Отворите главни мени
Поглед на страну планету са колонизованог месеца; аутор: Франк Левек

Научна фантастика (скраћ. НФ; често и SF или sci-fi, од енгл. science fictionдосл. „научна фикција[a]) је књижевни жанр у којем део или цела прича зависи од утицаја науке, било стварног или замишљеног, да створи услове или догађаје који се у стварности још нису десили (а који никада и не морају да се десе).[1] Naučna fantastika je umetnički žanr koji obrađuje razne opштеljudske situacije smještене у замишљену будућу реалност која се темељи на данас знаним научним подацима за разлику од жанра тзв. „чисте” или фантастике у ширем смислу која се не темељи на науци. Границе жанра нису јасно дефинисане као ни границе поџанрова. Многа научнофантастична дела садрже обележја других уметничких жанрова, попут криминалистичких романа, романа страве и ужаса, историјских романа и фантастике. Традиционално се сматра да су данас покојна тројка Ајзак Асимов, Артур Ч. Кларк и Роберт А. Хајнлајн највећи књижевни мајстори овог жанра који се много променио од времена у коме су живели, а који се често назива „златним добом”.

Садржај

ИсторијаУреди

За родоначелника жанра се сматра Мери Шели са њеним делом Франкенштајн или модерни Прометеј, које говори о научнику који трага за тајном живота. То је прво дело чија радња не би била могућа без науке тј. чији је наука саставни и неизоставни део.

Значајни представници научне фантастике из друге половине 19. на прелазу у 20. век су Жил Верн и Херберт Џорџ Велс. Верну се често приписивао пророчки карактер, пошто су многа научна достигнућа која су описана у његовим књигама у дужем или кратком временском периоду постала реалност, али те тврдње занемарују чињеницу да се Верн кретао у научним круговима тог времена и да је био пријатељ са научницима, тако да је био изложен њиховим идејама и слободно их је користио у својим делима. Велс је пак познатији по томе што се углавном бавио негативним последицама научног напретка тако да ова два писца представљају својеврсне супротности научне фантастике свог доба.

Велики раст популарности научне фантастике збио се почетком 20. века, када је иста објављивана у петпарачким романима. Број дела који је изашао у то време је био огроман, али је општи квалитет био врло низак. Из тог времена је чувена изјава једног од тадашњих аутора, Теодора Стерџена:

„Тачно је да је 90% научне фантастике ђубре; али 90% свега је ђубре.”

Од тога потиче и карактеризација научне фантастике као шунд литературе која се пише углавном за широку публику и има врло мале или никакве литерарне вредности. У том су времену међутим свој рад започели неки писци чија су дела касније учинила да научна фантастика постане призната као литерарно вредна, а најчешће се помињу Ајзак Асимов, Артур Ч. Кларк, Реј Бредбери, Харлан Елисон. Амерички часопис Amazing stories настао 1926. године је први часопис посвећен искључиво научној фантастици који је помогао дефинисању овог књижевног жанра.[2]

Крајем 1960-их година, са хипи револуцијом дешава се и револуција у научној фантастици - из тог времена је запажена збирка кратких прича - приповедака разних аутора, Опасне визије, коју је сачинио Харлан Елисон, и за коју се сматра да је донела својеврсну револуцију у жанру. Често се говори да је списак аутора који се појављују у збирци својеврсни „Ко је ко у научној фантастици 1960-их година“ а многе приче из те збирке су добиле научнофантастичне награде „Хуго“ и/или „Небула“.

Касније године су донеле критичко признање научној фантастици, чему су допринели и филмови као што су Соларис Андреја Тарковског и 2001: Одисеја у свемиру Стенлија Кјубрика.

Поджанрови научне фантастикеУреди

Поджанрови научне фантастике се обично означавају и класифицирају зависну од главне теме, односно мотива дела. Оне могу бити разновсрна, па је погрешно, као што је то дуго времена био случај код већине нефанова, жанр поистовећивати искључиво са свемирским истраживањима или ванземаљцима. У овом тексту су наведене неке од најпопуларнијих мотива научне фантастике заједно са примерима; потпуну класификацију је тешко спровести због различитих тумачења и критерија, али и због тога што многа СФ-дела садрже више споменутих мотива.

