Andrej Tarkovski

Andrej Arsenijevič Tarkovski (rus. Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский; Zavražje, 4. april 1932 — Pariz, 28. decembar 1986) bio je ruski filmski i operski režiser, scenarista, pisac, teoretičar filma i pozorišta, glumac i estetičar. Mnogi stručnjaci ga smatraju jednim od najznačajnijih i najuticajnijih ruskih filmskih umetnika i najvećim režiserom u istoriji svetske kinematografije. Njegov filmski izražaj karakterišu dugi kadrovi, dramatična struktura, upotreba poezije i sna, nehronološko izlaganje radnje i poetske slike prožete metafizičkim temama.

Andrej Tarkovski
Andrej Tarkovski
Puno ime	Andrej Arsenijevič Tarkovski
Datum rođenja	(1932-04-04)4. april 1932.
Mesto rođenja	Zavražje, SSSR
Datum smrti	28. decembar 1986.(1986-12-28) (54 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Detinjstvo i mladost

Njegov otac Arsenij Tarkovski bio je pesnik koji je zarađivao za život kao prevodilac, dok je njegova majka, Marija Ivanovna, po profesiji glumica provela život radeći kao urednik za prvu državnu izdavačku kuću u Moskvi. Uoči njegovog rođenja roditelji su mu se preselili na selo, ali su se nedugo zatim i razveli. Uporedo sa gimnazijom pohađao je muzičku školu i tri godine učio slikarstvo.

Studije

Tokom 1952. godine upisao je Fakultet za orijentalne jezike, gde je učio arapski jezik i književnost, ali posle dve godine školovanja napustio je fakultet i otišao u Sibir da radi i studira geologiju.

Učenik filmske škole

Krajem 1954. godine napustio je dotadašnji posao i u Moskvi upisao Filmsku akademiju u klasi profesora Mihajla Iliča Roma. Filmsku akademiju završio je 1960. godine, diplomirajući kratkim filmom „Parni valjak i violina“. Tada se oženio svojom prvom ženom, Irmom Ruš.

Rano doba Hruščova nudilo je dobre mogućnosti mladim filmskim rediteljima. Pre 1953. godišnja filmska produkcija bila je niska i većinu filmova režirali su veterani reditelji. Posle 1953. godine proizvedeno je više filmova, i to od strane mladih reditelja. Hruščovska otopina je malo ublažila sovjetska socijalna ograničenja i dozvolila ograničen priliv evropske i severnoameričke književnosti, filmova i muzike. To je Tarkovskom omogućilo da vidi filmove italijanskih neorealista, francuskog novog talasa i reditelja poput Kurosave, Bunjuela, Bergmana, Bresona, Andžeja Vajde (čiji su film Pepeo i dijamanti uticali na Tarkovskog) i Mizogučija.

Rad u SSSR

Prvi film Tarkovskog bilo je „Ivanovo detinjstvo ”iz 1962. godine. Film je nasledio od režisera Eduarda Abalova, koji je morao da odustane od projekta. Film je zaslužio međunarodno priznanje Tarkovskog i osvojio nagradu Zlatni lav na Filmskom festivalu u Veneciji 1962. Iste godine, 30. septembra, rođen mu je prvi sin Arsenije (zvan Senka u dnevnicima Tarkovskog) Tarkovski.

Godine 1965. režirao je film "Andrej Rubljov" o životu Andreja Rubljova, ruskog slikara ikona iz petnaestog veka. Andrej Rubljov nije, osim jedne projekcije u Moskvi 1966, odmah pušten nakon završetka zbog problema sa sovjetskim vlastima. Tarkovski je morao nekoliko puta da preseče film, što je rezultiralo nekoliko različitih verzija različite dužine. Film je široko objavljen u Sovjetskom Savezu u rezanoj verziji 1971. Ipak, film je imao budžet veći od milion rubalja - značajna suma za taj period.

Od svoje supruge Irme Ruš razveo se u junu 1970. Iste godine oženio se Larisom Kizilovom, koja je bila asistent produkcije filma "Andrej Rubljov" (zajedno su živeli od 1965). Sa njom je dobio i drugog sina.

