Атаман
Атаман (укр. отаман, рус. атаман) је звање заповедника, изборног старешине код степских народа. Највише се користио код козака и хајдамака. Положај вишег ранга је хетман. Титула је имала велико значење за време војног похода, за време мира се титула мање користила.
Етимологија уреди
За порекло речи атаман постоји неколико верзија.
- реч атаман долази од турске речи ата-ман („отац од коњаника“)[1][2]
- реч долази од немачког „капетан“ (нем. Hauptmann), која се у малоруску степу преселила преко Пољака. Атамане су били вође (старешине) кримских хришћана, који су се преселили у Малорусију[3]
- од немачких речи harter Mann („тврд човјек“)
Историја уреди
.jpg)
Атамани су били изабрани од Сабора (Рада) или је, за време војног похода, био назначен (тада су га звали Назначен атаман). У козачком хетманату вође који нису били козаци (артиљерија) су такође били названи атаманима. За административне сврхе имали су градског атамана. Касније се тај тип администрације преселио, од Запорошких козака и Донских козака, још код Кубанских козака.
Било је неколико врста атамана:
- укр. Військовий отаман, главни официр Запорошке Сече
- укр. Похідний отаман, атаман војног похода
- укр. Кошовий отаман, Кошеви атаман
- укр. Сотенний отаман сотени атаман или укр. Городовий Отаман, градски атаман (употреба од 17. века)
- укр. Сільський отаман, административни ранг атамана (17–18. век)
- укр. Станичний отаман, станични атаман, вођа мањег териториалног рејона
- укр. Хутірський отаман, хутирски атаман, вођа мањег териториалног рејона
Референце уреди
- ^ The Cossacks: a super-ethnos in Russia's ribs", The Economist, December 21, 1996
- ^ Cossack Ataman
- ^ Анцупов Иван Антонович. Казачество российское между Бугом и Дунаем: исторический очерк. — Кишинев, — 290 (285) с. —. 2000. ISBN 978-9975-9561-2-3.
Литература уреди
- Атаман // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947 (језик: руски)
Спољашње везе уреди
- Енциклопедија Украјине (језик: енглески)