Андреј Тарковски
Андреј Арсенијевич Тарковски (рус. Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский; Завражје, 4. април 1932 — Париз, 28. децембар 1986) је био руски филмски и оперски режисер, писац, теоретичар филма и позоришта, глумац и естетичар. Многи га сматрају једним од најзначајнијих и најутицајнијих руских филмских уметника и највећим режисером у историји светске кинематографије.[1][2]. Његов филмски изражај карактеришу необично дуги кадрови, изузетно драматична структура, употреба поезије и сна, неисторијско излагање радње и поетске слике прожете метафизичким темама.
| Андреј Тарковски | |
|---|---|
 Андреј Тарковски | |
| Пуно име | Андреј Арсенијевич Тарковски |
| Датум рођења | 4. април 1932. |
| Место рођења | Завражје СССР |
| Датум смрти | 28. децембар 1986. (54 год.) |
| Место смрти | Париз Француска |
Детињство и младостУреди
Тарковски је рођен 4. априла 1932. године у месту Завражје, на реци Волги, у близини града Јурјевеца, у Ивановској области, Совјетски Савез (данас Русија). Његов отац, Арсениј Тарковски, био је песник који је зарађивао за живот као преводилац, док је његова мајка, Марија Ивановна, по професији глумица провела живот радећи као уредник за прву државну издавачку кућу у Москви. Уочи његовог рођења родитељи су му се преселили на село, али су се недуго затим и развели. Упоредо са гимназијом похађао је музичку школу и три године учио сликарство.
СтудијеУреди
Током 1952. године уписао је Факултет за оријенталне језике, где је учио арапски језик и књижевност, али после две године школовања напустио је факултет и отишао у Сибир да ради и студира геологију. Крајем 1954. године напустио је дотадашњи посао и у Москви уписао Филмску академију у класи професора Михајла Илича Рома. Филмску академију завршио је 1960. године, дипломирајући кратким филмом „Парни ваљак и виолина“.
У емиграцијиУреди
Почетком 1980. године Тарковски, је напустио Совјетски Савез и неколико преосталих година живота провео је у сталној борби са совјетским властима да дозволе његовој породици, а нарочито млађем сину, да му се придруже. Његова филмска каријера је поново почела у Италији где је радио документарац „Путовање у времену“ (1983), а за филм „Носталгија“ сценарио је написао у сарадњи са сценаристом Тонином Гуером. Тарковски је умро 28. децембра 1986. године у Паризу (Француска). Сахрањен је на гробљу руских емиграната Сент-Женевјев-ди-Буа у Паризу.
ФилмографијаУреди
- Убице (1958) - први филм који је снимио као студент, базиран на причи Ернеста Хемингвеја.
- Концентрат (1958) - други студентски краткометражни филм
- Парни ваљак и виолина (1960) - дипломски филм на академији, сценарио писан заједно са Андрејем Кончаловским
- Иваново детињство (1962) - добитник златног лава за најбољи филм на фестивалу у Венецији 1962. године
- Андреј Рубљов (1966) - епски филм о животу најпознатијег иконописца свих времена Андреја Рубљова
- Соларис (1972) - научно-фантастични филм по роману Станислава Лема
- Огледало (1975) - аутобиографски филм о кључним сценама из живота Тарковског.
- Сталкер (1979) - инспирисан новелом Пикник покрај пута аутора Бориса и Аркадија Стругатског
- Путовање у времену (1982) - документарни филм са сценаристом Тонином Гуером о снимању филма Носталгија.
- Носталгија (1983) - поетска патња за породицом, животом и отаџбином
- Жртвовање (1986) - филм о визији нуклеарне катастрофе и човековом одговору у духу на њу.
ЦитатиУреди
- Тарковски (у књизи Вајање у времену) :
Циљ сваке уметности је ... да објасни људима разлог за њихову појаву на овој планети; или, ако не да објасни онда бар да постави то питање.
- Време у времену: дневници
Слика је импресија Истине, коју нам је Бог дозволио да видимо нашим слепим очима.
- 1986.
