Википедија

Harkov

Harkov (ukr. Харків, rus. Харьков) grad je u Ukrajini, u Harkovskoj oblasti i drugi po veličini grad u Ukrajini.[2] Prema proceni iz 2012. u gradu je živelo 1.441.362 stanovnika.

Harkov
ukr. Харків, rus. Харьков
Panorama Harkova
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Ukrajina
OblastHarkovska oblast
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2012.1.441.362 (procena)
 — gustina4.500 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate49° 59′ 45″ S; 36° 13′ 45″ I / 49.995883° S; 36.229237° I / 49.995883; 36.229237
Vremenska zonaUTC+2 (EET), leti UTC+3 (EEST)
Aps. visina135 m
Površina310 km2
Harkov na karti Ukrajine
Harkov
Harkov
Harkov na karti Ukrajine
Ostali podaci
GradonačelnikIgor Terehov[1]
Poštanski broj61000–61499
Pozivni broj(+380) 572
Registarska oznakaHA
Veb-sajt
citynet.kharkov.ua

Harkov se nalazi na severoistoku zemlje. Osnovan je 1654, a ime je dobio po istoimenoj reci. Bio je glavni grad sovjetske Ukrajine u periodu 1917—1934. Za vreme Drugog svetskog rata dva puta su ga zauzimali Nemci. Oslobođen je 23. avgusta 1943. Nacisti su ovde pobili oko 30.000 stanovnika, uglavnom Jevreja, decembra 1941. i januara 1942. Bio je to najveći grad Sovjetskog Saveza koga su zauzeli Nemci (Kijev je bio manji u to vreme). U ratu je uništeno 70% grada. U spomen bezbrojnim žrtvama Drugog svetskog rata na obroncima grada nalazi se monumentalni park „Rodina Mat“ sa večnom vatrom. Sam spomenik Rodina Mat odaje zvuk srca, koji se čuje u blizini spomenika.[3]

Po popisu iz 1989. u gradu je živelo 1.593.970 stanovnika, od toga: 50,38% Ukrajinaca, 43,63% Rusa, 3% Jevreja, 0,75% Belorusa i druge nacije. Glavni jezik stanovništva je ruski. Od 1989. broj stanovnika je u padu.

Značajan je centar metalurgije i drugih industrijskih grana (avioni, turbine, elektronika, hemija, prehrambena industrija). Harkov je poznat i po vojnoj industriji, odnosno tradiciji proizvodnje tenkova (poznat je T-34 koji je bio projektovan na tehničkom institutu u Harkovu).

U Harkovu radi čak 13 univerziteta sa 150.000 studenata. Harkovski nacionalni univerzitet ima 12.000 studenata, a Nacionalni tehnički univerzitet 10.000.

Istorija uredi

Rana istorija uredi

Kulturni artefakti datiraju iz bronzanog doba, kao i iz kasnijeg perioda skitskih i sarmatskih doseljenika. Lokalitet je bio deo Černjahovske kulture tokom perioda od 2. do 6. veka. Hazarska tvrđava (od 8. do 10. veka) bila je oko 40 km istočno od mesta današnjeg grada, u blizini Starog Saltiva.[4] Tokom 12. veka bio je deo teritorije Kumana.

 
Prikaz legendarnog osnivača Hariton ili Harko (razglednica iz ruskog carskog perioda, oko 1890-ih)

Tvrđavu su osnovali doseljenici koji su bežali od rata koji je zahvatio Desnu obalu Ukrajine 1654. (vidi Ustanak Bogdana Hmeljnickog). Godinama pre toga region je bio retko naseljen deo Kozačkog hetmanata.[5] Grupa ljudi je došla na obale reka Lopan i Harkov gde se nalazilo napušteno naselje.[6] Prema arhivskim dokumentima, vođa doseljenika bio je ataman Ivan Krivošljik.

Tvrđava je dobila ime po reci Harkov. Postoji narodna etimologija koja povezuje ime i grada i reke sa legendarnim osnivačem kozaka po imenu Harko[7] (deminutivni oblik imena Hariton, ukr. Харитон, ili Zaharija, ukr. Захарій).[8] J. B. Rudnickij je 1950-ih utvrdio da je ime reke posvedočeno ranije od osnivanja tvrđave, krajem 16. veka.[9]

 
Harkov iz 19. veka.

U početku je naselje bilo samoupravno pod jurisdikcijom vojvode iz Čugujiva koji se nalazi 40 km istočno.[6] Prvi postavljeni vojvoda iz Moskve Moskve bio je Vojin Selifontov 1656. godine koji je počeo da gradi lokalni ostrog (tvrđavu).[6] U to vreme u Harkovu je živelo nešto više od 1000 stanovnika, od kojih su polovina bili lokalni kozaci, dok je sa Selifontovim stigao moskovski garnizon od 70 vojnika.[6]

Prvi harkovski vojvoda smenjen je nakon dve godine pošto se stalno žalio da meštani odbijaju da sarađuju u izgradnji tvrđave.[6] Harkov je takođe postao centar lokalnog kozačkog puka "Slobode" jer je oblast oko Belgorodske tvrđave bila snažno militarizovana. Sa preseljenjem Ukrajinaca, oblast je postala poznata kao "Slobodska Ukrajina", od koje je većina bila uključena u nadležnost Razrijadskog prikaza (vojnog imenovanja) na čijem je čelu bio okružni zvaničnik iz Belgoroda. Do 1657. naselje Harkov je imalo tvrđavu[6] sa podzemnim prolazima.

Godine 1658. za novog vojvodu je postavljen Ivan Ofrosimov, koji je radio na tome da meštane primora da ljube krst da bi pokazali lojalnost ruskom caru.[6] Meštani predvođeni svojim atamanom Ivanom Krivošlikom su to odbili.[6] Međutim, izborom novog atamana Timiša Lavrinova, zajednica (hromada) je poslala caru molbu za osnivanje lokalne Uspenjske pijace, koju su potpisali dekani harkovskih crkava (Uspenjske katedrale i parohijske crkve Blagovesti i Trojice).[6] Odnosi sa susednim gradom Čugujivom ponekad su bili neprijateljski.[6] Postavljanjem trećeg vojvode Vasilija Suhotina u potpunosti je završena izgradnja gradskog utvrđenja.[6]

U međuvremenu, Harkov je postao centar Slobodske Ukrajine.[10]

Harkovska tvrđava uredi

 
Sumska ulica je glavna saobraćajnica Harkova
 
Pogled na Uspenjski sabor u Harkovu

Harkovska tvrđava je podignuta oko Uspenjske katedrale i njen zamak je bio na Univerzitetskom brdu.[6] Nalazila se između današnjih ulica: ulice Kvitki-Osnovijanenko, Ustavnog trga, Trga luksemburške ruže, Proleterskog trga i Katedralnog spusta.[6] Tvrđava je imala 10 kula: Čuhujevska kula, Moskovska kula, Vestovska kula, Tajnicka kula, Lopanska ugaona kula, Harkovska ugaona kula i druge.[6] Najviša je bila Vestovska, visoka nekih 16 m,[6] dok je najniža bila Tajnicka koja je imala tajni bunar dubok 35 m.[6] Tvrđava je imala izlaz na reku Lopan.[6]

Godine 1689. tvrđava je proširena na Pokrovsku katedralu i manastir, koji je postao sedište lokalnog crkvenog jerarha, protopopa.[6] Igrom slučaja iste godine u okolini Harkova u Kolomaku, Ivan Mazepa je proglašen za hetmana Ukrajine.[6] Vodeća obrazovna institucija Harkova, Kolegijum, nalazila se pored Pokrovske katedrale. Iz Bilgoroda je prebačena u Harkov 1726. godine.[6]

U Ruskoj Imperiji uredi

U toku administrativne reforme koju je 1708. godine sproveo Petar Veliki, oblast je uključena u Kijevsku guberniju. Harkov se posebno pominje kao jedan od gradova koji čine deo gubernije.[11] Godine 1727. Belgorodska gubernija je odvojena, a Harkov je prešao u Belgorodsku guberniju. Bio je centar posebne administrativne jedinice, Harkovskog slobodnog kozačkog puka. Puk je u jednom trenutku bio odvojen od Belgorodske gubernije, a zatim joj ponovo pridružen, sve dok 1765. godine nije osnovana Slobodska Ukrajinska gubernija sa sedištem u Harkovu.[12]

Univerzitet u Harkovu je osnovan 1805. godine u Palati General-gubernatorstva.[6] Aleksandar Mikolajevič Mickjevič, brat Adama Mickjeviča bio je profesor prava na univerzitetu, druga poznata ličnost Gete je tražio instruktore za školu.[6] Ivan Franko je ovde doktorirao rusku lingvistiku 1906. godine.[6][13]

 
Pokrovska katedrala sa zvonikom i Ozerjanska crkva (desno) izgrađena u Harkovu 1689.

Ulice su prvi put kaldrmisane u centru grada 1830. godine.[14] Godine 1844. podignut je Aleksandrov zvonik visok 90 m pored prve Uspenjske katedrale, koji je 16. novembra 1924. pretvorena u radio toranj.[6] Sistem tekuće vode uspostavljen je 1870. godine. Katedralni spust je jedno vreme nosio ime po lokalnom trgovcu Vasilu Ivanoviču Paščenko-Trjapkinu kao Paščenkov spust.[6] Paščenko je čak zakupio prostor gradskom veću (dumi) i bio je vlasnik gradskog Starog prolaza, najvećeg gradskog trgovačkog centra.[6] Nakon smrti 1894. Paščenko je ostavio svu svoju imovinu gradu.[6]

Harkov je postao veliki industrijski centar, a sa njim i centar ukrajinske kulture. Godine 1812. tamo su izašle prve ukrajinske novine. Jedna od prvih Prosvita u istočnoj Ukrajini takođe je osnovana u Harkovu. Tu je takođe osnovan moćan nacionalno svestan politički pokret i tu je koncept nezavisne Ukrajine prvi proglasio advokat Nikola Mihnovski 1900. godine.

Ubrzo nakon Krimskog rata, 1860–1861. godine, širom ukrajinskih gradova, uključujući Harkov, pojavio se veliki broj hromadskih društava.[15] Među najistaknutijim harkovskim hromađanima bio je i Oleksandar Potebnja, rodom iz Slobodske Ukrajine.[15] U Harkovu je pored stare hromade postojalo i nekoliko studentskih hromada, čiji su članovi bili budući politički lideri Ukrajine poput Borisa Martosa, Dmitrija Antonoviča i mnogih drugih.[15] Jedan od diplomaca Univerziteta u Harkovu Aleksandar Kovalenko, bio je jedan od pokretača pobune na ruskom bojnom brodu Potemkin kao jedini oficir koji je podržavao mornare nižeg čina.

Od aprila 1780. bio je administrativni centar Harkovskog ujezda.

