Naučna fantastika

Naučna fantastika (engl. science fiction – dosl. „naučna fikcija”; skrać. NF, engl. SF) jeste žanr u kojem deo ili cela priča zavisi od uticaja nauke, bilo stvarnog ili zamišljenog, da stvori uslove ili događaje koji se u stvarnosti još nisu desili (a koji nikada i ne moraju da se dese). Naučna fantastika je umetnički žanr koji obrađuje razne opšte ljudske situacije smeštene u zamišljenu buduću realnost koja se temelji na danas znanim naučnim podacima za razliku od žanra tzv. „čiste” ili fantastike u širem smislu koja se ne temelji na nauci. Granice žanra nisu jasno definisane kao ni granice podžanrova. Mnoga naučnofantastična dela sadrže obeležja drugih umetničkih žanrova, poput kriminalističkih romana, romana strave i užasa, istorijskih romana i fantastike. Tradicionalno se smatra da su danas pokojna trojka Isak Asimov, Artur Č. Klark i Robert A. Hajnlajn najveći književni majstori ovog žanra koji se mnogo promenio od vremena u kome su živeli, a koji se često naziva „zlatnim dobom”.

Pogled na stranu planetu sa kolonizovanog meseca; autor: Frank Levek

Istorija

Za rodonačelnika žanra se smatra Meri Šeli sa njenim delom Frankenštajn ili moderni Prometej, koje govori o naučniku koji traga za tajnom života. To je prvo delo čija radnja ne bi bila moguća bez nauke tj. čiji je nauka sastavni i neizostavni deo.

Značajni predstavnici naučne fantastike iz druge polovine 19. na prelazu u 20. vek su Žil Vern i Herbert Džordž Vels. Vernu se često pripisivao proročki karakter, pošto su mnoga naučna dostignuća koja su opisana u njegovim knjigama u dužem ili kratkom vremenskom periodu postala realnost, ali te tvrdnje zanemaruju činjenicu da se Vern kretao u naučnim krugovima tog vremena i da je bio prijatelj sa naučnicima, tako da je bio izložen njihovim idejama i slobodno ih je koristio u svojim delima. Vels je pak poznatiji po tome što se uglavnom bavio negativnim posledicama naučnog napretka tako da ova dva pisca predstavljaju svojevrsne suprotnosti naučne fantastike svog doba.

Veliki rast popularnosti naučne fantastike zbio se početkom 20. veka, kada je ista objavljivana u petparačkim romanima. Broj dela koji je izašao u to vreme je bio ogroman, ali je opšti kvalitet bio vrlo nizak. Iz tog vremena je čuvena izjava jednog od tadašnjih autora, Teodora Sterdžena:

„Tačno je da je 90% naučne fantastike đubre; ali 90% svega je đubre.”

Od toga potiče i karakterizacija naučne fantastike kao šunda koji se piše uglavnom za široku publiku i ima vrlo male ili nikakve literarne vrednosti. U tom su vremenu međutim svoj rad započeli neki pisci čija su dela kasnije učinila da naučna fantastika postane priznata kao literarno vredna, a najčešće se pominju Isak Asimov, Artur Č. Klark, Rej Bredberi, Harlan Elison. Američki časopis Amazing stories nastao 1926. godine je prvi časopis posvećen isključivo naučnoj fantastici koji je pomogao definisanju ovog književnog žanra.

Krajem 1960-ih godina, sa hipi revolucijom dešava se i revolucija u naučnoj fantastici - iz tog vremena je zapažena zbirka kratkih priča - pripovedaka raznih autora, Opasne vizije, koju je sačinio Harlan Elison, i za koju se smatra da je donela svojevrsnu revoluciju u žanru. Često se govori da je spisak autora koji se pojavljuju u zbirci svojevrsni „Ko je ko u naučnoj fantastici 1960-ih godina“ a mnoge priče iz te zbirke su dobile naučnofantastične nagrade „Hugo“ i/ili „Nebula“.

Kasnije godine su donele kritičko priznanje naučnoj fantastici, čemu su doprineli i filmovi kao što su Solaris Andreja Tarkovskog i 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika.

