Иван Мазепа

Иван Степанович Мазепа (укр. Іван Степанович Мазепа, пољ. Jan Mazepa Kołodyński; 30. март [по јулијанском 20. март] 1639. – 2. октобар [по јулијанском 21. септембар] 1709.,[1] 1639 – 2. октобар 1709) је био украјински козачки атаман током 1687–1708.[2] Титулом принца Светог римског царства одликован је 1707. године због својих напора за Свету лигу.[3] Историјски догађаји из Мазепиног живота инспирисали су многа књижевна, уметничка и музичка дела. Он је био познат као покровитељ уметности.

Иван Мазепа
Portret Mazepa.jpg
Иван Мазепа
Датум рођења(1639-03-20)20. март 1639.
Место рођењаБила Церква
 Пољско-литванска унија
Датум смрти2. октобар 1709.(1709-10-02) (70 год.)
Место смртиБендер
 Молдавија
Чинатаман
Битке/ратовиАзовски поход
Северни рат

Мазепа је играо важну улогу у Полтавској бици (1709), где је након сазнања да цар Петар I намерава да га разреши дужности вршиоца дужности хатмана (војсковође) Запорошких козака (козачка држава) и да га замени Александром Меншиковим, дезертирао своју војску и стао на страну шведског краља Карла XII. Политичке последице и тумачење ове дезертерије резоновале су у националним историјама Русије и Украјине.

Руска православна црква положила је анатему (екскомуникацију) на Мазепиног имена 1708. године и још увек одбија да је опозове. Антируски елементи у Украјини од 18. века надаље погрдно су се називали Мазепинци (Мазеписти).[4][5] Отуђење Мазепе од украјинске историографије наставило се и током совјетског периода, али након 1991. године у независној Украјини покренуте су снажне иницијативе за рехабилитацију Мазепиног лика, иако је он и даље контроверзна личност.

БиографијаУреди

Васпитан је на пољском двору. Од 1663. године је у служби украјинских атамана Петра Дорошенка и Ивана Самојловића. Украјински атаман постао је 1687. године. Две деценије веран Москви, гуши сељачке устанке против руске централне власти коју су помагали Пољаци и Татари, а учествује и у Азовским походима. Тиме је стекао посебну наклоност Петра Великог. Касније, тежећи да од Украјине створи независну земљу, балансира између Русије, Шведске и Пољске. У Северном рату се 1707. године повезао са Карлом XII истовремено остајући веран и Петру Великом. Следеће године је одлучио да пређе на страну Швеђана, али су га Руси предухитрили и уништили му упоришта. Међу сопственим трупама је проглашен издајником тако да је са свега 2000 људи прибегао Швеђанима. Учествовао је у бици код Полтаве након које је, заједно са Карлом, побегао у Турску где је и умро 2. септембра 1709. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Katchanovski, Ivan; Kohut, Zenon Eugene; Nebesio, Bohdan Y.; Yurkevich, Myroslav (2013). Historical Dictionary of Ukraine. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0810878457. 
  2. ^ „Ivan Mazepa”. Encyclopædia Britannica. 4. 9. 2018. Приступљено 5. 1. 2018. 
  3. ^ ПРО МАЗЕПУ У ВІДНІ (About Mazepa in Vienna). Nataliya Tsirka, Vienna. 2007
  4. ^ Magocsi, Paul Robert (1996). History of Ukraine: The Land and Its Peoples (2 изд.). Toronto: University of Toronto Press (објављено 2010). ISBN 9781442698796. Приступљено 21. 3. 2017. »The terms mazepintsi (Mazepaites)and mazepinstvo (Mazepaism) came to be used in imperial Russian, Soviet Marxist, and even post Communist Russian discourse as synonyms of treachery toward the state and opportunistic separatism.« 
  5. ^ Compare: Lew, Khristina (28. 1. 1996). „Ukraine's Navy, despite difficulties, forges ahead with media center” (PDF). The Ukrainian Weekly. 4. 64. Jersey City, New Jersey: Ukrainian National Association Inc. стр. 2. ISSN 0273-9348. Приступљено 21. 3. 2017. »'[...] Sevastopil TV and Radio are fond of running interviews with BSF seamen calling Ukrainian Navy personnel "nationalists, Banderites and Mazepivtsi."'« 

ЛитератураУреди

  • Војна енциклопедија, том 5 (352)
  • Hrushevsky, M. Illustrated history of Ukraine. "BAO". Donetsk, 2003. ISBN 966-548-571-7
  • Orest Subtelny, The Mazepists: Ukrainian Separatism in the Early Eighteenth Century (1981).
  • Thomas M. Prymak, "Voltaire on Mazepa and Early Eighteenth Century Ukraine," Canadian Journal of History, XLVII, 2 (2012), 259–83.
  • Thomas M. Prymak, "The Cossack Hetman: Ivan Mazepa in History and Legend from Peter to Pushkin," The Historian, LXXVI, 2 (2014), 237–77.

Спољашње везеУреди

Претходник
Иван Самојлович
  Козачки атаман
1687–1709
  Наследник
Иван Скоропадски (у атаману)
Филип Орлик (у егзилу)