Глигорије Трлајић

Григорије Трлајић (Мол, 25. јануар 1766Харков, 28. септембра 1811) је био српски књижевник.

Григорије Трлајић
Датум рођења(1766-01-25)25. јануар 1766.
Место рођењаМол
 Хабзбуршка монархија
Датум смрти28. септембар 1811.(1811-09-28) (45 год.)
Место смртиХарков
 Руска Империја, данашња Украјина

БиографијаУреди

Григорије[1] Трлајић рођен је у Молу, у Бачкој, 25. јануара 1766. Школовао се у Молу, Сегедину и Будиму, где је завршио гимназију и кренуо на универзитет који је завршио у Бечу, дипломиравши филозофију и права. Био је, до Цареве смрти, питомац Јосифа II, a доцније секретар руског посланика у Бечу, где је био у истој служби и писац „Идеје“. По потреби је путовао у Русију, а по повратку је био у служби директор [2] српске бечке штампарије власника Стевана Новаковића, када је и штампао своје преведене романе. Године 1796. отишао је у Русију где је био лепо примљен. Живео је у Москви, Петрограду и у Харкову где је био постављен за универзитетског професора. Преминуо је у селу близу Харкова 28. септембра 1811.

Књиге је штампао руско-словенским језиком, иако је говорио чистим српским језиком.

Књижевни радУреди

Преводи:

  • Идеа или мужеская и женская добродетель, Беч 1793, и
  • Нума илипроцвђтающдй Римъ, штампање почето у Бечу 1795, завршено у Будиму 1801.

Прво дело је преведено с немачког, од писаца Лудвик Хајнрик Николај, немачког песника Виландове школе. Књига се бави проблематиком из римског периода а занимљиво је што су и немачки оригинал и Трлајићев превод изишли исте године у Бечу. Друго је дело Трлајић превео, или како сам каже „преоблекао“, с руског језика, на коме га је плодни руски писац Михаило Матјевич Херасков написао под утицајем француских писаца историјских романа. Роман је, нарочито за оно доба био занимљив јер је писац, дајући слику римског друштва, имао на уму реформаторске идеје Петра Великога и просветне тежње Катарине II.

РеференцеУреди

  1. ^ Атанасиј Стојковић: "Памјат Григорија Терлаича родом серба...", Харков 1813.
  2. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1933.

ЛитератураУреди

  • Андра Гавриловић: Григорије Трлајић