... чини ми се да појединац данас стоји на раскршћу, суочен са избором да или настави са новим технологијама и бескрајним умножавањем материјалних добара, или да пронађе пут који ће водити духовној одговорности, пут који би на крају могао значити не само његово лично спасење већ очување друштва уопште; другим речима окретање Богу.
Када је човјек гладан, оде у продавницу и купи нешто за јело, али када је човјеку заиста лоше нема никуд да оде осим код сексолога или код психоаналитичара, који не разумију ништа од онога што се дешава. То су брбљивци и војари који нас утјеше, смире вас и скупо вам наплате. Мој јунак не може више живјети као прије и чини нешто, можда безнадано, али нешто чиме доказује да је слободан. Овакви поступци могу имати апсурдне посљедице на материјалном плану, али на духовном су величанствене јер отварају пут препороду.
РеференцеУреди
- ^ Shrader, Paul (2018). Transcendental Style in Film: Ozu, Bresson, Dreyer. University of California Press.
- ^ Nick James. Syndromes of a new century Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 8, 2018) (на језику: енглески). Sight & Sound, February 2010
ЛитератураУреди
- Shrader, Paul (2018). Transcendental Style in Film: Ozu, Bresson, Dreyer. University of California Press.
- Dunne, Nathan (2008). Tarkovsky. Black Dog Publishing. ISBN 978-1-906155-04-9.
- Gianvito, John, ур. (2006). Andrei Tarkovsky: Interviews (Conversations with Filmmakers Series). University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-220-1.
- Le Fanu, Mark (1987). The Cinema of Andrei Tarkovsky. British Film Institute.
- Johnston, Vida T.; Petrie, Graham (1997). The Films of Andrei Tarkovsky: A Visual Fugue. Bloomington: Indiana Univ. Press. ISBN 978-0-253-20887-3.
- Martin, Sean (2005). Andrei Tarkovsky. Pocket Essentials. ISBN 978-1-904048-49-7.
- Jónsson, Gunnlaugur A.; Óttarsson, Thorkell Á. (2006). Through the Mirror: Reflections on the Films of Andrei Tarkovsky. Cambridge Scholars Press. ISBN 978-1-904303-11-4.
- revue NUNC (ур.). „Dossier Andrei Tarkovsky”. n°11, 2006. Editions de Corlevour.
- Tarkovsky, Andrei (1989). Sculpting in Time. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77624-1.
- Slevin, Tom (2010). „Existence, Ethics and Death in Andrei Tarkovsky's cinema: the cultural philosophy of Solaris”. Film International. 8 (2): 49—62. doi:10.1386/fiin.8.2.49.
- Tumanov, Vladimir. "Philosophy of Mind and Body in Andrei Tarkovsky's Solaris." Film-Philosophy. 20 (2016) 2-3: 357-375. DOI: https://dx.doi.org/10.3366/film.2016.0020
- Tejeda, Carlos (2010). Andrei Tarkovski. Cátedra, Madrid. ISBN 978-84-376-2666-6.
- Elmanovitš, Tatjana (1980). Ajapeegel. Andrei Tarkovski filmid (на језику: Estonian). Eesti Raamat.
- Turovskaya, Maya (1991). 7½ ili Filmõ Andreya Tarkovskovo (на језику: руски). Iskusstvo.
- Alexander-Garrett, Layla (2011). Andrei Tarkovsky: A Photographic Chronicle of the Making of The Sacrifice (на језику: енглески и руски). Cygnnet. ISBN 978-09-570-4160-8. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2012.
Спољашње везеУреди
Андреј Тарковски на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Андреј Тарковски на сајту SFIDb (на језику: енглески)
- Andrei Tarkovsky at Senses of Cinema
- Андреј Тарковски на сајту WorldCat (на језику: енглески)
- Website about Andrei Tarkovsky, Films, Articles, Interviews
- Nostalghia.com - An Andrei Tarkovsky Information Site, at Film Studies Program in the Department of Communication and Culture, University of Calgary
- Andrei Tarkovsky: Biography wrestles with the filmmaker’s remarkable life