Први контактУреди

Први контакт је један од најстаријих поджанрова. Он описује први сусрет људи и ванземаљаца, а његов први успешан и данас још веома популаран пример је Велсов Рат светова из 1898. године који се такође може свести и у апокалиптички поджанр. Најпознатији примери потпуно чистих примера овог поджанра би били Кларков Састанак са Рамом, који описује пролазак големог ванземаљског свемирског брода кроз Сунчев систем, Спилбергов филм Блиски сусрети треће врсте о првом контакту с доброћудним свемирцима на нашој планети, роман Контакт Карла Сејгана у којем Земља добија технологију за слање представника на сусрет са ванземаљцима, те Збогом Господару из 1940. по којој је снимљен класични Дан када је Земља стала те култна прича Да служи човеку Дејмона Најта из 1950. која је послужила као инспирација за телевизијску минисерију V и њене поновне адаптације.

У најосновнијој интерпретацији поджанра први контакт се бави с првим сусретом људи и свемираца те неспоразумима и проблемима који из тога настају. Уколико они доводе до ратова, таква дела често садрже елементе других подржанрова.

Апокалиптични СФУреди

 
Udar meteorita je jedan od popularnih motiva apokaliptičkog поджанra

Апокалиптични и постапокалиптични СФ је поджанр научне фантастике која се бави неком општом катастрофом или догађајима након ње. Сама врста катастофе да би дело ушло у овај поджанр је потпуно неважна, а њени најпопуларнији облици су нуклеарни рат (и догађаји након њега), епидемије које униште по 95% или више становника, удар астероида, напад свемираца чији је циљ истребљење врсте Homo sapiens и слично.

Уз Велсов Рат светова, једно од најранијих дела жанра је The Scarlet Plague koje je 1912. napisao Џек Лондон који описује свет шездесет година након епидемије која је опустошила свет. Мотиве глобалне пошасти користи класични и више пута екранизирани роман Ја сам легенда Ричарда Матесона из 1954. године, као и популарна ББЦ-јева серија Преживели из 1970-их која је приказивала напоре шачице преживелих да преживе и обнове цивилизацију.

Један од најпопуларнијих мотива овог поджанра јесу дела која описују удар комета, астероида или сличну козмичку катаклизму и њене последице по Земљу. Међу романима се истиче Луциферов Чекић Ларија Нивена и Џерија Порнела из 1977. године. Сличан мотив представљају и напади ванземаљаца; примери таквих дела би могли бити филм Дан независности из 1996. године

Посебан подстицај апокалиптичком и постапокалиптичком жанру је у доба хладног рата пружио концепт нуклеарног холокауста, који је подстакао низ дан-данас популарних и утицајних дела, почевши од Андерсонове приче Сутрашња деца из 1947. године, преко романа На плажи Невила Шута из 1957. о радиоактивном тровању последњих људи у Аустралији, па до Алас, Вавилона Пата Франка из 1959. године. Исти је поджанр заслужан и за нека од најхваљенијих дела британске телевизије - псеудодокументарни филм Ратне игре из 1965. године и ТВ-серију Влакна 1980-их.

На сличан начин је нафтни шок 1973. године подстакао постапокалиптична дела у којима цивилизација нестаје услед наизглед баналних догађаја који поткопају од сложене технологије зависно друштво. Класичан пример је Јеремија, стрип Ермана Ипена о Америци која је након крвавог грађанског рата сведена на изоловане феудалне енклаве, а који је значајно утицао на Побеснели Макс 2: Друмски ратник у коме је нестанак нафте од некад цивилизованих земаља створио пустош којом тумарају бескрупулозни варварски пљачкаши.

Део таквих дела понекад има и оптимистичан тон, односно као јунаке приказује идеалистичке појединце који се жртвују како би обновили цивилизацију или барем сачувају њено семе за далеку будућност. Класична дела тог жанра su Славопојка за Леибовица Волтера М. Миолера Млађег и Поштар Дејвида Брина.

Путовање кроз времеУреди

 
TARDIS, временска машина у популарној ББЦ-вој серији Доктор Ху

Путовање кроз време је поджанр који чине дела која се баве путовањима у прошлост или будућност помоћу временске машине или на неке друге начине. Концепт, поготово када је у питању путовање у прошлост, изазива честе расправе о његовој научној утемељности, не само међу СФ-писцима, него и међу озбиљним физичарима. Најчешће се при томе као аргумент користи тзв. временски или дедов парадокс, односно могућност временског путника да оде у прошлост, убије властитог претка, али тиме истовремено уклони и себе, односно једину особу која је могла доћи из будућности и направити тај чин.