Crveni oktobar i sovjetski period uredi

 
Pogled na moderan pešački most preko reke Harkov u Harkovu

Boljševik Baltin u Hronici revolucije (rus. Летопись Революции) je primetio da je tokom Prvog svetskog rata u decembru 1914. Harkov doživeo najjeziviji ruski šovinizam koji nije poznavao granice kada je ruskom ultranacionalističkom pokretu crne centurije pomagala lokalna policija.[16] Baltin je takođe naveo da se u to vreme Harkovska fabrika lokomotiva (zapošljavala 6.000 radnika) smatrala citadelom revolucionarnog pokreta[16] ali je pod pritiskom lokalne policije i ruskih nacionalista revolucionarni život bio potpuno ugušen.[16]

U januaru 1915. godine harkovska boljševička organizacija nije imala više od 10 ljudi.[16] Boljševička organizacija u Harkovu je ponovo oživela nakon dolaska Alekseja Medvedeva, Nikolaja Ljahina (Petrogradski boljševici) i Maksimova i Marije Skobejeve (Moskovski boljševici).[16] Nakon ruskog poraza tokom ofanzive Gorličko-tarnovske ofanzive i početka velikog povlačenja, u Harkov je iz Rige evakuisano postrojenje Javnog preduzeća za električnu energiju (rus. Всеобщая Компания Электричества) sa 4.000 radnika.[16]

Baltin je takođe ukazao da je nacionalno ugnjetavanje tokom Prvog svetskog rata poraslo i od njega su stradali posebno Ukrajinci.[16] Objavom rata zatvorene su sve novine na ukrajinskom jeziku i druga periodična izdanja.[16] Tokom Velikog povlačenja, lokalni proukrajinski socijalisti-demokrate uspeli su da dobiju dozvolu za izdavanje ukrajinskofonskog lista Slovo.[16] To su bile prve novine na ukrajinskom jeziku nakon godinu dana pauze.[16] Ali ubrzo je gradska uprava kaznila izdavača novina, nakon čega nijedan drugi izdavač nije hteo da štampa novine.[16]

 
Spomenik hiljadama ukrajinskih intelektualaca koje je ubio NKVD u periodu 1937–1938.

Kada je Centralna Rada objavila osnivanje Ukrajinske Narodne Republike u novembru 1917. predviđala je da Gubernija Slobodske Ukrajine bude njen deo. U decembru 1917. Harkov je postao prvi grad u Ukrajini koji su okupirale sovjetske trupe Vladimira Antonova-Ovsejenka.[17] Boljševici iz Centralne Radi su se ubrzo nakon toga preselili u Harkov kako bi ga učinili svojim uporištem i formirali sopstvenu Radu 13. decembra 1917. godine.[17][18] Do februara 1918. boljševičke snage su zauzele veći deo Ukrajine.[19]

U februaru 1918. Harkov je postao glavni grad Donjeck-Krivojroške Sovjetske Republike, ali je ovaj entitet raspušten šest nedelja kasnije.[20] U aprilu 1918. nemačka vojska je zauzela Harkov.[21] A prema Brest-Litovskom ugovoru iz februara 1918. između Ukrajinske Narodne Republike i Centralnih sila postao je deo Ukrajinske Narodne Republike.[22] Početkom januara 1919. boljševičke snage su zauzele Harkov.[10] Sredinom juna 1919. Dobrovoljačka vojska Belog pokreta pod komandom Antona Denjikina zauzela je grad.[23] U decembru 1919. boljševička Crvena armija je ponovo zauzela Harkov.[24]

Pre formiranja Sovjetskog Saveza, boljševici su uspostavili Harkov kao glavni grad Ukrajinske SSR (od 1919. do 1934) u suprotnosti sa Ukrajinskom Narodnom Republikom sa glavnim gradom Kijevom.[25]

 
Spomenik progonjenim kobzarima u Harkovu

Prema lingvisti Džordžu Ševelovu, početkom 1920-ih udeo srednjih škola sa nastavom na ukrajinskom jeziku bio je manji od udela ukrajinskog stanovništva u Harkovskoj oblasti,[26] iako je Sovjetski Savez naredio da sve škole u Ukrajinskoj SSR treba da govori ukrajinski (kao deo njegove politike ukrajinizacije).[27]

Kao glavni grad zemlje, doživeo je intenzivnu ekspanziju izgradnjom zgrada za smeštaj novoosnovane ukrajinske sovjetske vlade i administracije. Deržprom je bio druga najviša zgrada u Evropi i najviša u Sovjetskom Savezu u to vreme sa visinom od 63 m.[28] Tokom 1920-ih, na vrhu zgrade je izgrađen drveni radio toranj od 150 m. Roentgen institut je osnovan 1931. godine.[29] U međuratnom periodu grad je doživeo širenje arhitektonskog konstruktivizma.[6]

Jedan od njegovih najboljih predstavnika bio je već pomenuti Deržprom, Zgrada Crvene armije, Ukrajinski politehnički institut za učenje na daljinu (UZPI), zgrada Gradskog veća, sa masivnim asimetričnim tornjem, centralna robna kuća koja je otvorena na 15. godišnjicu Oktobarske revolucije.[6] Iste godine 7. novembra 1932. zgrada Plemićke skupštine pretvorena je u zgradu Sveukrajinskog centralnog izvršnog komiteta.[6][30][31]

 
Spomenik hiljadama poljskih oficira koje je NKVD pogubio u Harkovu (Katinjski masakr)

Godine 1928. pokrenut je proces SVU (Savez za slobodu Ukrajine) i sudske sednice su priređivane u zgradi Harkovske opere (danas Filharmonija). Uhapšeno je i deportovano na stotine ukrajinskih intelektualaca.

Početkom 1930-ih, Golodomor je oterao mnoge ljude iz sela u gradove, a posebno u Harkov, u potrazi za hranom. Mnogi ljudi su umrli i tajno su sahranjeni u masovnim grobnicama na grobljima oko grada.

Godine 1934. stotine ukrajinskih pisaca, intelektualaca i kulturnih radnika su uhapšene i pogubljene u pokušaju da se iskorene svi ostaci ukrajinskog nacionalizma u umetnosti. Čistke su se nastavile i 1938. Slepi ukrajinski ulični svirači Kobzari su takođe bili okupljeni u Harkovu i ubijeni od strane NKVD-a.[32] U januaru 1934. glavni grad Ukrajinske SSR je premešten iz Harkova u Kijev.

Tokom aprila i maja 1940. godine oko 3.900 poljskih zatvorenika iz logora Starobiljsk pogubljeno je u zgradi NKVD u Harkovu i tajno sahranjenoj na teritoriji pansionata NKVD-a u šumi Pjatihatki (deo Katinjskog masakra) na periferiji Harkova.[33] U toj grobnici se nalaze i brojna tela ukrajinskih kulturnih radnika koji su uhapšeni i streljani u staljinističkim čistkama 1937–1938.

Nemačka okupacija uredi

Tokom Drugog svetskog rata, Harkov je bio mesto nekoliko vojnih sukoba. Grad je zauzela nacistička Nemačka 24. oktobra 1941. godine.[34][35] Došlo je do katastrofalne ofanzive Crvene armije koja nije uspela da zauzme grad u maju 1942.[36][37]

Sovjeti su uspešno ponovo zauzeli grad 16. februara 1943. Nemci su ga po drugi put zauzeli 15. marta 1943. Zatim je konačno ponovo zauzet od strane Sovjeta 23. avgusta 1943.

Sedamdeset posto grada je uništeno, a desetine hiljada stanovnika ubijeno. Harkov, treći po veličini grad u Sovjetskom Savezu, bio je najnaseljeniji grad u Sovjetskom Savezu koji su zauzeli Nemci, pošto je u godinama koje su prethodile Drugom svetskom ratu Kijev po broju stanovnika bio manji od njih.

 
Spomen obeležje 23. avgusta 1943. godine, završetka nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata

Značajna jevrejska populacija Harkova (jevrejska zajednica u Harkovu se ponosila drugom po veličini sinagogom u Evropi) je u velikoj meri stradala tokom rata. Između decembra 1941. i januara 1942. godine, procenjuje se da su Nemci ubili 15.000 Jevreja i sahranili ih u masovnoj grobnici u jaruzi izvan grada po imenu Drobicki Jar.[38]

Tokom Drugog svetskog rata, odigrale su se četiri bitke za kontrolu nad gradom:

Pre okupacije, harkovska tenkovska industrija je evakuisana na Ural sa svom svojom opremom i postala je srce tenkovskih programa Crvene armije (naročito proizvodnja tenka T-34 ranije dizajniranog u Harkovu). Ova fabrika je vraćena u Harkov posle rata i nastavila je da proizvode tenkove.

Od 700.000 stanovnika Harkova pre početka Drugog svetskog rata, 120.000 su postali ostarbajteri (robovski radnici) u Nemačkoj, 30.000 je pogubljeno, a 80.000 je umrlo od gladi tokom rata.[10]

Sovjetski period posle Drugog svetskog rata uredi

U periodu posle Drugog svetskog rata, mnoge uništene kuće i fabrike su ponovo izgrađene. Planirano je da se grad obnovi u stilu staljinističkog klasicizma.[6]

Od 1961. do 1975. godine postojala je Harkovska najviša inženjerska artiljerijska škola za Raketne snage strateške namene.[39]

Aerodrom je izgrađen 1954. Posle rata, Harkov je bio treći najveći naučni i industrijski centar u bivšem SSSR-u (posle Moskve i Lenjingrada).[traži se izvor]

Godine 1975. otvoren je metro u Harkovu.

U nezavisnoj Ukrajini uredi

 
Fontana u Harkovu

Svojim teritorijalnim proširenjem 6. septembra 2012, grad je povećao svoju površinu sa oko 310 na 350 km².[40]

Poznata znamenitost Harkova je Trg slobode (ranije poznat kao Trg Džeržinskog), koji je deveti po veličini gradski trg u Evropi i 28. najveći trg na svetu.

Postoji podzemni brzi tranzitni sistem (metro) sa oko 38,7 km pruge i 30 stanica. Najnovija podzemna stanica Peremoha otvorena je 19. avgusta 2016. godine.[41] Sve podzemne stanice imaju veoma prepoznatljivu arhitekturu.

Harkov je bio grad domaćin Evropskog prvenstva u fudbalu 2012., i bio je domaćin tri grupne fudbalske utakmice na rekonstruisanom stadionu Metalist.

Mnogo pravoslavnih crkava je podignuto u Harkovu 1990-ih i 2000-ih. Na primer: crkva Svetog Vladimira, crkva Svete Tamare itd.

