Отворите главни мени

Мол (мађ. Mohol) је градско насеље у Србији у општини Ада у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. има 6009 становника (према попису из 2002. било је 6786 становника).

Мол
Мол на тиси.jpg
Мол
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаАда
Становништво
 — 2011.Пад 6009
 — густина100/км2
Географске карактеристике
Координате45°45′31″ СГШ; 20°07′31″ ИГД / 45.7585° СГШ; 20.125333° ИГД / 45.7585; 20.125333Координате: 45°45′31″ СГШ; 20°07′31″ ИГД / 45.7585° СГШ; 20.125333° ИГД / 45.7585; 20.125333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина69 м
Површина68,1 км2
Мол на мапи Србије
Мол
Мол
Мол на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24435
Позивни број024
Регистарска ознакаSA

Овде се налазила Родна кућа Новака Радонића, од споменика културе ту је и Српска православна црква у Молу.

Географски положајУреди

Мол је село у средишњем делу Потисја, подигнуто уз десну обалу реке Тисе, у источном делу Бачке, 4 километара јужно од суседног насеља Аде, на магистралном путу Нови СадХоргошСегедин, који се протеже у правцу север-југ и од виталног значаја за место и његове житеље. На правцу исток-запад путеви су локалног значаја, сем једног летњег, Великог Молског пута, који повезује село са Оборњачом, Његошевом и Бачком Тополом. Молски атар је издуженог облика и протеже се из првца истока ка западу и пре Другог светског рата био је дуг 32 километра, површине 25. 530 јутара (14. 802 хектара). Данашња површина атара износи 12. 418 јутара. Село се налази на самом источном делу атара, непосредно уз западну обалу Тисе.

ИсторијаУреди

До средине 18. века Мохол (Мол) је имао милитарски статус и у њему су живели претежно Срби граничари. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање (гласање) из места су се одлучили за првинцијални статус официри: Драгић Каракашевић хаднађ, Велимир Аврамовић такође и барјактар Остоја Кубурин. А само хаднађ Неђо Марковић се изјаснио за милитарски статус и потом одселио.[1]

ДемографијаУреди

У насељу Мол живи 5411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2625 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У овом месту рођени су епископ вршачки Иларион Радонић (1871—1932), епископ горњокарловачки Сава Трлајић (1884—1941), као и епископ будимски Лукијан Пантелић (1950), и књижевници Глигорије Трлајић (1776—1811) и Павле Угринов (1926—2007).

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 8.275
1953. 8.121
1961. 8.097
1971. 8.128
1981. 7.950
1991. 7.522 7.385
2002. 6.786 7.020
2011. 6.009
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
4.217 62,14 %
Срби
  
2.189 32,25 %
Роми
  
153 2,25 %
Југословени
  
52 0,76 %
Хрвати
  
22 0,32 %
Албанци
  
10 0,14 %
Црногорци
  
8 0,11 %
Немци
  
5 0,07 %
Словаци
  
4 0,05 %
Русини
  
3 0,04 %
Муслимани
  
3 0,04 %
Буњевци
  
3 0,04 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Словенци
  
2 0,02 %
Македонци
  
2 0,02 %
Румуни
  
1 0,01 %
непознато
  
27 0,39 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности МолаУреди

Новак Радонић (1826-1890)Уреди

Рођен је у Молу 31. марта 1826. године, од оца Павла и мајке Екатерине. У Молу је завршио и основну школу, која данас носи његово име. Гимназијско школовање је започео у Сегедину и већ тада се почео бавити сликарством. Поред сликарства бавио се и књижевним радом. Током свог боравка у Сентомашу, док је осликао тамошњу цркву, објавио је у "Даници" и чланак: "Молчани и Сетомашани". Умро је 1890. године у кући свог пријатеља др Јована Јовановића Змаја.[5]

Јосип Млинко - Мимика (1876-1962)Уреди

Јоца Млинко је рођен у Суботици 3. јула 1876. године. Завршио је Војно-дворску музичку школу у Београду и после тога дошао у Мол. Ту је основао и водио црквено певачко друштво при православној цркви. Такође и тамбурашко друштво "Лира". Бавио се и компоновањем. "Капларско коло" је објавио 1893. Објавио је и "Коло младежи марш", "Милетића марш", "Мимикино коло", "Буњевачке игре"... Компоновао је и мелодију за песму "Што ћу нане болује ми дика", "Све због твојих пољубаца дивних"... Снимио је и већи број грамофонских плоча. Умро је у Молу 9. новембра 1962. године где је и сахрањен.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 480. ISBN 978-86-363-0798-4. 
  6. ^ Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 487. ISBN 978-86-363-0798-4. 

Спољашње везеУреди