Društveni uticaj

Veliki porast popularnosti naučne fantastike tokom prve polovine 20. veka bio je usko vezan za tadašnje poštovanje nauke, kao i brz tempo tehnoloških inovacija i nove izume. Naučna fantastika često predviđa naučni i tehnološki napredak. Neka dela predviđaju da će novi izumi i napredak poboljšati život i društvo, na primer priče Artura Klarka i Zvezdanih Staza. Drugi, kao što su Vremeplov H. G. Velsa i Hrabri novi svet Oldosa Hakslija, upozoravaju na moguće negativne posledice. Na osnovu stava dela naučna fantastika se, samim tim, deli na utopističku (zasnovanoj na optimizmu i veri u čovečanstvo) i distopističku (po kojoj je čovek najgore biće koje postoji).

Nacionalna fondacija za nauku je 2001. godine sprovela istraživanje na temu "Javni stavovi i razumevanje javnosti: naučna fantastika i pseudonauka." Otkriveno je da ljudi koji čitaju ili preferiraju naučnu fantastiku mogu razmišljati o nauci ili se prema njoj odnositi drugačije od drugih ljudi. Oni takođe imaju tendenciju da podrže svemirski program i ideju o kontaktu s vanzemaljskim civilizacijama. Karl Segan je napisao: "Mnogi naučnici duboko uključeni u istraživanje Sunčevog sistema (i ja među njima) prvi su se u tom pravcu okrenuli naučnom fantastikom."

Brajan Oldis opisao je naučnu fantastiku kao „kulturnu pozadinu“. Dokazi za ovaj široko rasprostranjen uticaj mogu se pronaći u trendovima da pisci koriste naučnu fantastiku kao sredstvo zagovaranja i stvaranja kulturnih analiza, kao i za nastavnike kada predaju u različitim oblastima akademskih disciplina koje nisu ograničene na prirodne nauke. Naučnik i kritičar naučne fantastike Džordž Edgar Slezer rekao je da je naučna fantastika "jedini pravi međunarodni književni oblik koji danas imamo i kao takav se razvio u vizuelne medije, interaktivne medije i na sve nove medije koje će svet izmisliti u 21. veku. Prelazna pitanja između nauke i humanizma presudna su za naredni vek."

Kao protestna literatura

Za više informacija pogledajte: Političke ideje u naučnoj fantastici i Social novel

"Srećna 1984" na španskom ili portugalskom, odnosi se na Orvelovu 1984, na ostatku dela Berlinskog zida (nešto posle 1998)

Naučna fantastika se ponekad koristi kao oblik društvenog protesta. Džordž Orvelova 1984-a (1949) je jedno važno delo o disutopijske naučne fantastike. Često se spominje u protestima protiv država i vlada koji se prepoznati kao totalitarni. Džejms Kamerunov film iz 2009 Avatar je bio osmišljen kao protest protiv imperijalizma, i pogotovu evropske kolonijalizacije Amerike. Posteri su korišćeni, između ostalog, od strane Palestinaca u njihovim protestima protiv Izraela.

Roboti, veštačka inteligencija, ljudski klonovi, pametni računari, i njihov mogući sukob ljudskim društvom su najčešće glavne teme u naučnoj fantastici sve od izdavanja Šelijevog Frankenštajna. Neki kritičari su videli ovo kao brigu autora zbog otuđenja među ljudima koja se mogu videti u modernom društvu.

Feministička naučna fantastika postavlja pitanja o društvenim problemima kao što su kako društvo formira uloge rodova, uloge reprodukcije u definisanju polova, kao i nejednaka politička ili lična moć jednog pola u odnosu na drugi. Neka dela su ilustrirala ove teme koristeći utopije da istraže društvo u kome polne razlike ili razlike u polnoj strukturi moći ne postoje, ili disutopije da istraže svetove u kojima su polne nejednakosti izraženije, dajući podstrek feministima da nastave svoj rad.

Klimatska fikcija, ili "cli-fi", bavi se izazovima promene vremena i globalnog zagrevanja. fakultetski kursevi o literaturi i pitanjima okoline moga da uključe i fikciju klimatske promene u svojim nastavnim planovima, i često se komentarišu od strane drugih medija izvan krugova ljubitelja naučne fantastike.

Libertarijanska naučna fantastika se fokusira na politiku i društveno uređenje podržano od strane desnih libertijanskih filozofija sa osvrtom na individualizam i privatno vlasništvo, a u nekim slučajevima i antistatizma.

Komična naučna fantastika često nudi satiru i kritikuje današnje društvo, a ponekad i ismejava konvencije and klišee mnogo ozbiljnije naučne fantastike.