1972. završio je Solaris, adaptaciju romana "Solaris" Stanislava Lema. Na ovome je radio zajedno sa scenaristom Fridrihom Gorenštajnom od 1968. Film je predstavljen na Filmskom festivalu u Kanu, osvojio je Grand Prix Spécial du Jury i nagradu FIPRESCI i nominovan za Zlatnu palmu.

Spomenik Andreju Tarkovskom na ulazu u Institut za kinematografiju "Gerasimov"

Od 1973. do 1974. godine snimao je film "Ogledalo", autobiografski i nekonvencionalno strukturiran film koji opisuje njegovo detinjstvo i uključuje neke očeve pesme. U ovom filmu Tarkovski je prikazao nevolje detinjstava pogođenih ratom. Tarkovski je na scenariju za ovaj film radio od 1967. godine. Od početka, film nije bio dobro prihvaćen od sovjetskih vlasti zbog svog sadržaja i elitističke prirode. Sovjetske vlasti svrstale su film u „treću kategoriju“, strogo ograničenu distribuciju, i dozvolile su prikazivanje samo u trećerazrednim bioskopima i radničkim klubovima.

Poslednji film Tarkovskog završen u Sovjetskom Savezu bio je "Stalker", inspirisan romanom "Piknik pored puta" braće Arkadija i Borisa Strugatskog. Tarkovski je braću prvi put upoznao 1971. godine i bio je u kontaktu s njima do svoje smrti 1986. godine. Proizvodnja je zaglibila u nevolje; nepravilan razvoj negativa uništio je sve spoljne snimke. Odnos Tarkovskog sa snimateljem Georgijem Rerbergom pogoršao se do te mere da je Aleksandra Knjažinskog zaposlio kao novog prvog snimatelja.

Tarkovski je pretrpeo srčani udar u aprilu 1978. godine, što je rezultiralo daljim odlaganjem. Film je završen 1979. godine i dobio je nagradu ekumenskog žirija na Filmskom festivalu u Kanu.

U emigraciji

Slika Andreja Tarkovskog u Latina izbegličkom kampu Latina (Italija) 1985. godine

Početkom 1980. godine Tarkovski, je napustio Sovjetski Savez i nekoliko preostalih godina života proveo je u stalnoj borbi sa sovjetskim vlastima da dozvole njegovoj porodici, a naročito mlađem sinu, da mu se pridruže. Njegova filmska karijera je ponovo počela u Italiji gde je radio dokumentarac „Putovanje u vremenu“ (1983), a za film „Nostalgija“ scenario je napisao u saradnji sa scenaristom Toninom Guerom.

Veći deo 1984. proveo je pripremajući film "Žrtvovanje". Na konferenciji za štampu u Milanu 10. jula 1984, on je najavio da se nikada neće vratiti u Sovjetski Savez i da će ostati u Evropi. U to vreme, njegov sin Andrej mlađi još je bio u Sovjetskom Savezu i nije mu bilo dozvoljeno da napusti zemlju. 28. avgusta 1985. Tarkovski je stigao u izbeglički kamp Latina u Latini, gde je bio registrovan sa serijskim brojem 13225/379.

"Žrtvovanje" je bio poslednji film Tarkovskog, posvećen njegovom sinu Andreju mlađem. Režija Andreja Tarkovskog, koji dokumentuje nastanak Žrtvovanja, objavljen je nakon smrti režisera 1986. U posebno potresnoj sceni, pisac / režiser Mihail Lezczilovski prati Tarkovskog u šetnji dok izražava svoja osećanja prema smrti - tvrdi da je besmrtan i da se ne plaši smrti.

Smrt

Tokom 1985. godine u Švedskoj je snimio film "Žrtvovanje". Na kraju godine dijagnostikovan mu je terminalni rak pluća. U januaru 1986. godine započeo je lečenje u Parizu, a tamo mu se pridružio njegov sin kojem je konačno dozvoljeno da napusti Sovjetski Savez. Žrtva je predstavljena na Filmskom festivalu u Kanu i dobila je Grand Prix Spécial du Jury, nagradu FIPRESCI i nagradu ekumenskog žirija. Kako Tarkovski zbog bolesti nije mogao da prisustvuje, nagrade je prikupio njegov sin Andrej Mlađi.