СФ-писци су дуго времена настојали да реше проблем временског парадокса у својим причама, настојећи да створе разне механизме који спречавају временске путнике да мењају прошлост. Међу таквим примерима се може наћи Миленијум Џона Варлија у којем временски путници могу имати слободну интеракцију само са особама пред смрт или нестанком, као и апокалиптични филм Дванаест мајмуна из 1996. године у коме временским путници из будућности воде унапред изгубљену битку за заустављање апокалиптичне заразе у прошлости. Једно од у последње време најпознатијих дела које користи мотив путовања кроз време, а истовремено га комбинује са љубавном причом, је Жена временског путника, роман Одри Нифенегер из 2003. године.

Други СФ-писци омогућавају временским путницима да мењају прошлост, често са разним неочекиваним последицама. Међу таквим делима се истиче класични Асимовљев роман Крај вечности и Андерсонове приче где време чува Временска патрола. Дела у којима временски путници могу да мењати прошлост често као додатни мотив користе концепт паралелних универзума (створених интервенцијом уз „нормални” временски ток) и алтернативне историје.

ПисциУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Science fiction не треба мешати са science fantasy (научна фантазија) – међужанр који истовремено комбинује тропе и елементе из научне фантастике и фантастике (енгл. fantasy).

РеференцеУреди

  1. ^ Živković 1990, стр. 489.
  2. ^ Јовић 2006, стр. 25.

ЛитератураУреди

  • Јовић, Бојан (2006). Рађање жанра : почеци српске научно-фантастичне књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност. стр. 25. ISBN 978-86-7095-107-5. 
  • Živković, Zoran (1990). Enciklopedija naučne fantastike 2 (M-Ž). Beograd: Prosveta. стр. 489. 
  • Aldiss, Brian. Billion Year Spree: The True History of Science Fiction, 1973.
  • Aldiss, Brian, and Wingrove, David. Trillion Year Spree: The History of Science Fiction, revised and updated edition, 1986.
  • Amis, Kingsley. New Maps of Hell: A Survey of Science Fiction, 1958.
  • Barron, Neil, ed. Anatomy of Wonder: A Critical Guide to Science Fiction (5th ed.). Westport, Conn.: Libraries Unlimited. 2004. ISBN 978-1-59158-171-0..
  • Broderick, Damien. Reading by Starlight: Postmodern Science Fiction. London: Routledge, 1995. Print.
  • Clute, John (1995). Science Fiction: The Illustrated Encyclopedia. London: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7513-0202-8. .
  • Clute, John and Peter Nicholls, eds., The Encyclopedia of Science Fiction. St Albans, Herts, UK. Granada Publishing.1979. ISBN 978-0-586-05380-5..
  • Clute, John and Peter Nicholls, eds., (1995). The Encyclopedia of Science Fiction. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-13486-0. .
  • Disch, Thomas M. (1998). The Dreams Our Stuff Is Made Of. New York: The Free Press. ISBN 978-0-684-82405-5. .
  • Jameson, Fredric (2005). Archaeologies of the Future: This Desire Called Utopia and Other Science Fictions. Verso.  Непознати параметар |locatio= игнорисан (помоћ)
  • Milner, Andrew (2012). Locating Science Fiction. Liverpool: Liverpool University Press. .
  • Raja, Masood Ashraf, Jason W. Ellis and Swaralipi Nandi. eds., (2011). The Postnational Fantasy: Essays on Postcolonialism, Cosmopolitics and Science Fiction. McFarland. ISBN 978-0-7864-6141-7. .
  • Reginald, Robert (1992). Science Fiction and Fantasy Literature, 1975–1991. Detroit, MI/Washington, D.C./London: Gale Research. ISBN 978-0-8103-1825-0. .
  • Scholes, Robert E.; Rabkin, Eric S. (1977). Science fiction: history, science, vision. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502174-5. 
  • Suvin, Darko. (1979). Metamorphoses of Science Fiction: on the Poetics and History of a Literary Genre. New Haven: Yale University Press. .
  • Weldes, Jutta, ур. (2003). To Seek Out New Worlds: Exploring Links between Science Fiction and World Politics. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-29557-8. .
  • Westfahl, Gary, ed. The Greenwood Encyclopedia of Science Fiction and Fantasy: Themes, Works, and Wonders (three volumes). Westport, Conn: Greenwood Press.2005..
  • Wolfe, Gary K. (1986). Critical Terms for Science Fiction and Fantasy: A Glossary and Guide to Scholarship. New York: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-22981-7. .

Спољашње везеУреди