Iskra sumnje

Glavni članak: Sense of wonder

Za više informacija pogledajte: Wonder (emotion)

Za naučnu fantastiku se često kaže da stvara "tračak sumnje". Urednik i kritičar naučnofantastičnih dela Dejvid Hartvel piše: "Privlačnost naučne fantastike leži u kombinaciji racionalnog, mogućeg i čuda. To je privlačnost čula sumnje". Karl Sagan kaže: "Jedna od velikih doprinosa naučne fantastike je da može preneti deliće, nagoveštaje i fraze o znanju koje je nepoznato ili nedostupno čitaocu . . . tera te da razmišljaš dok voda izlazi iz kade ili dok šetaš šumom tokom prvih snežnih padavina."

1967, Isak Asimov komentarisao je promene koje su se tada dešavale u krugovima ljubitelja naučne fantastike: "I zato što današnji život toliko liči na jučerašnju fantaziju, stari fanovi su neumorni. Duboko unutra, priznali ili ne, nalazi se razočaranje što je spoljašnji svet uvredio njihovu privatnost. Oni osećaju gubitak „osećaja čuda“, jer ono što je nekada bilo zaista „čudesno", sada je postalo obično i svakodnevno."

Podžanrovi naučne fantastike

Podžanrovi naučne fantastike se obično označavaju i klasificiraju zavisnu od glavne teme, odnosno motiva dela. One mogu biti raznovsrna, pa je pogrešno, kao što je to dugo vremena bio slučaj kod većine nefanova, žanr poistovećivati isključivo sa svemirskim istraživanjima ili vanzemaljcima. U ovom tekstu su navedene neke od najpopularnijih motiva naučne fantastike zajedno sa primerima; potpunu klasifikaciju je teško sprovesti zbog različitih tumačenja i kriterija, ali i zbog toga što mnoga NF-dela sadrže više spomenutih motiva.

Prvi kontakt

Prvi kontakt je jedan od najstarijih podžanrova. On opisuje prvi susret ljudi i vanzemaljaca, a njegov prvi uspešan i danas još veoma popularan primer je Velsov Rat svetova iz 1898. godine koji se takođe može svesti i u apokaliptički podžanr. Najpoznatiji primeri potpuno čistih primera ovog podžanra bi bili Klarkov Sastanak sa Ramom, koji opisuje prolazak golemog vanzemaljskog svemirskog broda kroz Sunčev sistem, Spilbergov film Bliski susreti treće vrste o prvom kontaktu s dobroćudnim svemircima na našoj planeti, roman Kontakt Karla Sejgana u kojem Zemlja dobija tehnologiju za slanje predstavnika na susret sa vanzemaljcima, te Zbogom Gospodaru iz 1940. po kojoj je snimljen klasični Dan kada je Zemlja stala te kultna priča Da služi čoveku Dejmona Najta iz 1950. koja je poslužila kao inspiracija za televizijsku miniseriju V i njene ponovne adaptacije.

U najosnovnijoj interpretaciji podžanra prvi kontakt se bavi s prvim susretom ljudi i svemiraca te nesporazumima i problemima koji iz toga nastaju. Ukoliko oni dovode do ratova, takva dela često sadrže elemente drugih podržanrova.

Apokaliptični NF

Glavni članak: Apokaliptički i postapokaliptički žanr

Udar meteorita je jedan od popularnih motiva apokaliptičnog podžanra.

Apokaliptični i postapokaliptični NF je podžanr naučne fantastike koja se bavi nekom opštom katastrofom ili događajima nakon nje. Sama vrsta katastofe da bi delo ušlo u ovaj podžanr je potpuno nevažna, a njeni najpopularniji oblici su nuklearni rat (i događaji nakon njega), epidemije koje unište po 95% ili više stanovnika, udar asteroida, napad svemiraca čiji je cilj istrebljenje vrste Homo sapiens i slično.

Uz Velsov Rat svetova, jedno od najranijih dela žanra je The Scarlet Plague koje je 1912. napisao Džek London koji opisuje svet šezdeset godina nakon epidemije koja je opustošila svet. Motive globalne pošasti koristi klasični i više puta ekranizirani roman Ja sam legenda Ričarda Matesona iz 1954. godine, kao i popularna BBC-jeva serija Preživeli iz 1970-ih koja je prikazivala napore šačice preživelih da prežive i obnove civilizaciju.