U poslednjem zapisu Tarkovskog u svom dnevniku (15. decembra 1986.), napisao je: „Ali sada više nemam snage - u tome je problem“. Dnevnici su ponekad poznati i kao Martirolog i objavljeni su posthumno 1989. i na engleskom 1991. godine.

Tarkovski je umro 28. decembra 1986. godine u Parizu (Francuska). Sahranjen je na groblju ruskih emigranata Sent-Ženevjev-di-Bua u Parizu.

Teorija zavere pojavila se u Rusiji početkom devedesetih kada se tvrdilo da Tarkovski nije umro prirodnom smrću, već da ga je ubio KGB. Dokazi za ovu hipotezu uključuju svedočenja bivših agenata KGB-a koji tvrde da je Viktor Čebrikov izdao naredbu da se Tarkovski ubije, da bi se umanjilo ono što su sovjetska vlada i KGB videli kao antisovjetsku propagandu Tarkovskog.

Kao i kod Tarkovskog, i njegova supruga Larisa Tarkovskaja i glumac Anatolij Solonjicin umrli su od iste vrste raka pluća. Vladimir Šarun, dizajner zvuka u filmu "Stalker", uveren je da ih je sve otrovala hemijska fabrika u blizini koje su snimali film.

Bergman o Tarkovskom

Ingmar Bergman je komentarisao rad Tarkovskog:

"Moje otkriće prvog filma od Tarkovskog bilo je poput čuda. Odjednom sam se našao kako stojim na vratima sobe od koje mi ključevi do tada nikada nisu dati. Bila je to soba u koju sam oduvek želeo da uđem i u kojoj se kretao slobodno i potpuno mirno. Osećao sam se susretnuto i podsticajno: neko je izražavao ono što sam oduvek želeo da kažem, ne znajući kako. Tarkovski je za mene najveći, onaj koji je izumeo novi jezik, veran prirodi filma, jer on život snima kao odraz, život kao san."

Suprotno tome, međutim, Bergman je priznao istinu u tvrdnji kritičara koji je napisao da „Jesenjom sonatom Bergman radi Bergmana“, dodajući: „Tarkovski je počeo da snima filmove o Tarkovskom, a da je Felini počeo da snima filmove o Feliniju [...] Bunjuel je gotovo uvek snimao Bunjuelove filmove “. Ovaj pastiš sopstvenog rada pogrdno je nazvan „samokaraoke“.

Filmografija

Godina	Naslov	Zasluge		Beleške	Ref.
		Reditelj	Scenarista
1956	Ubice	Da		Studentski film baziran na priči Ernesta Hemingveja, takođe glumac
1959	Koncentrat	Da	Da	Drugi studentski kratkometražni film
1961	Parni valjak i violina	Da		Diplomski film na akademiji, scenario pisan zajedno sa Andrejem Končalovskim
1962	Ivanovo detinjstvo	Da		Dobitnik zlatnog lava za najbolji film na festivalu u Veneciji 1962. godine
1966	Andrej Rubljov	Da		Epski film o životu najpoznatijeg ikonopisca svih vremena Andreja Rubljova
1972	Solaris	Da		Naučno-fantastični film po romanu Stanislava Lema
1975	Ogledalo	Da		Autobiografski film o ključnim scenama iz života Tarkovskog.
1979	Stalker	Da		Inspirisan novelom Piknik pokraj puta autora Borisa i Arkadija Strugatskog
1983	Nostalgija	Da	Da
1983	Putovanje u vremenu	Da	Da	Dokumentarni film sa scenaristom Toninom Guerom o snimanju filma Nostalgija.
1986	Žrtvovanje	Da	Da

Filmovi o Tarkovskom

• Voyage in Time (1983): dokumentuje putovanja Andreja Tarkovskog u Italiju u pripremi za snimanje njegovog filma Nostalgija.
• Tarkovsky: A Poet in the Cinema (1984): režija Donatela Baglivo.
• Moskovska elegija (1987): dokumentarni film / omaž Tarkovskom Aleksandra Sokurova.
• Auf der Suche nach der verlorenen Zeit (1988): Andrej Tarkowskijs Exil und Tod. Dokumentarni film u režiji Eba Demanta. Nemačka.
• Jedan dan Andreja Arsenjeviča (1999): francuski dokumentarni film u režiji Krisa Markera.
• Tarkovsky: Time Within Time (2015): dokumentarni film P. J. Letofski.

