Новак Радонић

Новак Радонић (Мол, 13. март 1826Сремска Каменица, 11. јул 1890) је био српски сликар и писац. Уз Стевана Тодоровића и Ђуру Јакшића припада водећим сликарима српске епохе романтизма.

Новак Радонић
Novak Radonić Photo.jpg
Фотографија Новака Радонића (око 1860)
Датум рођења(1826-03-13)13. март 1826.
Место рођењаМол
Датум смрти11. јул 1890.(1890-07-11) (64 год.)
Место смртиСремска Каменица
Пољесликарство, књижевност
Правац/традицијаромантизам

Живот и делоУреди

Радонић је рођен и одрастао у варошици Молу у Бачкој. Ту је завршио основну школу и затим наставио гимназију у Сегедину. Почео је тек средњу школу и његов отац занатлија је приметио склоност ка цртању свог сина и послао га је на занат код молера. Прве сликарске потезе стицао је код сликара Пере Пилића у Сенти. Касније прелази у Арад код сликара Николе Алексића.[1] Као одушевљени омладинац учествовао је пожртвовано у бурним догађајима 1848-1849. године. Када је скупио нешто пара уписао се на сликарску академију у Бечу (1852—1856).[2] После завршене бечке Академије, две године ради у Темишвару, Карловцима и Новом Саду до 1858. године. Новосадски период (1860-1863) у Радонићевом опусу представља најплоднији део његовог ставаралаштва.[2]

Заузимањем Јована Суботића отишао је 1858. године на двогодишње студијско путовање по Италији.[3] Задивљен ремек-делима европске уметности почео је међутим да сумња у себе као сликара, и губи вољу за значајније подухвате. По повратку прима се првог посла у Сентомашу 1860. године, и то је његов крајњи уметнички домет. Осликао је иконостасе православних цркви у Сентомашу (Србобрану), Ади (1863) и Иланџи (1875).[4]

Даровит и савестан, али несигуран и сумњичав према сопственом делу, без самопоуздања, увек у дилеми, двоумио се између рационалног и емотивног, класичног и романтичног, морализаторског и искреног, јавног и личног. Прошао је кроз више етапа уметничког развоја, од бидермајерско-назаренског приступа везаног за школовање, до романтичарског натурализма. Најбоље се исказао као портретиста, у области црквеног сликарства показао је зависност од академских шаблона, док је историјско-алегоријским композицијама заузео посебно место у српском ликовном романтизму. У свом раду се истакао нарочито у портретима[5] а сликао је и историјске мотиве, копије, алегоријске сцене и једна пејзаж.[2] Сматрао је да су праве слике слике великог формата.

Од 1864. био је редовни члан Матице Српске. Биран је за дописног члана Српског ученог друштва (претече САНУ). Бавио се пред смрт у Новом Саду, где је радио чиновнички посао и уз пут писао. Као потпредседник књижевног оделења Матице Српске обављао је функцију библиотекара и архивара.[2]

 
Фотографија Новака Радонића у старости

Као писац писао је књижевне и новинске крокије, козерије и памфлете и писао је у Жижи, Комарцу, Змају и Даници. Пред смрт је предао Матици српској рукопис: „Речи којих у Вукову Рјечнику нема“.[6][7]

Умро је у 64-ој години живота, у Сремској Каменици, у кући песника Јована Јовановића Змаја. Дошао је ту маја 1890. године да би се лечио болестан и депресиван. Сахрањен је на каменичком гробљу од стране бројних поштовалаца и пријатеља.

Позната дела: Смрт Краљевића Марка, Виле крунишу Бранка Радићевића, Смрт цара Уроша.

Сматра се једним од водећих сликара српског романтизма.[8]

У Молу се налази школа која носи његово име.[9] Стална поставка репродукција Радонићевих најважнијих дела налази се у Дому културе у Молу.[10]

Родна кућа Новака Радонића представљала је споменик културе све док 2006. када је порушена.

ДелаУреди

  • Молска мудровања Новака Радонића: која су од више година у разним листовима под знаком "Н" излазила : с додатком неколико приповетчица. Књ.1, 1878[11]
  • Молска мудровања Новака Радонића која су од више година у разним листовима под знаком "Н." излазила. : с додатком неколико приповетчица. Књ. 2, 1879[12]
  • Речи којих у Вукову Рјечнику нема

Галерија сликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Medaković, Dejan (1981). Srpska umetnost u XIX veku (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 
  2. ^ а б в г admin. „Novak Radonic”. ARTIS CENTER (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-13. 
  3. ^ "Браник", Нови Сад 1890.
  4. ^ "Браник", Нови Сад 1890.
  5. ^ Vasić, Pavle (1976). Umetnički život (на језику: српски). Umetnička akademija. стр. 20. 
  6. ^ http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 17.6.2014. године
  7. ^ „Новак Радонић (1826-1890)”. Званична презентација Основне школе Новак Радонић у Молу. Приступљено 28. 7. 2019. 
  8. ^ admin. „Novak Radonic”. ARTIS CENTER (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-13. 
  9. ^ „Zvanična prezentacija Osnovne škole "Novak Radonić", Mol”. osnovakradonicmol.freehostia.com. Приступљено 2020-11-13. 
  10. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Стална поставка репродукција слика Новака Радонића у Молу”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-11-13. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Молска мудровања Новака Радонића : која су од више година у разним листовима под знаком "Н" излазила : с додатком неколико приповетчица. Књ.1 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-11-13. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Молска мудровања Новака Радонића која су од више година у разним листовима под знаком "Н." излазила. : с додатком неколико приповетчица. Књ. 2 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-11-13. 

ЛитератураУреди

Види јошУреди


Спољашње везеУреди