Jedan od najpopularnijih motiva ovog podžanra jesu dela koja opisuju udar kometa, asteroida ili sličnu kozmičku kataklizmu i njene posledice po Zemlju. Među romanima se ističe Luciferov Čekić Larija Nivena i Džerija Pornela iz 1977. godine. Sličan motiv predstavljaju i napadi vanzemaljaca; primeri takvih dela bi mogli biti film Dan nezavisnosti iz 1996. godine

Poseban podsticaj apokaliptičkom i postapokaliptičkom žanru je u doba hladnog rata pružio koncept nuklearnog holokausta, koji je podstakao niz dan-danas popularnih i uticajnih dela, počevši od Andersonove priče Sutrašnja deca iz 1947. godine, preko romana Na plaži Nevila Šuta iz 1957. o radioaktivnom trovanju poslednjih ljudi u Australiji, pa do Alas, Vavilona Pata Franka iz 1959. godine. Isti je podžanr zaslužan i za neka od najhvaljenijih dela britanske televizije - pseudodokumentarni film Ratne igre iz 1965. godine i TV-seriju Vlakna 1980-ih.

Na sličan način je naftni šok 1973. godine podstakao postapokaliptična dela u kojima civilizacija nestaje usled naizgled banalnih događaja koji potkopaju od složene tehnologije zavisno društvo. Klasičan primer je Jeremija, strip Ermana Ipena o Americi koja je nakon krvavog građanskog rata svedena na izolovane feudalne enklave, a koji je značajno uticao na Pobesneli Maks 2: Drumski ratnik u kome je nestanak nafte od nekad civilizovanih zemalja stvorio pustoš kojom tumaraju beskrupulozni varvarski pljačkaši.

Deo takvih dela ponekad ima i optimističan ton, odnosno kao junake prikazuje idealističke pojedince koji se žrtvuju kako bi obnovili civilizaciju ili barem sačuvaju njeno seme za daleku budućnost. Klasična dela tog žanra su Slavopojka za Leibovica Voltera M. Miolera Mlađeg i Poštar Dejvida Brina.

Putovanje kroz vreme

TARDIS, vremenska mašina u popularnoj BBC-voj seriji Doktor Hu

Putovanje kroz vreme je podžanr koji čine dela koja se bave putovanjima u prošlost ili budućnost pomoću vremenske mašine ili na neke druge načine. Koncept, pogotovo kada je u pitanju putovanje u prošlost, izaziva česte rasprave o njegovoj naučnoj utemeljnosti, ne samo među NF-piscima, nego i među ozbiljnim fizičarima. Najčešće se pri tome kao argument koristi tzv. vremenski ili dedov paradoks, odnosno mogućnost vremenskog putnika da ode u prošlost, ubije vlastitog pretka, ali time istovremeno ukloni i sebe, odnosno jedinu osobu koja je mogla doći iz budućnosti i napraviti taj čin.

NF-pisci su dugo vremena nastojali da reše problem vremenskog paradoksa u svojim pričama, nastojeći da stvore razne mehanizme koji sprečavaju vremenske putnike da menjaju prošlost. Među takvim primerima se može naći Milenijum Džona Varlija u kojem vremenski putnici mogu imati slobodnu interakciju samo sa osobama pred smrt ili nestankom, kao i apokaliptični film Dvanaest majmuna iz 1996. godine u kome vremenskim putnici iz budućnosti vode unapred izgubljenu bitku za zaustavljanje apokaliptične zaraze u prošlosti. Jedno od u poslednje vreme najpoznatijih dela koje koristi motiv putovanja kroz vreme, a istovremeno ga kombinuje sa ljubavnom pričom, je Žena vremenskog putnika, roman Odri Nifeneger iz 2003. godine.

Drugi NF-pisci omogućavaju vremenskim putnicima da menjaju prošlost, često sa raznim neočekivanim posledicama. Među takvim delima se ističe klasični Asimovljev roman Kraj večnosti i Andersonove priče gde vreme čuva Vremenska patrola. Dela u kojima vremenski putnici mogu da menjati prošlost često kao dodatni motiv koriste koncept paralelnih univerzuma (stvorenih intervencijom uz „normalni” vremenski tok) i alternativne istorije.