Dela

Objavljene knjige

• Zapečaćeno vreme, objavljena 1986.
• Martirologijum: Dnevnici 1970–1986, objavljena 1989.

Knjige o Tarkovskom

• Fanu, Mark Le (1987). The cinema of Andrei Tarkovsky. BFI. ISBN 978-0-85170-193-6. 
• Green, Peter (1993). Andrei Tarkovsky: The Winding Quest. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1349119981. 
• Johnson, V T (1994). The Films of Andrei Tarkovsky – A Visual Fugue (Paper). John Wiley & Sons. ISBN 978-0253208873. 
• Tarkovsky, Andrey (1989). Sculpting in Time: Reflections on the Cinema. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77624-1. 
• Gianvito, John (2006). Andrei Tarkovsky: Interviews. Univ. Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-220-1. 
• Tarkovsky, Andrei (2007). Kar Minjoto Kar (na jeziku: kačinski). Prevod: Gala, Manilal. Kachh: Vadhod PIrkasan. ASIN B08PQR4WWN. 
• Bird, Robert (15. 4. 2008). Andrei Tarkovsky: Elements of Cinema. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-342-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jeremy Mark, Robinson (2008). The Sacred Cinema of Andrei Tarkovsky. Crescent Moon Publishing. ISBN 978-1861712332. 
• Martin, Sean (2011). Andrei Tarkovsky. Oldcastle Books Ltd. ISBN 978-1-84243-440-6. 
• Robinson, Jeremy Mark (2012). Andrei Tarkovsky: Pocket Guide. Crescent Moon Publishing. ISBN 978-1861713957. 
• Alexander-Garrett, Layla (2012). Andrei Tarkovsky: The Collector of Dreams. Glagoslav Publications Ltd. ISBN 978-1782670018. 
• Boyadzhieva, Lyudmila (2014). Andrei Tarkovsky: A Life on the Cross. Glagoslav Publications Ltd. ISBN 978-1782671022. 
• Pontara, Tobias (2019). Andrei Tarkovsky's Sounding Cinema: Music and Meaning from Solaris to The Sacrifice (Music and Sound on the International Screen). Routledge. ISBN 978-0367277291. 

Citati

• Tarkovski (u knjizi Vajanje u vremenu) :

Cilj svake umetnosti je ... da objasni ljudima razlog za njihovu pojavu na ovoj planeti; ili, ako ne da objasni onda bar da postavi to pitanje.

• Vreme u vremenu: dnevnici

Slika je impresija Istine, koju nam je Bog dozvolio da vidimo našim slepim očima.

Ko ste Vi? Ne znam. Mislim da je to za svakoga od nas upravo ono što je najteže da znamo. Mnogo lakše rasuđujemo o drugima. Međutim, o sebi znamo vrlo malo. Nemoguće nam je da u potpunosti analiziramo unutrašnje tkanje čoveka.

Kada god umetnik na neki način rastopi sebe u umetničkom delu i kad nakon toga on sam nestane bez traga, tada je to neverovatna poezija.

• 1986.

... čini mi se da pojedinac danas stoji na raskršću, suočen sa izborom da ili nastavi sa novim tehnologijama i beskrajnim umnožavanjem materijalnih dobara, ili da pronađe put koji će voditi duhovnoj odgovornosti, put koji bi na kraju mogao značiti ne samo njegovo lično spasenje već očuvanje društva uopšte; drugim rečima okretanje Bogu.

Razvoj današnjeg sveta odvija se na čisto materijalnom planu. Savremeno društvo kreće se u empirizmu i, konačno bez ikakve duhovnosti. Ako posmatramo stvarnost kao vidljivi i materijalni poredak stvari, od njega onda ne možemo očekivati drugo nego obične stvari koje možemo dohvatiti rukom. Od tog momenta. Ukoliko čovek sreće isključivo empirijske činjenice, bilo na društvenom planu, političkom, tehničkom ili planu življenja. Rezultati mogu biti samo užasni i život postaje nemoguć. Jer nemoguće je živeti bez razvoja duhovnosti. Čak i najveći grubijan može to shvatiti ili u najmanju ruku osetiti. Čovek gubi svoje razloge za život jer se njegov univerzum smanjuje i jer nestaje njegova usklađenost. Verujem da se čovek nalazi u ćorsokaku, jer je rešenje svojih problema tražio u spoljašnjim, materijalnim, tehnološkim aspektima života. Tamo ne postoje rešenja. Dokle god čovek i zajednica ne mogu da ostvare harmoničan razvitak i dok se ne razvijaju duhovno, neće moći da nađu spokoj. a njihova situacija će biti tragična. Rešenje počiva u uravnoteživanju tih dveju linija razvitka: "Stalkera" i "Solarisa" i svih filmova koje sam napravio. To je pokušaj da se uravnoteže duhovne i materijalne potrebe.

Kada je čovek gladan, ode u prodavnicu i kupi nešto za jelo, ali kada je čoveku zaista loše nema nikud da ode osim kod seksologa ili kod psihoanalitičara, koji ne razumeju ništa od onoga što se dešava. To su brbljivci i vojari koji nas uteše, smire vas i skupo vam naplate. Moj junak ne može više živeti kao pre i čini nešto, možda beznadno, ali nešto čime dokazuje da je slobodan. Ovakvi postupci mogu imati apsurdne posledice na materijalnom planu, ali na duhovnom su veličanstvene jer otvaraju put preporodu.

Literatura

• Shrader, Paul (2018). Transcendental Style in Film: Ozu, Bresson, Dreyer. University of California Press. 
• Dunne, Nathan (2008). Tarkovsky. Black Dog Publishing. ISBN 978-1-906155-04-9. 
• Gianvito, John, ur. (2006). Andrei Tarkovsky: Interviews (Conversations with Filmmakers Series). University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-220-1. 
• Le Fanu, Mark (1987). The Cinema of Andrei Tarkovsky. British Film Institute. 
• Johnston, Vida T.; Petrie, Graham (1997). The Films of Andrei Tarkovsky: A Visual Fugue. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20887-3. 
• Martin, Sean (2005). Andrei Tarkovsky. Pocket Essentials. ISBN 978-1-904048-49-7. 
• Jónsson, Gunnlaugur A.; Óttarsson, Thorkell Á. (2006). Through the Mirror: Reflections on the Films of Andrei Tarkovsky. Cambridge Scholars Press. ISBN 978-1-904303-11-4. 
• revue NUNC (ur.). „Dossier Andrei Tarkovsky”. n°11, 2006. Editions de Corlevour. 
• Tarkovsky, Andrei (1989). Sculpting in Time. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77624-1. 
• Slevin, Tom (2010). „Existence, Ethics and Death in Andrei Tarkovsky's cinema: the cultural philosophy of Solaris”. Film International. 8 (2): 49—62. doi:10.1386/fiin.8.2.49. 
• Tumanov, Vladimir (2016). „Philosophy of Mind and Body in Andrei Tarkovsky's Solaris”. Film-Philosophy. 20 (2–3): 357—375. doi:10.3366/film.2016.0020. 
• Tejeda, Carlos (2010). Andrei Tarkovski. Cátedra, Madrid. ISBN 978-84-376-2666-6. 
• Elmanovitš, Tatjana (1980). Ajapeegel. Andrei Tarkovski filmid (na jeziku: Estonian). Eesti Raamat. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Turovskaya, Maya (1991). 7½ ili Filmõ Andreya Tarkovskovo (na jeziku: ruski). Iskusstvo. 
• Alexander-Garrett, Layla (2011). Andrei Tarkovsky: A Photographic Chronicle of the Making of The Sacrifice (na jeziku: engleski i ruski). Cygnnet. ISBN 978-09-570-4160-8. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. 

Spoljašnje veze

• Andrej Tarkovski na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Andrej Tarkovski na sajtu SFIDb (jezik: engleski)
• Andrei Tarkovsky at Senses of Cinema
• Andrej Tarkovski na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
• Website about Andrei Tarkovsky, Films, Articles, Interviews
• Nostalghia.com - An Andrei Tarkovsky Information Site, at Film Studies Program in the Department of Communication and Culture, University of Calgary
• Andrei Tarkovsky: Biography wrestles with the filmmaker’s remarkable life