Godine 2006. improvizovana eksplozivna naprava eksplodirala je u blizini supermarketa.[42]

U 2007. godini vijetnamska manjina u gradu izgradila je najveći budistički hram u Evropi na parceli od 1 hektar sa spomenikom Ho Ši Minu.[43]

Park Gorkog je u potpunosti renoviran 2000-ih, sa velikim brojem modernih atrakcija, jezerom sa ljiljanima i sportskim objektima za igranje tenisa, fudbala, odbojke na pesku i košarke.

Feldman ekopark je otvoren 2017. godine i poseduje veliku kolekciju životinja, konja itd.

Sudija i njegova porodica su brutalno ubijeni 2012. godine u Harkovu.[44]

Proruski nemiri 2014. uredi

Evromajdanski protesti u zimu 2013–2014. protiv tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča sastojali su se od svakodnevnih okupljanja oko 200 demonstranata u blizini statue Tarasa Ševčenka, a koji su bili pretežno mirni.[45] Pro-Janukovičeve demonstracije, održavane su u blizini statue Lenjina, bile su sličnog obima.[45]

Proruski nemiri u Ukrajini 2014. uticali su na Harkov, ali u manjoj meri nego u susednom Donbasu, gde su tenzije dovele do oružanog sukoba.[46] Ruski "turista" iz Moskve je 2. marta 2014. zamenio ukrajinsku zastavu sa ruskom na zgradi regionalne državne administracije u Harkovu.[47] Proruski demonstranti su 6. aprila 2014. zauzeli zgradu i jednostrano proglasili nezavisnost od Ukrajine kao "Harkovska Narodna Republika".[45][48]

Ustanak je ugušen za manje od dva dana zbog brzog reagovanja ukrajinskih snaga bezbednosti pod tadašnjim ukrajinskim ministrom unutrašnjih poslova Arsenom Avakovom i Stepanom Poltorakom, tadašnjim vršiocem dužnosti komandanta ukrajinskih unutrašnjih snaga.[45][49] Jedinica specijalnih snaga iz Vinice poslata je u grad da razbije separatiste.[45] Sumnje u vezi sa lokalnim poreklom demonstranata su se pojavile nakon što su na početku pobune upali u opersko i baletsko pozorište verujući da je to gradska većnica.[50]

Dana 13. aprila, neki proruski demonstranti su ponovo ušli u zgradu regionalne državne administracije u Harkovu.[51] Kasnije, 13. aprila, zgrada je trajno vraćena pod punu ukrajinsku kontrolu.[48][49][51][52][53][54][55] Nasilni sukobi su rezultirali teškim premlaćivanjem najmanje 50 proukrajinskih demonstranata u napadima proruskih demonstranata.[51][54]

Gradonačelnik grada, Henadij Kernes, koji je podržao Narandžastu revoluciju ali se kasnije pridružio Partiji regiona, odlučio je da stane na stranu ukrajinske vlade.[45]

Harkov se vratio u relativno mirno stanje do 30. aprila.[56] Relativno mirne demonstracije su se nastavile održavati, pri čemu su se "proruski" skupovi postepeno smanjivali, a demonstracije "proukrajinskog jedinstva" sve više rasle.[57][58][59] Aktivisti su 28. septembra srušili najveći ukrajinski spomenik Lenjinu na proukrajinskom mitingu na centralnom trgu.[60] Ankete sprovedene od septembra do decembra 2014. naišle su na malu podršku u Harkovu za pridruživanje Rusiji.[61][62]

Od početka novembra do sredine decembra, Harkov je pogođen sa sedam bombi pri čemu nije bilo žrtava. Mete ovih napada uključivale su rok pab poznat po prikupljanju novca za ukrajinske snage, bolnicu za ukrajinske snage, vojni centar za regrutaciju i bazu Nacionalne garde.[63] Prema istražitelju SBU-a Vasiliju Vovku, ruske tajne snage su stajale iza napada i nameravale su da destabilizuju inače miran grad Harkov.[64]

Dana 8. januara 2015. petorica muškaraca u balaklavama upali su u kancelariju (dobrovoljačke grupe koja pomaže izbeglicama iz Donbasa) stanice Harkov.[65] Istovremeno sa fizičkim pretnjama, muškarci su zahtevali da čuju politički stav stanice Harkov.[65] Nakon što su dobili odgovor, muškarci su se izvinili i otišli.[65]

U nedelju 22. februara 2015. godine, improvizovana eksplozivna naprava ubila je četiri osobe i ranila devetoro tokom marša komemoracije žrtvama Evromajdana.[45] Vlasti su pokrenule antiterorističku operaciju.[66] Harkov je doživeo više nesmrtonosnih malih bombaških napada od 22. februara 2015. usmerenih na vojne rezervoare sa gorivom, putnički voz i ukrajinsku zastavu u centru grada.[67]

Dana 23. septembra 2015, 200 ljudi u balaklavama i maskirnim odećama je okružilo kuću bivšeg guvernera Mihaila Dobkina, a zatim otišlo u gradsku većnicu Harkova, gde su pokušali da se probiju kroz policijski kordon. Upotrebljena je najmanje jedna granata suzavca. Izgrednici su pozvali gradonačelnika Henadija Kernesa da izađe.[68][69]

Poslednjih godina uredi

Do 18. jula 2020. Harkov je bio uključen kao grad od oblasnog značaja i služio je kao administrativni centar Harkovskog okruga iako nije pripadao okrugu. U julu 2020. godine, kao deo administrativne reforme Ukrajine, kojom je broj oblasti Harkovske oblasti smanjen na sedam, grad Harkov je spojen u Harkovski okrug.[70][71]

U požaru 2021. godine poginulo je 15 ljudi.[72]

Dugogodišnji gradonačelnik Harkova, Henadij Kernes, preminuo je 17. decembra 2020. u Berlinu od posledica virusa Kovid 19.[73][74] Igor Terehov iz Kernesove partije "Kernesov blok — uspešan Harkov" ga je nasledio na mestu gradonačelnika u novembru 2021. godine.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu, Harkov je bio mesto teških borbi između ukrajinskih i ruskih snaga.[75] Guverner Harkovske oblasti Oleg Sinjehubov je 27. februara izjavio da su ruske trupe odbačene od Harkova.[76]

Geografija uredi

 
Harkov i okolina, 2011.
 
Ušće Lopan-Harkov

Smešten je u severoistočnom delu Ukrajine. U istorijskom smislu, nalazi se u regiji poznatoj kao Slobidska Ukrajina (Slobidščina), gde je duži period predstavljao glavni centar cele regije. Grad se nalazi na mestu spajanja reka Harkov, Lopanj i Udi, koje se ulivaju u reku Donjec (Severski Donjec). Klima je umereno kontinentalna, zime su uglavnom vetrovite i snegovite, leta su dovoljno topla i za mnoge vrlo ugodna. Sezonske prosečne temperature zimi nisu previše hladne, ali ni leta nisu previše topla: temperature se uglavnom kreću između -6,9 °C u januaru i 20,3 °C u julu. Prosečna količina padavina na godinu iznosi 513 mm, najviše u junu i julu.

Klima uredi

Klima Harkova je umereno kontinentalna (Kepenova klasifikacija klime Dfa/Dfb) sa dugim, hladnim, snežnim zimama i toplim letima.

Prosečna količina padavina iznosi 519 mm godišnje, a najviše u junu i julu.

Harkov ima relativno duge i hladne zime.

Klima Harkov, Ukrajina (1991−2020, ekstremi 1936–danas)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 11,1
(52) 		14,6
(58,3) 		21,8
(71,2) 		30,5
(86,9) 		34,5
(94,1) 		39,8
(103,6) 		38,4
(101,1) 		39,8
(103,6) 		34,5
(94,1) 		29,3
(84,7) 		20,3
(68,5) 		13,4
(56,1) 		39,8
(103,6)
Maksimum, °C (°F) −2,1
(28,2) 		−0,8
(30,6) 		5,2
(41,4) 		14,7
(58,5) 		21,4
(70,5) 		25,2
(77,4) 		27,4
(81,3) 		26,8
(80,2) 		20,5
(68,9) 		12,6
(54,7) 		4,3
(39,7) 		−0,7
(30,7) 		12,9
(55,2)
Prosek, °C (°F) −4,5
(23,9) 		−3,8
(25,2) 		1,4
(34,5) 		9,7
(49,5) 		16,1
(61) 		20,0
(68) 		22,0
(71,6) 		21,1
(70) 		15,1
(59,2) 		8,2
(46,8) 		1,6
(34,9) 		−2,9
(26,8) 		8,7
(47,7)
Minimum, °C (°F) −6,8
(19,8) 		−6,6
(20,1) 		−1,9
(28,6) 		4,8
(40,6) 		10,7
(51,3) 		14,7
(58,5) 		16,6
(61,9) 		15,4
(59,7) 		10,2
(50,4) 		4,4
(39,9) 		−0,8
(30,6) 		−5,1
(22,8) 		4,6
(40,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) −35,6
(−32,1) 		−29,8
(−21,6) 		−32,2
(−26) 		−11,4
(11,5) 		−1,9
(28,6) 		2,2
(36) 		5,7
(42,3) 		2,2
(36) 		−2,9
(26,8) 		−9,1
(15,6) 		−20,9
(−5,6) 		−30,8
(−23,4) 		−35,6
(−32,1)
Količina padavina, mm (in) 37
(1,46) 		33
(1,3) 		36
(1,42) 		32
(1,26) 		54
(2,13) 		58
(2,28) 		63
(2,48) 		39
(1,54) 		44
(1,73) 		44
(1,73) 		39
(1,54) 		40
(1,57) 		519
(20,43)
Dani sa kišom 10 8 10 13 14 15 13 10 12 13 13 12 143
Dani sa snegom 19 18 12 2 0,1 0 0 0 0,03 2 9 18 80
Relativna vlažnost, % 85,6 83,0 77,3 65,7 60,9 65,2 65,3 62,9 70,2 77,6 85,7 86,5 73,8
Sunčani sati — mesečni prosek 41,5 63,3 123,5 166,7 252,9 266,6 278,0 262,4 176,6 112,8 51,0 31,4 1.826,7
Izvor #1: Pogoda.ru.net[77]
Izvor #2: Svetska meteorološka organizacija (vlažnost i sunce 1981–2010)[78]

Gradski pejzaž uredi

 
Panoramski pogled na centralni okrug u Harkovu

Gradska uprava uredi

Pravni status i lokalna uprava uredi

Gradonačelnik Harkova i Gradsko veće upravljaju svim poslovnim i administrativnim poslovima u gradu Harkovu.

Gradonačelnik Harkova ima izvršna ovlašćenja; Gradsko veće ima administrativna ovlašćenja što se tiče pitanja vlasti.

Gradonačelnik Harkova se bira na neposrednim javnim izborima u Harkovu svake četiri godine.

Gradsko veće se sastoji od izabranih predstavnika, koji odobravaju ili odbijaju inicijative o raspodeli budžeta, prioritetima zadataka i drugim pitanjima u Harkovu. Predstavnici Gradskog veća biraju se svake četiri godine.

Gradonačelnik i gradsko veće održavaju redovne sastanke u Gradskoj kući u Harkovu.

Administrativna podela uredi

Dok je Harkov administrativni centar Harkovske oblasti, gradskim poslovima upravlja opština Harkov. Harkov je grad podređene oblasti.

  1. Holodnogorski rejon
  2. Ševčenkovski rejon
  3. Kijevski rejon
  4. Moskovski rejon
  5. Nemišljanski rejon
  6. Industrijalni rejon
  7. Slobidski rejon
  8. Osnovijanski rejon
  9. Novobavarski rejon
 

Teritorija Harkova je podeljena na 9 administrativnih rejona (distrikta), do februara 2016. su nosili nazive po ljudima, mestima, događajima i organizacijama povezanim sa ranim godinama Sovjetskog Saveza, ali su mnogi preimenovani u februaru 2016. da bi bili u skladu sa zakonima o dekomunizaciji.[79] Takođe, zahvaljujući ovom zakonu, u Harkovu je od 20. novembra 2015. godine preimenovano preko 200 ulica.[80]

Rejoni su:[79][81]

  1. Holodnogorski rejon (ukr. Холодногірський район, u prevodu Hladna planina: istorijsko ime naselja [82]) (ranije Lenjinski; nazvan po Lenjinu)
  2. Ševčenkovski rejon (ukr. Шевченківський район); nazvan po Tarasu Ševčenku (bivši Dzeržinskijev; nazvan po Feliksu Dzeržinskom)
  3. Kijevski rejon (ukr. Київський район); nazvan po Kijevu (bivši Kaganovičov; namesake: Lazaru Kaganoviču)
  4. Moskovski rejon (ukr. Московський район); nazvan po Moskvi
  5. Nemišljanski rejon (ukr. Немишлянський район) (bivši Frunzeov, nazvan po Mihailu Frunzeu[81]);
  6. Industrijalni rejon (ukr. Індустріальний район) (bivši Ordžonikidzeov, nazvan po Grigoriju Ordžonikidzeu)
  7. Slobidski rejon (ukr. Слобідський район) (bivši Kominternski[81]); nazvan po Slobidskoj Ukrajini
  8. Osnovijanski rejon (ukr. Основ'янський район) (bivši Černovozavodski[81]); nazvan po gradskoj mahali "Osnovi"
  9. Novobavarski rejon (ukr. Новобаварський район) (bivši Žovtnjevski[81]); nazvan po gradskoj mahali "Novoj Bavariji"

Demografija uredi

Populacija (ist.)
God.Pop.
1660. 1.000
1788. 10.742
1850. 41.861
1861. 50.301
1901. 198.273
1916. 352.300
1917. 382.000
1920. 285.000
1926. 417.000
1939. 833.000
1941. 902.312
1941. 1.400.000
1941. 456.639
1943. 170.000
1959. 930.000
1962. 1.000.000
1976. 1.384.000
1982. 1.500.000
1989. 1.593.970
1999. 1.510.200
2001. 1.470.900
2014. 1.430.885

Prema popisu stanovništva Sovjetskog Saveza iz 1989. godine, u gradu je živelo 1.593.970 stanovnika. Godine 1991. smanjio se na 1.510.200, uključujući 1.494.200 stalnih stanovnika.[83] Harkov je drugi po veličini grad u Ukrajini posle glavnog grada Kijeva.[84] Prvi nezavisni ukrajinski popis stanovništva sproveden je u decembru 2001. godine, a sledeći ukrajinski popis stanovništva je sproveden 2020. godine. Od 2001. godine, stanovništvo Harkovske oblasti je sledeće: 78,5% živi u urbanim sredinama, a 21,5% živi u ruralnim područjima.[85]

Etnički sastav uredi

Etničke grupe 1897[86] 1926 1939 1959[87] 1989[83] 2001[88][89][nejasno — razgovor]
Ukrajinci 25.9% 38.6% 48.5% 48.4% 50.4% 62.8%
Rusi 63.2% 37.2% 32.9% 40.4% 43.6% 33.2%
Jevreji 5.7% 19.5% 15.6% 8.7% 3.0% 0.7%

Beleške uredi

  • 1660. godina – približna procena
  • 1788. godina – bez računanja dece
  • 1920. godina – period Ruskog građanskog rata
  • 1941. godina – procena 1. maja, neposredno pred Nemačko-sovjetski rat
  • 1941. godina – sledeća procena u septembru varira između 1.400.000 i 1.450.000
  • 1941. godina – još jedna procena u decembru za vreme okupacije bez računanja dece
  • 1943. godina – 23. avgust, oslobođenje grada; procena je varirala od 170.000 do 220.000
  • 1976. godina – procena 1. juna
  • 1982. godina – procena u martu

Religija uredi

 
Uspenjski sabor u Harkovu
 
Saborna crkva Svetog Blagoveštenja u Harkovu je jedna od najviših pravoslavnih crkava na svetu. Završena je 2. oktobra 1888. godine.

Harkov je važan verski centar u istočnoj Ukrajini.

U Harkovu postoji mnogo starih i novih verskih objekata, povezanih sa različitim denominacijama.

Pravoslavna saborna crkva Svetog Uspenja podignuta je u Harkovu 1680-ih godina i kompletno obnovljena tokom 1820-1830-ih godina.[90]

Pokrovski pravoslavni manastir i Saborna crkva podignuti su u Harkovu 1689–1729.[91][92]

Saborna crkva Svetog Blagoveštenja u Harkovu je jedna od najviših pravoslavnih crkava na svetu. Završena je 2. oktobra 1888. godine.[93]

Pravoslavna crkva Svete Trojice podignuta je u Harkovu 1758–1764, a obnovljena 1857–1861.[94]

Pravoslavna crkva Svetog Valentina podignuta je u Harkovu 2010. godine.[95]

Pravoslavna crkva Svete Tamare podignuta je u Harkovu 2012. godine.[96]

Rimokatolička crkva Svete Marije podignuta je u Harkovu 1887–1892.

Tu je stara Harkovska horska sinagoga, koja je u potpunosti renovirana u periodu 1991–2016. Jevrejsko zajednica u Harkovu broji oko 8.000 ljudi.[97]

U Harkovu postoje dve džamije, uključujući Katedralnu džamiju u Harkovu i jedan islamski centar.

Ekonomija uredi

Strategija ekonomskog razvoja 2016–2020: "Harkovska strategija uspeha", kreirana je u Harkovu.[98][99][100] Harkov ima raznoliku uslužnu ekonomiju, sa zapošljavanjem u širokom spektru profesionalnih usluga, uključujući finansijske usluge, proizvodnju, turizam i visoku tehnologiju.

Međunarodni ekonomski forum uredi

Međunarodni ekonomski forum: "Inovacije. Investicije. Harkovska inicijativa!" održava se u Harkovu svake godine.[101]

Na Međunarodnom ekonomskom forumu "Inovacije. Investicije. Harkovska inicijativa!" 2015. godine prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora iz 17 zemalja sveta, koji rade u Ukrajini zajedno sa najvišim menadžmentom transnacionalnih korporacija i investicionih fondova, zatim ukrajinski narodni poslanici, zvaničnici centralne vlade Ukrajine, koji određuju nacionalnu strategiju ekonomskog razvoja, rukovodioci lokalne samouprave, koji preduzimaju praktične korake u sprovođenju te strategije, potom menadžeri tehničke pomoći Ukrajini, predstavnici biznisa i NVO i predstavnici medija.[101][102][103][104][105]

Ključne teme sednica i panel diskusija Međunarodnog ekonomskog foruma "Inovacije. Investicije. Harkovska inicijativa!" su implementacija Strategije održivog razvoja „Ukrajina – 2020“, postignuti rezultati i plan daljih akcija na reformi lokalne uprave i teritorijalne organizacije vlasti u Ukrajini, promocija izvoza i privlačenje investicija u Ukrajinu, nove mogućnosti za javno-privatno partnerstva, praktični koraci za stvaranje „elektronske vlade“, pitanja očuvanja energije i razvoja industrije nafte i gasa u Harkovskoj oblasti, stvaranje efikasnog sistema proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda, investicioni projekti koji će dobiti sredstva iz Državnog fonda za Regionalni razvoj, razvoj međunarodnih integracija, priprema za privatizaciju državnih preduzeća.[101][102][103][104][105]

Međunarodne industrijske izložbe uredi

Međunarodne industrijske izložbe obično se održavaju u izložbenom centru Radmir Ekspohol u Harkovu.[106]

Industrijske korporacije uredi

 
Modul Kvant-2 - njegov sistem upravljanja je dizajniran u Hartronu u Harkovu

Tokom sovjetske ere, Harkov je bio glavni grad industrijske proizvodnje u Ukrajini i veliki centar industrije i trgovine u SSSR-u. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, industrijska proizvodnja grada uglavnom orijentisana na sistem odbrane je značajno opala. Početkom 2000-ih, industrija je počela da se oporavlja i prilagođava potrebama tržišne ekonomije. Preduzeća čine mašinske, elektrotehnološke, instrumentarske i energetske konglomerate.

Industrijski giganti u državnom vlasništvu, kao što su Turboatom i Elektrotjažmaš[107] zauzimaju 17% tržišta teške energetske opreme (npr. turbine) širom sveta. Višenamenske avione proizvodi fabrika za proizvodnju aviona ANTK Antonov. Fabrika Mališev proizvodi ne samo oklopna vozila, već i kombajne. Hartron[108] je vodeći dizajner kosmičkih i komercijalnih sistema upravljanja u Ukrajini i bivšoj ZND.

IT industrija uredi

Od aprila 2018. bilo je 25.000 stručnjaka za IT industriju Harkovske oblasti, od kojih je 76% bilo povezano sa računarskim programiranjem. Dakle, Harkov čini 14% svih IT stručnjaka u Ukrajini i čini drugu najveću IT lokaciju u zemlji, odmah posle glavnog grada Kijeva.[109]

Takođe, broj aktivnih IT kompanija u regionu je 445, od kojih pet zapošljavaju više od 601 osobu. Osim toga, postoje 22 velike kompanije sa brojem radnika od 201 do 600. Više od polovine IT kompanija koje se nalaze u Harkovskoj oblasti spadaju u kategoriju „ekstra male“ sa manje od 20 zaposlenih. Spisak obuhvata 43 srednja (81—200 poslodavaca) i 105 malih preduzeća (21—80).

Zbog relativno uskog tržišta IT usluga u Ukrajini, većina kompanija u Harkovu je izvozno orijentisana sa više od 95% ukupne prodaje ostvarene u inostranstvu u 2017. Sve u svemu, procenjeni prihod IT kompanija u Harkovu će se više nego udvostručiti sa 800 miliona dolara u 2018. na 1,85 milijardi dolara do 2025. Glavna tržišta su Severna Amerika (65%) i Evropa (25%).[110]

Finansijska industrija uredi

Harkov je takođe sedište jedne od najvećih ukrajinskih banaka, UkrSibbank, koja je deo grupe BNP Paribas od decembra 2005. godine.

Trgovina uredi

U Harkovu postoji mnogo velikih modernih tržnih centara. Barabašova pijaca je najveća pijaca u Ukrajini i jedno od najvećih u Evropi.

Nauka i obrazovanje uredi

 
Glavna zgrada Harkovskog nacionalnog univerziteta V. N. Karazin.
 
Severna zgrada Harkovskog nacionalnog univerziteta V. N. Karazin.
 
Nobelovci: Ilja I. Mečnikov, Lev D. Landau, Simon A. Kuznjec, spomenici na Harkovskom nacionalnom univerzitetu V. N. Karazin.

Visoko obrazovanje uredi

Harkovski nacionalni univerzitet V. N. Karazin je najprestižniji ugledni klasični univerzitet, koji je osnovan naporima Vasilija Karazina u Harkovu 1804–1805.[111][112] Dana 29. januara (po starom kalendaru 17. januar) 1805. godine stupio je na snagu Ukaz o otvaranju Carskog univerziteta u Harkovu.

Rengentski institut otvoren je 1931. Bio je to specijalizovana ustanova za lečenje raka sa 87 istraživačkih radnika, 20 profesora i specijalističkim medicinskim osobljem. Objekti su uključivali hemijske, fiziološke i bakteriološke laboratorije za eksperimentalni tretman. Proizveo je rendgenske aparate za celu zemlju.[29]

Grad ima 13 nacionalnih univerziteta i brojne profesionalne, tehničke i privatne visokoškolske ustanove koje svojim studentima nude širok spektar disciplina. Univerzitet u Harkovu (12.000 studenata), Nacionalni tehnički univerzitet „KhPI“ (20.000 studenata), Harkovski nacionalni univerzitet za radioelektroniku (12.000 studenata), Harkovski nacionalni vazduhoplovni univerzitet „KhAI“, Harkovski nacionalni ekonomski univerzitet, Harkovski nacionalni farmaceutski univerzitet, Harkovski nacionalni medicinski univerzitet su vodeći univerziteti u Ukrajini.

Više od 17.000 nastavnog i istraživačkog osoblja zaposleno je u institucijama visokog obrazovanja u Harkovu.

Naučna istraživanja uredi

Grad ima visoku koncentraciju istraživačkih institucija, koje su nezavisne ili labavo povezane sa univerzitetima. Među njima su tri nacionalna naučna centra: Harkovski institut za fiziku i tehnologiju, Institut za meteorologiju, Institut za eksperimentalnu i kliničku veterinarsku medicinu i 20 nacionalnih istraživačkih institucija Nacionalne akademije nauka Ukrajine, kao što je Institut za fiziku niskih temperatura B Verkin. i inženjerstvo, Institut za probleme kriobiologije i kriomedicine, Državna naučna ustanova „Institut za monokristale“, Institut za radiofiziku i elektroniku Usikov (IRE), Institut za radioastronomiju (IRA) i dr. U istraživanju i razvoju radi ukupno 26.000 naučnika.

U Harkovu postoji niz svetski priznatih naučnih škola, kao što su škola teorijske fizike i matematička škola.

U gradu se nalazi Harkovska kuća naučnika koju je izgradio A. N. Beketov, arhitekta u Harkovu 1900. godine. Svi naučnici vole da se sastaju i razgovaraju o raznim naučnim temama u Harkovskom domu naučnika u Harkovu.[113]

Biblioteke uredi

Pored biblioteka povezanih sa različitim univerzitetima i istraživačkim institucijama, Harkovska državna naučna biblioteka V. Korolenko je glavna istraživačka biblioteka.

Srednje škole uredi

Harkov ima 212 srednjih škola, uključujući 10 liceja i 20 gimnazija.

Obrazovni centri uredi

Tu je edukativni „Landau centar“, koji nosi ime prof. L.D. Landaua, nobelovca iz Harkova.[114]

Kultura uredi

Harkov je jedan od glavnih kulturnih centara Ukrajine. To je dom za 20 muzeja, preko 10 pozorišta i brojnih umetničkih galerija. U Harkovu se skoro svake godine održavaju veliki muzički i bioskopski festivali.

Pozorišta uredi

 
Ukrajinsko dramsko pozorište Harkov

Harkovsko nacionalno akademsko pozorište opere i baleta nazvano po N. V. Lisenku je najveće pozorište u Harkovu.[115][116]

Harkovsko ukrajinsko dramsko pozorište nazvano po T. G. Ševčenku je popularno među ljudima koji govore ukrajinskim jezikom [117]

Harkovsko akademsko rusko dramsko pozorište nazvano po A.S. Puškin je nedavno renoviran i veoma je popularan među građanima.[118]

Pozorište za decu i mlade je jedno od najstarijih pozorišta za decu.[119]

Harkovsko pozorište lutaka (Harkovsko državno akademsko pozorište lutaka V.A. Afanasjeva) je prvo lutkarsko pozorište na teritoriji Harkova. Otvoreno je 1935. godine.

Harkovsko akademsko pozorište muzičke komedije je osnovano 1. novembra 1929. u Harkovu.

Književnost uredi

 
Harkovsko akademsko dramsko pozorište

Harkov je bio centar za rad književnih ličnosti kao što su: Les Kurbas, Mikola Kuliš, Mikola Hvilovij, Mikola Zerov, Valerijan Pidmohilni, Pavlo Filipovič, Marko Voroni, Oleksa Slisarenko. Preko 100 ovih pisaca je ubijeno tokom staljinističkih čistki 1930-ih. Ovaj tragični događaj u ukrajinskoj istoriji naziva se „Pogubljena renesansa“. Danas njihov rad i dostignuća obeležava književni muzej koji se nalazi u Frunzeovoj ulici.

Danas se Harkov često pominje kao „glavni grad“ ukrajinske naučne fantastike i fantazije.[120][121] Dom je brojnim popularnim piscima, kao što su H. L. Oldie, Aleksandar Zorič, Andrej Daškov, Jurij Nikitin i Andrej Valentinov; većina njih piše na ruskom i popularna je i u Rusiji i u Ukrajini. Godišnja konvencija naučne fantastike "Zvezdani most" (ukr. "Zvёzdnый most") održava se u Harkovu od 1999. godine.[122]

Muzika uredi

U gradu postoji Harkovska filharmonija. Vodeći sastav Filharmonije je Akademski simfonijski orkestar. Ima 100 muzičara visokog profesionalnog nivoa, od kojih su mnogi dobitnici nagrada na međunarodnim i nacionalnim takmičenjima.

 
Akademski hor Harkovske filharmonije imena V. Palkina i šef hora, dobitnik nagrade Sveukrajinskog takmičenja horskih majstora, Andrij Sirotenko

U gradu postoji Orguljska muzička sala. Orgulje su postavljene u zgradi Orguljaške muzičke sale daleke 1986.[123] Nova sala je otvorena u renoviranoj zgradi Harkovske filharmonije u Harkovu u novembru 2016. godine.

U gradu se nalaze i Harkovski konzervatorijum i Harkovski nacionalni univerzitet umetnosti I.P. Kotljarevski.[124]

Harkov sponzoriše prestižno međunarodno muzičko takmičenje izvođača ukrajinskim narodnim instrumenatima Hnat Hotkevič, koje se održava svake tri godine. Od 1997. održana su četiri trogodišnja takmičenja. Konkurs za 2010. poništilo je ukrajinsko Ministarstvo kulture dva dana pre njegovog otvaranja.[125]

U Harkovu se održava muzički festival: "Harkov – grad dobrih nada".[126]

Iz Harkova dolazi i blek metal bend "Drudkh".

Film uredi

Od 1907. do 2008. godine na teritoriji grada i regiona snimljeno je najmanje 86 igranih filmova. Najpoznatiji je Fragment imperije (1929). Dolaskom u Lenjingrad, glavni lik, pored uobičajenih predrevolucionarnih zgrada, vidi Gosprom - simbol nove ere.

Filmski festivali uredi

Međunarodni filmski festival Harkov Jorgovan je veoma popularan među filmskim zvezdama, stvaraocima i producentima u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.[127][128]

Godišnji festival se obično održava u maju.[127][128]

U parku Ševčenko u Harkovu postoji posebna uličica sa otiscima metalnih ruku popularnih filmskih glumaca. [128][129]

Umetnost uredi

Harkov je bio dom mnogih poznatih slikara, među kojima spadaju Ilja Rjepin, Zinaida Serebrjakova, Henrik Sjemiracki, i Vasil Jermilov. U gradu postoji mnogo galerija moderne umetnosti: Centar Jermilov, Galerija Jorgovana, Harkovski umetnički muzej, Harkovska opštinska galerija, Galerija AC, Galerija Paladijum, Galerija Semiradski, Galerija AVEK itd.

Muzeji uredi

 
M. F. Sumcov Harkovski istorijski muzej
 
Muzej umetnosti

U gradu se nalazi Harkovski istorijski muzej M. F. Sumcov.[130]

Prirodnjački muzej Harkovskog nacionalnog univerziteta V. N. Karazin osnovan je u Harkovu 2. aprila 1807. Muzej svake godine poseti 40.000 posetilaca.[131][132]

Istorijski muzej Harkovskog nacionalnog univerziteta V. N. Karazin osnovan je u Harkovu 1972. godine.[133][134][135]

Arheološki muzej Harkovskog nacionalnog univerziteta V. N. Karazin osnovan je u Harkovu 20. marta 1998. [136][137]

Muzej Nacionalnog tehničkog univerziteta „Harkovski politehnički institut“ osnovan je u Harkovu 29. decembra 1972. godine.[138][139][140][141][142]

Muzej Nacionalnog vazduhoplovnog univerziteta „Harkovski institut za vazduhoplovstvo“ osnovan je 29. maja 1992. godine.[143]

Muzej „Nacionalni farmaceutski univerzitet“ osnovan je u Harkovu 15. septembra 2010. godine.[144][145][146]

U Harkovskoj oblasti postoji oko 147 muzeja.[147]

Harkovski pomorski muzej – muzej posvećen istoriji brodogradnje i navigacije.[148]

Harkovski muzej lutaka je najstariji muzej lutaka u Ukrajini.

Memorijalni muzej-stan porodice Grizodubov.

Klub-muzej Klaudije Šulženko.[149]

Muzej "Prve pomoći".

Muzej gradskog saobraćaja.

Znamenitosti uredi

 
Vatromet tokom nacionalnog praznika na Trgu slobode

Od mnogih atrakcija grada Harkova su: Uspenjski sabor, Blagoveštenski sabor, zgrada Deržproma, Trg slobode, Spomenik Tarasu Ševčenku, Istorijski muzej, Horska sinagoga, vrtovi T. Ševčenka, Zoološki vrt, tenk iz Prvog svetskog rata Mk V, Memorijalni kompleks i još mnogo toga.

Nakon ruske aneksije Krima 2014. spomenik Petru Konaševič-Sagajdačninu u Sevastopolju je uklonjen i predat Harkovu.[150]

Parkovi uredi

 
Park Gorki je jedna od glavnih porodičnih atrakcija u Harkovu.

Harkov sadrži brojne parkove i bašte kao što su Gorski park, Ševčenkov park, Hidropark, Strelka park, Saržin Jar i Feldman ekopark. Gorki park je uobičajeno mesto za rekreativne aktivnosti posetilaca i lokalnog stanovništva. Ševčenkov park nalazi se u neposrednoj blizini Nacionalnog univerziteta V.N. Karazin. Takođe je uobičajeno mesto za rekreativne aktivnosti studenata, profesora.

Ekopark se nalazi na obilaznici oko Harkova. Privlači decu, roditelje, studente, profesore, domaće i strance da se bave rekreativnim aktivnostima. Šaržin Jar je prirodna jaruga na tri minuta hoda od stanice "Botanički Sad". Tu je i izvor mineralne vode sa kupelom i sportski teren.[151]

Mediji uredi

U Harkovu postoji veliki broj radio i internet TV kanala, AM/FM/PM/internet radio-stanica i papirnih/internet novina. Neki su navedeni u nastavku.

Novine uredi

  • Slobidski kraj
  • Vremja
  • Segodnja
  • Vesti

Magazini uredi

TV stanice uredi

  • "7 kanal"
  • "A/TBK"
  • "Simon"
  • "ATN Harkov"
  • "UA: Harkov"

Radio stanice uredi

  • "Promin"
  • "Ukrajinske radio"
  • "Radio Harkov"
  • "Šanson"
  • "Retro FM"

Onlajn vesti na engleskom uredi

  • The Kharkiv Times
  • Kharkiv Observer

Transport uredi

 
 
Harkovski metro.

Grad Harkov je jedan od najvećih saobraćajnih centara u Ukrajini, koji je vazdušnim, železničkim i drumskim saobraćajem povezan sa brojnim gradovima sveta. Grad ima mnogo načina prevoza, uključujući: javni prevoz, taksi, železnicu i vazdušni saobraćaj. U gradu ima oko 250 hiljada automobila.[153]

Lokalni prevoz uredi

Kao važan transportni centar Ukrajine, u Harkovu je dostupno mnogo različitih prevoznih sredstava. Harkovski metro je gradski sistem brzog prevoza koji funkcioniše od 1975. Obuhvata tri različite linije sa ukupno 30 stanica.[154][155] Harkovski autobusi prevoze oko 12 miliona putnika godišnje. Trolejbusi, tramvaji (koji su 2006. godine proslavili 100-godišnjicu rada) i maršrutke (privatni minibusevi) su takođe važna prevozna sredstva u gradu.

Železnice uredi

 
Glavni ulaz na železničku stanicu Harkov

Prva železnička veza Harkova otvorena je 1869. Prvi voz u Harkov je stigao sa severa 22. maja 1869, a 6. juna 1869. otvoren je saobraćaj na pruzi Kursk–Harkov–Azov. Putnička železnička stanica u Harkovu je rekonstruisana i proširena 1901. godine, da bi kasnije bila uništena u Drugom svetskom ratu. Nova železnička stanica u Harkovu izgrađena je 1952. godine.[156]

Harkov je povezan sa svim većim gradovima u Ukrajini i inostranstvu redovnim železničkim vozovima. Regionalni vozovi, poznati kao električkasi, povezuju Harkov sa obližnjim gradovima i selima.

 
Istorijska zgrada aerodroma Harkov

Avioprevoz uredi

Harkov opslužuje međunarodni aerodrom Harkov koji je dobio međunarodni status. Dostupni su i čarter letovi. Nekadašnji najveći prevoznik aerodroma Harkov — Aeromost-Harkov — od 2007. godine ne saobraća ni na jednu redovnu destinaciju. Severni aerodrom Harkov je fabrički aerodrom i bio je glavni proizvodni pogon kompanije ANTK Antonov.

Sport uredi

Harkovski međunarodni maraton uredi

Međunarodni maraton u Harkovu se smatra glavnim međunarodnim sportskim događajem, koji privlači hiljade profesionalnih sportista, mladih ljudi, studenata, profesora, lokalnog stanovništva i turista da putuju u Harkov i učestvuju na međunarodnom događaju.[157][158][159][160]

Fudbal uredi

 
Harkov, logo grada tokom EURO 2012
 
Stadion Metalist

Najpopularniji sport je fudbal. Grad ima nekoliko fudbalskih klubova koji igraju na ukrajinskim nacionalnim takmičenjima. Najuspešniji je FK Dinamo Harkov koji je osvojio osam nacionalnih titula tokom 1920-1930-ih.

Tu je i ženski fudbalski klub ŽFK Žitlobud-1 Harkov, koji je predstavljao Ukrajinu u evropskim takmičenjima i stalno je glavni kandidat za titulu nacionalnog prvaka.

Stadion Metalist bio je domaćin tri utakmice u grupi na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2012.

