква је привремено обновљена 1852. године, а украшена тек 1864-1866. године када је иконостас осликао иконописац Новак Радонић. Храм је лоше прошао и током Првог светског рата, када су му скинута сва звона од стране аустроугарске војске, а такође оронуо због неодржавања. После рата је уследила обнова коју су извели ангажовани стручњаци, вредна 375.000 динара. Чин освећења је обавио епископ бачки Иринеј Ћирић уз саслужење србобранског проте Гојка Каћанског.[1]

Те 1939. је грађен бетонски мост преко Канала Краља Петра, од 332 метра, један од највећих објеката на новом међународном путу кроз Војводину.[2]

Демографија уреди

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

У овом насељу становништво је етнички разнолико, са српском већином.[3]

Демографија[4]
Година Становника
1948. 13.747
1953. 13.635
1961. 14.391
1971. 14.189
1981. 13.596
1991. 12.798 12.651
2002. 13.091 13.296
2011. 12.009
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
7.093 59,06%
Мађари
  
3.220 26,81%
Роми
  
464 3,87%
остали и неизјашњени
  
1.231 10,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Градови-побратими уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ "Политика", Београд 1939. године
  2. ^ "Политика", 5. март 1939
  3. ^ aXiom. „Istorijat opštine Srbobran - Srbobran.rs - Општина Србобран”. www.srbobran.rs. Приступљено 30. 7. 2018. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди