Харков
Харков (рус. Харьков, укр. Харків) град је Украјини у Харковској области и други по величини град у Украјини.[2] Према процени из 2012. у граду је живело 1.441.362 становника.
| Харков | |
|---|---|
.png) Успењски сабор, градско веће, Харков Универзитет, споменик Тарас Шевченко, Јужна станица, Дерзхпром | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Харковска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 1.441.362 (процена) |
| — густина | 4 500 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 50° 00′ СГШ; 36° 15′ ИГД / 50° СГШ; 36.25° ИГД |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 135 m |
| Површина | 310 km2 |
  Харков Харков на мапи Украјине | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Михаил Добкин[1] |
| Поштански број | 61000–61499 |
| Позивни број | (+380) 572 |
| Регистарска ознака | ХА |
| Веб-сајт | |
| citynet.kharkov.ua | |
Харков се налази на североистоку земље. Основан је 1654, а име је добио по истоименој реци. Био је главни град совјетске Украјине у периоду 1917—1934. За време Другог светског рата два пута су га заузимали Немци. Ослобођен је 23. августа 1943. Нацисти су овде побили око 30.000 становника, углавном јевреја, децембра 1941. и јануара 1942. Био је то највећи град Совјетског Савеза кога су заузели Немци (Кијев је био мањи у то време). У рату је уништено 70% града. У спомен безбројним жртвама Другог светског рата на обронцима града налази се монументални парк „Родина Мат“ са вечном ватром. Сам споменик Родина Мат одаје звук срца, који се чује у близини споменика.[3]
По попису из 1989. у граду је живело 1.593.970 становника, од тога: 50,38% Украјинаца, 43,63% Руса, 3% Јевреја, 0,75% Белоруса и друге нације. Главни језик становништва је руски. Од 1989. број становника је у паду.
Значајан је центар металургије и других индустријских грана (авиони, турбине, електроника, хемија, прехрамбена индустрија). Харков је познат и по војној индустрији, односно традицији производње тенкова (познат је T-34 који је био пројектован на техничком институту у Харкову).
У Харкову ради чак 13 универзитета са 150.000 студената. Харковски национални универзитет има 12.000 студената, а Национални технички универзитет 10.000.
ГеографијаУреди
Смештен је у североисточном делу Украјине. У историјском смислу, налази се у регији познатој као Слобидска Украјина (Слобидшчина), где је дужи период представљао главни центар целе регије. Град се налази на месту спајања река Харков, Лопан и Уди, које се уливају у реку Доњец (Северски Доњец). Клима је умерено континентална, зиме су углавном ветровите и сnеговите, лета су довољно топла и за многе врло угодна. Сезонске просечне температуре зими нису превише хладне, али ни лета нису превише топла: температуре се углавном крећу између -6,9°C у јануару и 20,3°C у јулу. Просечна количина падавина на годину износи 513 mm, највише у јуну и јулу.
КлимаУреди
| Клима Харкова, Украјина (1981−2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 11,0 (51,8) |
14,6 (58,3) |
21,8 (71,2) |
30,5 (86,9) |
34,5 (94,1) |
36,8 (98,2) |
37,6 (99,7) |
39,8 (103,6) |
33,7 (92,7) |
29,3 (84,7) |
20,3 (68,5) |
13,4 (56,1) |
39,8 (103,6) |
| Максимум, °C (°F) | −2,2 (28) |
−1,6 (29,1) |
4,3 (39,7) |
14,0 (57,2) |
20,8 (69,4) |
24,3 (75,7) |
26,4 (79,5) |
25,7 (78,3) |
19,4 (66,9) |
12,0 (53,6) |
3,6 (38,5) |
−1,1 (30) |
12,1 (53,8) |
| Просек, °C (°F) | −4,6 (23,7) |
−4,5 (23,9) |
0,7 (33,3) |
9,2 (48,6) |
15,6 (60,1) |
19,3 (66,7) |
21,3 (70,3) |
20,3 (68,5) |
14,4 (57,9) |
7,9 (46,2) |
0,9 (33,6) |
−3,5 (25,7) |
8,1 (46,6) |
| Минимум, °C (°F) | −7,0 (19,4) |
−7,3 (18,9) |
−2,4 (27,7) |
4,6 (40,3) |
10,3 (50,5) |
14,2 (57,6) |
16,2 (61,2) |
14,9 (58,8) |
9,8 (49,6) |
4,3 (39,7) |
−1,5 (29,3) |
−5,9 (21,4) |
4,2 (39,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −35,6 (−32,1) |
−29,8 (−21,6) |
−32,2 (−26) |
−11,4 (11,5) |
−1,9 (28,6) |
2,2 (36) |
5,7 (42,3) |
2,2 (36) |
−2,9 (26,8) |
−9,1 (15,6) |
−20,9 (−5,6) |
−30,8 (−23,4) |
−35,6 (−32,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 36 (1,42) |
33 (1,3) |
33 (1,3) |
34 (1,34) |
50 (1,97) |
61 (2,4) |
61 (2,4) |
43 (1,69) |
45 (1,77) |
45 (1,77) |
40 (1,57) |
36 (1,42) |
517 (20,35) |
| Дани са кишом | 10 | 8 | 10 | 13 | 14 | 15 | 13 | 10 | 12 | 13 | 13 | 12 | 143 |
| Дани са снегом | 19 | 18 | 12 | 2 | 0,1 | 0 | 0 | 0 | 0,03 | 2 | 9 | 18 | 80 |
| Релативна влажност, % | 86 | 83 | 77 | 66 | 61 | 65 | 65 | 63 | 70 | 78 | 86 | 87 | 74 |
| Сунчани сати — месечни просек | 51 | 65 | 108 | 162 | 238 | 263 | 273 | 247 | 185 | 124 | 47 | 31 | 1.794 |
| Извор #1: Pogoda.ru.net[4] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (само недеља 1961–1990)[5] | |||||||||||||
ИсторијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
СтановништвоУреди
Према процени, у граду је 2012. живело 1.441.362 становника.
| 1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 1.443.754[6] | 1.609.959[6] | 1.470.902[6] | 1.441.362[6] |
Према попису из 1989, у граду је живело 1.593.970 становника, да би се тај број смањио на 1.510.200, према попису из 1991.[7] Харкив је тренутно други по величини град у Украјини, након главног града Кијева.[8]
Национална структура Харкива према попису из 1989. године јесте: Украјинци 50,38%, Руси 43,63%, Жидови 3%, Белоруси 0,75%, а сви остали (више од 25 националних мањина) 2,24%.[7] Према попису из 1959, Украјинаца је било 48,4%, Руса 40,4%, Жидова 8,7% и других националности (2,5%).[9]
ПривредаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
СаобраћајУреди
Харков је други по величини саобраћајни чвор Украјине, после Кијева. Саставља неколико међународних друмских и железничких магистрала. Јавни градски превоз представљен је многобројним линијама тролејбуса, трамваја, аутобуса и линијског таксија. Дана 23. августа 1975. године отворен је Харковски метро, кога данас чине три линије са укупно 30 станица.
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ Kharkiv mayor Kernes dies, Ukrinform (17 December 2020)
Помер Геннадій Кернес: мер Харкова, який виграв вибори з реанімації, BBC Ukrainian (17 December 2020) - ^ „Kharkiv on Encyclopædia Britannica - current edition”. Britannica.com. Приступљено 20. 4. 2012.
- ^ „Старе фотографије Харкова”.
- ^ „Weather and Climate - The Climate of Kharkiv” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 3. 12. 2013.
- ^ „Har'Kov (Kharkiv) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 10. 2015.
- ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.
- ^ а б „Kharkiv today”. Our Kharkіv (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2006. Приступљено 4. 5. 2007.
- ^ „Results / General results of the census / Number of cities”. 2001 Ukrainian Census. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2006. Приступљено 28. 8. 2006.
- ^ Історія міста Харкова ХХ століття, Харків, 2004, str. 456
ЛитератураУреди
- Johann Georg Kohl (1844). „Kharkoff”. Russia: St. Petersburg, Moscow, Kharkoff, Riga, Odessa, the German Provinces on the Baltic, the Steppes, the Crimea, and the Interior of the Empire. Chapman and Hall.
- D. I. Bagalei; D. I. Miller (1905). Istoriia goroda Khar'kova za 250 let ego sushchestvovaniia s 1655 do 1905 g. [History of Kharkov] (на језику: украјински). Khar'kov. OCLC 16583341.
- Annette M. B. Meakin (1906). „Kharkoff”. Russia, Travels and Studies. London: Hurst and Blackett. OCLC 3664651.
- „Kharkov”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- „Kharkov”. Russia with Teheran, Port Arthur, and Peking. Leipzig: Karl Baedeker. 1914. OCLC 1328163.
- Michael F. Hamm (1981). „Khar'kov's Progressive Duma, 1910-1914: A Study in Russian Municipal Reform”. Slavic Review. 40 (1): 17—36. JSTOR 2496425. doi:10.2307/2496425.
- Titus D. Hewryk (1992). „Planning of the Capital in Kharkiv”. Harvard Ukrainian Studies. 16 (3/4): 325—359. JSTOR 41036482.
- Elena Ivanova (2003). „Changes in Collective Memory: The Schematic Narrative Template of Victimhood in Kharkiv Museums”. Journal of Museum Education. 28 (1): 17—22. JSTOR 40479276. doi:10.1080/10598650.2003.11510471.
- Sheila Fitzpatrick (1999). Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505000-4.
- Walter Rüegg, ур. (2011). „Universities founded in Europe between 1945 and 1995”. Universities Since 1945. History of the University in Europe. 4. Cambridge University Press. стр. 575+. ISBN 978-1-139-49425-0.
- „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. Demographic Yearbook 1965. New York: Statistical Office of the United Nations. 1966. »Kharkov«
- Henry W. Morton; Robert C. Stuart, ур. (1984). The Contemporary Soviet City
. New York: M.E. Sharpe. стр. 4. ISBN 978-0-87332-248-5. - United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1987). „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. 1985 Demographic Yearbook. New York. стр. 247—289. »Kharkov«
- „Cincinnati USA Sister City Association”. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2013.
- Ivan Katchanovski; et al. (2013). „Kharkiv”. Historical Dictionary of Ukraine (2nd изд.). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7847-1.
- George S. N. Luckyj (1990). Literary Politics in the Soviet Ukraine, 1917-1934. Duke University Press. ISBN 0-8223-1099-6.