Partnerski gradovi uredi

Reference uredi

  1. ^ (jezik: ukrajinski) Terekhov officially became the mayor of Kharkiv, Ukrayinska Pravda (11 November 2021)
  2. ^ „Kharkiv on Encyclopædia Britannica - current edition”. Britannica.com. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  3. ^ „Stare fotografije Harkova”. 
  4. ^ Kevin Alan Brook, The Jews of Khazaria (2006), p. 34.
  5. ^ Solchanyk, Roman (januar 2001). Ukraine and Russia: The Post-Soviet Transition. Rowman & Littlefield. str. 6. ISBN 978-0-7425-1018-0. Pristupljeno 31. 3. 2015. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa Živiй Harkіv. Nіčna ekskursія mіstom-gospodarem (Living Kharkiv. Nightly excursion through the host-city) Ukrayinska Pravda. June 9, 2012
  7. ^ Ivan Katchanovski (eds.), Historical Dictionary of Ukraine (2013), p. 253
  8. ^ „Storіnka:Kotlяrevsьkiй. Eneida na malorossійskій яzыkъ perelicїovannaя. 1798.pdf/175 — Vіkіdžerela” (PDF). uk.wikisource.org. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  9. ^ Slavs in Canada, vol. 2, Inter-university Committee on Canadian Slavs. 1968. str. 255.
  10. ^ a b v Ukraine: A History 4th Edition by Subtelny, Orest, University of Toronto Press. ] Subtelny, Orest (2009). Ukraine: A History, Fourth Edition. University of Toronto Press. ISBN 978-1442609914. 
  11. ^ Ukaz ob učreždenii guberniй i o rospisanii k nim gorodov, 1708 g., dekabrя 18 [Decree on the establishment of Provinces and cities assigned to them, December 18, 1708]. constitution.garant.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 31. 3. 2015. 
  12. ^ Istoriя administrativno-territorialьnogo deleniя voronežskogo kraя. 2. Voronežskaя guberniя [History of the Administrative-Territorial Division of the Voronezh Region. 2. Voronezh Province.] (na jeziku: ruski). Archive service of Voronezh Oblast. Arhivirano iz originala 25. 5. 2013. g. Pristupljeno 10. 6. 2012. 
  13. ^ U Harkovі vіdkrili memorіalьnu došku Іvanu Franku [A memorial plaque to Ivan Franko was unveiled in Kharkiv] (na jeziku: ukrajinski). Istpravda.com.ua. 23. 8. 2011. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  14. ^ Harkіv і harkіv'яni XIX-go storіččя [Kharkiv and Kharkiv denizens in 19th century photos] (na jeziku: ukrajinski). Istpravda.com.ua. 24. 1. 2011. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  15. ^ a b v „Hromadas”. Encyclopedia of Ukraine. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  16. ^ a b v g d đ e ž z i j Baltin, A. "Harьkovskaя organizaciя R. S.-D. R. P. bolьševikov vo vremя voйnы." // Letopisь Revolюcii. - 1923. No.5. S. 3-20
  17. ^ a b Katchanovski, Ivan (2013). Historical Dictionary of Ukraine (Historical Dictionaries of Europe). Scarecrow Press. str. 713. ISBN 978-0810878457. 
  18. ^ George S. N. Luckyj (1990). Literary Politics in Soviet Ukraine, 1917–1934. Durham and London: Duke University Press. str. 7. ISBN 0-8223-1099-6. 
  19. ^ Tucker, Spencer; Priscilla Mary Roberts (2005). World War I: A Student Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 1195. ISBN 978-1-85109-879-8. 
  20. ^ Ukraine: The Phony War?, The New York Review of Books (27 April 2014)
  21. ^ Service, Robert (2012). Spies and Commissars: The Early Years of the Russian Revolution. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-61039-140-5. 
  22. ^ Tatiana (2010). Borderlands into Bordered Lands: Geopolitics of Identity in Post-Soviet Ukraine. Columbia University Press. str. 24. ISBN 978-3838200422. 
  23. ^ Courtois, Stéphane (1999). The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression. Harvard University Press. str. 97. ISBN 0-674-07608-7. 
  24. ^ Kowner, Rotem (20. 8. 2009). The a to Z of the Russo-Japanese War. Scarecrow Press. str. 101. ISBN 978-0-8108-6841-0. 
  25. ^ „Donbas і Ukraїna (z іstorії revolюcійnoї borotьbi 1917–18 r.) (Donbas and Ukraine. (From articles and declarations of Mykola Skrypnyk))”. Istpravda.com.ua. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  26. ^ Games from the Past: The continuity and change of the identity dynamic in Donbas from a historical perspective , Södertörn University (May 19, 2014)
  27. ^ Grenoble, L. A. (2003). Language Policy in the Soviet Union. Springer. str. 84. ISBN 978-1-4020-1298-3. 
  28. ^ „Derzhprom statistics”. Kharkov.ua. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  29. ^ a b Khwaja, Barbara (26. 5. 2017). „Health Reform in Revolutionary Russia”. Socialist Health Association. Pristupljeno 26. 5. 2017. 
  30. ^ „Picture of the building in the Vsesvit magazine”. Istpravda.com.ua. 30. 4. 2012. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  31. ^ „Photos of the newspaper "Proletarian" for 1932-33”. Istpravda.com.ua. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  32. ^ Kononenko, Natalie O. (1998). Ukrainian Minstrels: And the Blind Shall Sing. M.E. Sharpe. str. 116. ISBN 978-0-7656-0144-5. 
  33. ^ Fischer, Benjamin B., "The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field", Studies in Intelligence, Winter 1999–2000, last accessed on 10 December 2005
  34. ^ „Harkіv časіv "doroslogo ditinstva" Lюdmili Gurčenko (Kharkiv at times of "matured childhood" of Lyudmila Gurchenko)”. Istpravda.com.ua. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  35. ^ „Kharkiv through the eyes of Lyudmila Gurchenko”. Andersval.nl. 31. 3. 2011. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
  36. ^ The Red Army committed 765,300 men to this offensive, suffering 277,190 casualties (170,958 killed/missing/PoW, 106,232 wounded) and losing 652 tanks, and 4,924 guns and mortars. Glantz, David M., Kharkov 1942, anatomy of a military disaster through Soviet eyes, pub Ian Allan. 1998. ISBN 0-7110-2562-2. str. 218.
  37. ^ per Robert M. Citino, author of "Death of the Wehrmacht", and other sources, the Red Army came to within a few miles of Kharkiv on 14 May 1942 by Soviet forces under Marshal Timoshenko before being driven back by German forces under Field Marshal Fedor von Bock, p. 100
  38. ^ Karpyuk, Gennady (29. 12. 2006), Tragedія, pro яku dehto ne duže hotіv znati [A tragedy that not everyone wanted to know about], 49 (628), Arhivirano iz originala 9. 12. 2008. g., Pristupljeno 16. 12. 2011  Nepoznati parametar |script-work= ignorisan (pomoć)
  39. ^ „High Command Strategic Rocket Forces (GK RVSN)”. Pristupljeno 1. 8. 2021. 
  40. ^ „Pro zmіnu і vstanovlennя mež mіsta Harkіv, Dergačіvsьkogo і Harkіvsьkogo raйonіv Harkіvsьkoї oblastі”. Search.ligazakon.ua. 18. 9. 2012. Arhivirano iz originala 29. 07. 2013. g. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  41. ^ Kharkiv metro reaches 30 stations Kharkiv metro reaches 30 stations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. novembar 2020), Railway Gazette International (22 August 2016)
  42. ^ „Ukraine supermarket blasts injure 14 - unconfirmed reports”. Interfax. 22. 4. 2006. Arhivirano iz originala 24. 9. 2006. g. Pristupljeno 8. 1. 2007. 
  43. ^ In↑ «Segodnя»,21 December 2007.
  44. ^ „Judge, Family Beheaded In Kharkiv”. Radio Free Europe/Radio Liberty (na jeziku: engleski). 16. 12. 2012. Pristupljeno 6. 12. 2019. 
    „Beheaded body of Ukraine judge found in apartment” . The Telegraph. Agence France-Presse. 16. 12. 2012. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 18. 8. 2013. 
  45. ^ a b v g d đ e Ukraine Authorities Clear Kharkiv Building, Arrest Scores Of 'Separatists', Radio Free Europe (8 April 2014)
    How Eastern Ukraine Is Adapting and Surviving: The Case of Kharkiv, Carnegie Europe (12 September 2018)
  46. ^ „Ukraine crisis: Timeline”. BBC News. 13. 11. 2014. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  47. ^ Roth, Andrew (4. 3. 2014). „From Russia, 'Tourists' Stir the Protests”. The New York Times. 
    „Russian site recruits 'volunteers' for Ukraine”. BBC News. 4. 3. 2014. 
  48. ^ a b „Pro-Russia activists declare establishment of 'Kharkiv people's republic'”. Focus Information Agency. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 9. 4. 2014. g. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  49. ^ a b „Kharkiv settles down, while pro-Russian separatists still hold buildings in Luhansk, Donetsk”. Kyiv Post. 8. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  50. ^ „Protesters Storm Kharkiv Theater Thinking It Was City Hall”. The Moscow Times. 8. 4. 2014. 
  51. ^ a b v „Kharkiv city government building infiltrated by pro-Russian protesters”. Kyiv Post. 13. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  52. ^ „Kernes poobіcяv dopomogti zvіlьniti zatrimanih separatistіv | Ukraїnsьka pravda”. Pravda.com.ua. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  53. ^ Kharkiv torn between Europe and Russia, Deutsche Welle (6 March 2014)
  54. ^ a b „Posle napadeniя antimaйdanovcev na miting Evromaйdana v Harьkove postradalo 50 čelovek : Novosti UNIAN”. Unian.net. 14. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  55. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine”. Organisation for Security and Co-operation in Europe. 14. 4. 2014. Arhivirano iz originala 16. 4. 2014. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  56. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 29 April 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 30. 4. 2014. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  57. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine based on information received until 23 June 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 6. 2014. Arhivirano iz originala 22. 11. 2015. g. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  58. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission (SMM) in Ukraine based on information received until 18:00 hrs, 23 July” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 7. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  59. ^ Two liberty square rally, Status quo (17 August 2014)
  60. ^ Ukrainian Crowds Topple Lenin Statue (Again). Retrieved 29 September 2014.
  61. ^ Navalny, Alexei (23. 9. 2014). Socopros FBK po Harьkovskoй i Odesskoй oblastяm. Evropa, Rossiя, Novorossiя [Survey of Kharkov and Odessa Oblasts] (na jeziku: ruski). navalny.com. Arhivirano iz originala 23. 9. 2014. g. 
  62. ^ Liše 3% ukraїncіv hočutь priєdnannя їh oblastі do Rosії [Only 3% of Ukrainians want their region to become part of Russia]. Dzerkalo Tyzhnia (na jeziku: ukrajinski). 3. 1. 2015. Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 31. 05. 2022. 
  63. ^ Seven recent blasts in Ukraine city stir fear of new Russian menace, Los Angeles Times (11 December 2014)
    Mysterious spate of bombings hit Ukraine military hub, Agence France-Presse (10 December 2014)
  64. ^ SBU: Russian special services target Kharkiv, Odesa, situation difficult to control, Ukrainian Independent Information Agency (10 December 2014)
  65. ^ a b v Mіlіcія z яsovuє, hto napav na volontersьku "Stancію Harkіv" [Police finds out who attacked the volunteer-run "Station Kharkiv"] (na jeziku: ukrajinski). ukrinform.ua. 9. 1. 2015. Pristupljeno 22. 3. 2015. "Stanciя Harьkov" — pervый punkt pomoщi pereselencam iz zonы ATO ["Station Kharkiv" - the first point of assistance for displaced persons from the Donbass zone] (na jeziku: ruski). 24tv.ua. 25. 10. 2014. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  66. ^ UNIAN Anti-terrorist operation launched in Kharkiv due to fatal blast on Sunday – Turchynov, 22 February 2015.
    En.Censor.Net, Anti-terrorist operation started in Kharkiv: four participants on the explosion detained, 22 February 2015.
    Novorossia.Today, Turchinov announced start of the ATO in Kharkov. The highest level of terrorist threat had been introduced in the city, 23 February 2015.
  67. ^ Bomb Attacks Increase In Ukraine's Second-Largest City, Kharkiv, NPR (6 April 2015)
    Kharkiv explosion targeting Ukrainian flag classified as 'terrorist act', Ukraine Today (7 April 2015)
    Explosion In Ukraine's Kharkiv Targets National Flag Memorial, Radio Free Europe/Radio Liberty (7 April 2015)
  68. ^ Unian, Over 200 men in balaclavas brawl at Kharkiv town hall, clash with police, 23 September 2015, 14:10.
  69. ^ Korrespondent, Poяvilosь video stolknoveniй u gorsoveta Harьkova [Video of riot at Kharkov City Council], 23 September 2015 17:40
  70. ^ „Pro utvorennя ta lіkvіdacію raйonіv. Postanova Verhovnoї Radi Ukraїni № 807-ІH.”. Golos Ukraїni (na jeziku: ukrajinski). 18. 7. 2020. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  71. ^ „Novі raйoni: karti + sklad” (na jeziku: Ukrainian). Mіnіsterstvo rozvitku gromad ta teritorій Ukraїni. 17. 7. 2020. 
  72. ^ „At least 15 killed, 11 injured in nursing home fire in Ukraine”. Reuters. 21. 1. 2021. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
    Kennedy, Rachael (21. 1. 2021). „Nursing home blaze in Ukraine kills at least 15 people”. Euronews. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  73. ^ Kharkiv mayor Kernes dies, Ukrinform (17 December 2020)
    Pomer Gennadій Kernes: mer Harkova, яkiй vigrav vibori z reanіmacії, BBC Ukrainian (17 December 2020)
  74. ^ Keys to cities. What is the secret of longevity of mayors, The Ukrainian Week (10 August 2020)