Pisci

• Radmilo Anđelković
• Isak Asimov
• Rej Bredberi
• Vilijam Gibson
• Filip K. Dik
• Tomas Diš
• Harlan Elison
• Zoran Živković (takođe i teoretičar naučne fantastike i izdavač)
• Oliver Jovanović
• Zoran Jakšić
• Artur Č. Klark
• Ursula Le Gvin
• Stanislav Lem
• Tamara Lujak
• Aleksandar Marković
• Orson Skot Kard
• Nil Stivenson
• Braća Strugacki
• Filip Hoze Farmer
• Robert Hajnlajn
• Den Simons
• Jan de Fast
• Greg Ber
• Rodžer Zelazni
• Žil Vern
• Herbert Džordž Vels
• Daglas Adams
• Oktavija Batler

Literatura

• Jović, Bojan (2006). Rađanje žanra : počeci srpske naučno-fantastične književnosti. Beograd: Institut za književnost i umetnost. str. 25. ISBN 978-86-7095-107-5. 
• Živković, Zoran (1990). Enciklopedija naučne fantastike 2 (M-Ž). Beograd: Prosveta. str. 489. 
• Aldiss, Brian. Billion Year Spree: The True History of Science Fiction, 1973.
• Aldiss, Brian, and Wingrove, David. Trillion Year Spree: The History of Science Fiction, revised and updated edition, 1986.
• Amis, Kingsley. New Maps of Hell: A Survey of Science Fiction, 1958.
• Barron, Neil, ur. (2004). Anatomy of Wonder: A Critical Guide to Science Fiction (5th izd.). Westport, Conn.: Libraries Unlimited. ISBN 978-1-59158-171-0. .
• Broderick, Damien. Reading by Starlight: Postmodern Science Fiction. London: Routledge, 1995. Print.
• Clute, John (1995). Science Fiction: The Illustrated Encyclopedia. London: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7513-0202-8. .
• Clute, John; Peter Nicholls, ur. (1979). The Encyclopedia of Science Fiction. St Albans, Herts, UK: Granada Publishing. ISBN 978-0-586-05380-5. .
• Clute, John; Peter Nicholls, ur. (1995). The Encyclopedia of Science Fiction. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-13486-0. .
• Disch, Thomas M. (1998). The Dreams Our Stuff Is Made Of. New York: The Free Press. ISBN 978-0-684-82405-5. .
• Jameson, Fredric (2005). Archaeologies of the Future: This Desire Called Utopia and Other Science Fictions. London and New York: Verso. 
• Milner, Andrew (2012). Locating Science Fiction. Liverpool: Liverpool University Press. .
• Raja, Masood Ashraf; Jason W. Ellis; Swaralipi Nandi, ur. (2011). The Postnational Fantasy: Essays on Postcolonialism, Cosmopolitics and Science Fiction. McFarland. ISBN 978-0-7864-6141-7. .
• Reginald, Robert (1992). Science Fiction and Fantasy Literature, 1975–1991. Detroit, MI/Washington, D.C./London: Gale Research. ISBN 978-0-8103-1825-0. .
• Scholes, Robert E.; Rabkin, Eric S. (1977). Science fiction: history, science, vision. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502174-5. 
• Suvin, Darko (1979). Metamorphoses of Science Fiction: on the Poetics and History of a Literary Genre. New Haven: Yale University Press. .
• Weldes, Jutta, ur. (2003). To Seek Out New Worlds: Exploring Links between Science Fiction and World Politics. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-29557-8. .
• Westfahl, Gary, ur. (2005). The Greenwood Encyclopedia of Science Fiction and Fantasy: Themes, Works, and Wonders. Westport, Conn: Greenwood Press. .
• Wolfe, Gary K. (1986). Critical Terms for Science Fiction and Fantasy: A Glossary and Guide to Scholarship. New York: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-22981-7. .

Spoljašnje veze

• SFBay, internet biblioteka domaće naučne fantastike.
• Bibliografije SF knjiga na srpskom jeziku
• Povest ljudi, pokušaj zajedničkog pisanja naučnofantastične pseudoistorije.
• Naučna Fantastika, online enciklopedija naučne fantastike.
• SF-Serbia Portal Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. april 2012), SF-Serbia Live!.
• SF tim, Portal udruženja ljubitelja naučne i epske fantastike.
• Science Fiction (Bookshelf) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2020) at Project Gutenberg
• SF Hub—resources for science fiction research, created by the University of Liverpool Library
• Science fiction fanzines (current and historical) online
• SFWA "Suggested Reading" list
• Science Fiction Museum & Hall of Fame
• Science Fiction Research Association
• A selection of articles written by Mike Ashley, Iain Sinclair and others, exploring 19th-century visions of the future. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2023) from the British Library's Discovering Literature website.
• Merril Collection of Science Fiction, Speculation and Fantasy at Toronto Public Library
• Science Fiction Studies' Chronological Bibliography of Science Fiction History, Theory, and Criticism