  75. ^ Schwirtz, Michael (25. 2. 2022). „Scenes from Kharkiv: Battle wreckage, the boom of artillery, and people sheltering in the subway.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 2. 2022.  Tekst „date25. 2. 2022” ignorisan (pomoć)
  76. ^ Harding, Luke (27. 2. 2022). „Kharkiv governor claims Russian troops repelled from city”. The Guardian. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  77. ^ „Weather and Climate - The Climate of Kharkiv” (na jeziku: ruski). Weather and Climate (Pogoda i klimat). Arhivirano iz originala 13. 12. 2019. g. Pristupljeno 8. 11. 2021. 
  78. ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1981–2010”. World Meteorological Organization. Arhivirano iz originala 17. 7. 2021. g. Pristupljeno 18. 7. 2021. 
  79. ^ a b Another 48 streets and 5 districts "decommunized" in Kharkiv, Ukrayinska Pravda (3 February 2015)
    Three districts renamed in Kharkiv, SQ (3 February 2015)
    It was decided not to rename the Zhovtnevyi and the Frunzenskyi districts in Kharkiv, Korrespondent.net (3 February 2015)
  80. ^ List of 170 renamed streets, SQ (20 November 2015)
    Kharkiv city council renamed 173 streets, 4 parks and a metro station, RBC Ukraine (20 November 2015)
    50 streets renamed in Kharkiv: list, SQ (3 February 2015)
  81. ^ a b v g d In Kharkiv, five metro stations and fifty streets have been communicated, Korrespondent.net, 18 May 2016)
  82. ^ Districts Of Kharkiv. History with geography, SQ (23 February 2015)
  83. ^ a b „Kharkiv today”. Our Kharkiv (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 22. 8. 2006. g. Pristupljeno 4. 5. 2007. 
  84. ^ „Results / General results of the census / Number of cities”. 2001 Ukrainian Census. Arhivirano iz originala 9. 1. 2006. g. Pristupljeno 28. 8. 2006. 
  85. ^ „Vseukraїnsьkiй perepis naselennя 2001 | English version | Results | General results of the census | Urban and rural population”. 2001.ukrcensus.gov.ua. Pristupljeno 11. 1. 2017. 
  86. ^ Pervaя vseobщaя perepisь naseleniя Rossiйskoй Imperii 1897 g. Raspredelenie naseleniя po rodnomu яzыku i uezdam 50 guberniй Evropeйskoй Rossii Demoskop
  87. ^ Іstorія mіsta Harkova HH stolіttя, Harkіv 2004, r. 456
  88. ^ „Obщaя informaciя o Harьkove na vharkov”. vharkov.ru. Arhivirano iz originala 29. 8. 2014. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  89. ^ „Vseukraїnsьkiй perepis naselennя 2001 – Rezulьtati – Osnovnі pіdsumki – Zagalьna kіlьkіstь naselennя – Harkіvsьka oblastь”. 2001.ukrcensus.gov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  90. ^ „Harьkovskaя eparhiя Ukrainskoй Pravoslavnoй Cerkvi”. eparchia.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  91. ^ „Harьkovskaя eparhiя Ukrainskoй Pravoslavnoй Cerkvi”. eparchia.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  92. ^ „Oficialьnый saйt Svяto-Pokrovskogo mužskogo monastыrя g. Harьkov”. pokrovsky-monastyr.kh.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  93. ^ „Harьkovskaя eparhiя Ukrainskoй Pravoslavnoй Cerkvi”. eparchia.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  94. ^ „Harьkovskaя eparhiя Ukrainskoй Pravoslavnoй Cerkvi”. eparchia.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  95. ^ „Harьkovskaя eparhiя Ukrainskoй Pravoslavnoй Cerkvi”. eparchia.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  96. ^ „Osvящen hram blagovernoй caricы Tamarы goroda Harьkova – Harьkovskaя eparhiя”. eparchia.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  97. ^ „Kharkov Jewish Community”. jewishkharkov.org. Arhivirano iz originala 03. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  98. ^ „Rozrobka strategії rozvitku mіsta Harkova na 2016-2020 roki "Harkіv – strategія uspіhu"”. strategy.kharkov.ua. Arhivirano iz originala 18. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  99. ^ „Krugliй stіl "Rozrobka Strategії rozvitku mіsta Harkova do 2020 roku: nauka і osvіta" >> HNU іmenі V. N. Karazіna”. univer.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  100. ^ LLC, Hulu. „V unіversitetі Karazіna obgovorяtь perspektivi rozvitku osvіti”. city.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  101. ^ a b v „www.led.org.ua/en/”. led.org.ua. Arhivirano iz originala 9. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  102. ^ a b „VII International economic forum "INNOVATIONS. INVESTMENTS. KHARKIV INITIATIVES!" - Announcements - Embassy of Ukraine in the United States of America”. usa.mfa.gov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  103. ^ a b http://www.kmu.gov.ua/control/publish/article?art_id=247530844%7Cpublisher=kmu.gov.ua
  104. ^ a b „statements/amb-kharkiv-econ-forum-09042015”. ukraine.usembassy.gov. Arhivirano iz originala 7. 6. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  105. ^ a b „Kharkiv – U.S. Embassy Kyiv Blog”. usembassykyiv.wordpress.com. Arhivirano iz originala 21. 01. 2012. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  106. ^ „Radmir Expohall | Radmir Expohall”. radmir-expohall.com.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  107. ^ „spetm.com.ua”. spetm.com.ua. Arhivirano iz originala 28. 9. 2008. g. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  108. ^ „Hartron: Forms of cooperation”. hartron.com.ua. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  109. ^ „Kharkiv”. Kharkiv. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  110. ^ „Kharkiv”. Kharkiv. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  111. ^ „Harkіvsьkiй nacіonalьniй unіversitet іmenі V. N. Karazіna”. univer.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  112. ^ „Harkіvsьkiй nacіonalьniй unіversitet іmenі V.N. Karazіna”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 27. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  113. ^ „house”. khdu.org. Arhivirano iz originala 27. 7. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  114. ^ „PRO "LANDAUCENTR" |”. landaucentre.org. Arhivirano iz originala 18. 07. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  115. ^ „Golovna - HATOB, HNATOB, hatob harьkov, hatob afiša, hatob 2017, afiša hatob 2017, hatob saйt, hatob harьkov oficialьnый, hatob oficialьnый saйt, hatob harьkov saйt, hatob harьkov oficialьnый saйt, hatob harьkov afiša, hnatob saйt, hnatob oficialьnый, hnatob oficialьnый saйt, afiša hnatob, hnatob saйt afiša, hnatob biletы, hnatob harьkov, hnatob kupitь biletы, hnatob oficialьnый saйt afiša, hnatob afiša”. hatob.com.ua. Arhivirano iz originala 16. 07. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  116. ^ „Home”. hatob.com.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  117. ^ „Harkіvsьkiй Deržavniй Akademіčniй Dramatičniй Teatr іm. T.G.Ševčenka”. theatre-shevchenko.com.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  118. ^ „rusdrama.kh.ua/”. rusdrama.kh.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  119. ^ „Harьkovskiй teatr dlя deteй i юnošestva” [Theatre for Children and Youth]. Pristupljeno 6. 8. 2018. 
  120. ^ „Kharkiv city guide”. uefa.com. 25. 1. 2010. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  121. ^ „Ukraine Travel Guide: Kharkiv, Ukraine”. ukrainetravel.co. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  122. ^ „Kharkiv International Festival of Science Fiction "Star Bridge - 2011"”. V. N. Karazin Kharkiv National University. septembar 2011. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  123. ^ „Organnый zal, Harьkov – koncertы, kamernaя i organnaя muzыka | Harьkovskaя filarmoniя”. filarmonia.kh.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  124. ^ „Harkіvsьkiй nacіonalьniй unіversitet mistectv іm І.P.Kotlяrevsьkogo”. dum.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  125. ^ „Minkulьturы zapretil Harьkovu provoditь konkurs im. Gnata Hotkeviča - Kommentarii”. Proua.com. 16. 4. 2010. Arhivirano iz originala 28. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
  126. ^ „Festivalь "Harkіv - mіsto dobrih nadій". Informaciя dlя učastnikov | Harьkovskaя filarmoniя”. filarmonia.kh.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  127. ^ a b „Harьkovskaя sirenь - Glavnaя”. sirenfest.net.ua. Arhivirano iz originala 27. 09. 2014. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  128. ^ a b v „times.kh.ua/news/fresh/kharkovskaya_siren_2016_novye_ladoni_znamenitykh_akterov_na_allee_zvezd_foto/158954/”. times.kh.ua. Arhivirano iz originala 24. 10. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  129. ^ „Vozvraщenie "Harьkovskoй sireni": novыe ladoni znamenitыh akterov na Allee zvezd (FOTO) | Vostočnый Dozor”. kharkov.dozor.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  130. ^ „Information in English - Harkіvsьkiй іstoričniй muzeй іmenі M.F.Sumcova”. museum.kh.ua. Arhivirano iz originala 01. 08. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  131. ^ „Muzeй prirodы >> HNU imeni V. N. Karazina”. univer.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  132. ^ „Deržavniй Muzeй prirodi Harkіvsьkogo nacіonalьnogo unіversitetu іmenі V.N. Karazіna”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 19. 7. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  133. ^ „Muzeй іstorії Harkіvsьkogo nacіonalьnogo unіversitetu - Golovna”. www-museum.univer.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  134. ^ „Muzeй istorii universiteta >> HNU imeni V. N. Karazina”. univer.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  135. ^ „Muzeй іstorії Harkіvsьkogo nacіonalьnogo unіversitetu іmenі V.N. Karazіna”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 26. 10. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  136. ^ „www.maesu.org/”. maesu.org. Arhivirano iz originala 21. 06. 2012. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  137. ^ „Muzeй arheologії ta etnografії Slobіdsьkoї Ukraїni”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 25. 1. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  138. ^ „www.kpi.kharkov.ua/ru/home/muzeum/”. kpi.kharkov.ua. Arhivirano iz originala 16. 04. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  139. ^ „Muzeй NTU "HPI"”. web.kpi.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  140. ^ „Arhіv podій | Muzeй NTU "HPI"”. web.kpi.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  141. ^ „Fotogalereя | Muzeй NTU "HPI"”. web.kpi.kharkov.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  142. ^ „Muzeй іstorії Nacіonalьnogo tehnіčnogo unіversitetu "Harkіvsьkiй polіtehnіčniй іnstitut"”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 27. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  143. ^ „Muzeй Nacіonalьnogo aerokosmіčnogo unіversitetu "HAІ"”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 10. 11. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  144. ^ „Muzeй istorii Nacionalьnogo farmacevtičeskogo universiteta - Nacіonalьniй farmacevtičniй unіversitet (NFaU)”. nuph.edu.ua. Arhivirano iz originala 28. 04. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  145. ^ „Эkspozicionnыe zalы muzeя - Nacіonalьniй farmacevtičniй unіversitet (NFaU)”. nuph.edu.ua. Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  146. ^ „Muzeй іstorії farmacії Ukraїni”. vnz.univ.kiev.ua. Arhivirano iz originala 27. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  147. ^ „Muzeї Harkіvщini”. museums.kh.ua. Arhivirano iz originala 08. 09. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  148. ^ „The Kharkiv Maritime Museum”. Arhivirano iz originala 18. 06. 2012. g. Pristupljeno 31. 05. 2022. 
  149. ^ „The KI City Museum. Shulzhenko”. Arhivirano iz originala 04. 10. 2013. g. Pristupljeno 31. 05. 2022. 
  150. ^ A monument to Sahaidachny in Kharkov, Status quo (23 August 2014)
  151. ^ FlexKit. „The Spring”. www.kharkovinfo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2020. 
  152. ^ „Guberniя - delovoй predstavitelьskiй žurnal”. guberniya.net. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  153. ^ Rybka, Andrew (31. 5. 2008). „Harьkov transportnый. Novosti. Ostanovi avtomobilь. Skolьko stoit minuta prostoя v ežednevnыh probkah. Harьkovskie izobretateli bьюtsя nad problemoй razgruzki goroda”. Gortransport.kharkov.ua. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  154. ^ „Metro. Basic facts”. City transportation Kharkiv (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 1. 3. 2011. 
  155. ^ Poroshenko opens new subway station in Kharkiv, Interfax-Ukraine (19 August 2016)
  156. ^ „Railway Stations :: Euro-2012 :: Ofіcійniй veb-saйt Ukrzalіznicі”. uz.gov.ua. Arhivirano iz originala 06. 03. 2022. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  157. ^ „Main | 5th Kharkiv International Marathon”. kharkivmarathon.com. Arhivirano iz originala 22. 11. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  158. ^ „Kharkiv International Marathon 2017 - Race Details - Marathon Runners Diary”. marathonrunnersdiary.com. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  159. ^ „Ukraine Sport Events - Sportivnыe meropriяtiя Ukrainы”. sportevent.com.ua. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  160. ^ „Kharkiv International Marathon 2016 « SOVET MOLODЫH UČЁNЫH”. blogs.kpi.kharkov.ua. Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харков&oldid=27554740”