Отворите главни мени

Севастопољ (рус. Севастополь; укр. Севастополь; кт. Aqyar, Акъяр) највећи је град на полуострву Крим. Налази се на обали Црног мора. Севастопољ је под фактичком контролом Русије, а суверенитет над градом је предмет спора између Русије и Украјине. Према руском гледишту, Севастопољ је град са федералним статусом у оквиру Русије (у саставу Јужног федералног округа), док према украјинском гледишту, град има специјални статус у оквиру Украјине.

Севастопољ
рус. Севастополь
укр. Севастополь
кт. Aqyar, Акъяр
Севастополь.jpg
Севастопољска лука
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Русија (дефакто)
 Украјина (дејуре)
Основан14. јун 1783.
Становништво
Становништво
 — 2012.340.559 (процена)
 — густина393,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44°35′42″ СГШ; 33°31′18″ ИГД / 44.59495° СГШ; 33.52165° ИГД / 44.59495; 33.52165Координате: 44°35′42″ СГШ; 33°31′18″ ИГД / 44.59495° СГШ; 33.52165° ИГД / 44.59495; 33.52165
Временска зонаUTC+3 (MSK)
Ндм. висина100 m
Површина864 km2
Севастопољ на мапи Крима
Севастопољ
Севастопољ
Севастопољ на мапи Крима
Остали подаци
ГрадоначелникСергеј Мењајло
Поштански број99000–99699
Позивни број+380-692
Регистарска ознака92, 777
Веб-сајт
sevastopol.gov.ru

Од 1997. град је био заједничка база руске и украјинске Црноморске флоте.

Према процени из 2012. у граду је живело 340.559 становника. Од тога су око 74% Руси и 21% Украјинци. У граду живи око 30.000 руских официра и морнара са члановима породица.

Руска флота је највећи послодавац у граду. Она обезбеђује 25% градског буџета. Само за закуп луке Русија је годишње плаћала Украјини 97 милиона $.

Порекло именаУреди

У прошлости се овде налазила мала татарска тврђава под именом Ахтиаром. На турском и језику кримских Татара овај град се и данас зове Акјар (Akyar, Aqyar). Име граду Севастопољ је 1784. дао кнез Григориј Потемкин.

Реч Севастопољ је спој две грчке речи: севастос (σεβαστóς) и полис (πóλις). У доба старог Рима два места су имала ово име; једно у Малој Азији, а друго у Тракији. Тада је коришћена и титула севастос за цара у значењу величанство или светост. Севастопољ, дакле, значи „величанствени град“ или „царски град“.

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Савастопољ се налази на југозападу Крима. Главни од многобројних залива дели град на јужни и северни део. У јужном делу се на више брежуљака простире центар града. Градско подручје је широко и има педесетак километара у пречнику.

КлимаУреди

Клима у Севастопољу је скоро суптропска. Планине штите град од хладнијих ваздушних маса са севера, тако да је ваздух сув. Годишња количина падавина је 500 до 700 милиметара. Лети се температуре пењу до 40 степени, али је увек присутан и лак ветар са мора. Зимске температуре су између -2 и 7 степени. Луке на Црном мору се зими често заледе, али то у Севастопољу није случај.

Клима Севастопоља
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 5,9
(42,6)
6,0
(42,8)
8,9
(48)
13,6
(56,5)
19,2
(66,6)
23,5
(74,3)
26,5
(79,7)
26,3
(79,3)
22,4
(72,3)
17,8
(64)
12,3
(54,1)
8,1
(46,6)
15,9
(60,6)
Средњи минимум, °C (°F) −0,2
(31,6)
−0,4
(31,3)
2,0
(35,6)
6,1
(43)
11,1
(52)
15,5
(59,9)
18,2
(64,8)
17,9
(64,2)
13,9
(57)
9,9
(49,8)
5,4
(41,7)
2,0
(35,6)
8,5
(47,3)
Извор: База данных погоды, Туристический портал

ИсторијаУреди

 
Прослава Дана руске флоте у Севастопољу, сваке последње недеље у јулу, један је од већих празника у граду.

Приобално подручје Крима населили су грчки колонисти још у 7. веку п. н. е. У близини данашњег центра града колонисти из Милета су саградили емпорион, а у 5. веку п. н. е. досељеници из Хераклеје Понтике су претворили тврђаву Каламита у најзначајније насеље на Тауриди (тадашње име Крима). Под Римљанима и Византинцима сачувао се грчки карактер полуострва, све до најезде Татара у 14. веку. Када су Руси освојили Крим у 18. веку, град је поново основан 1783.

Због свог војног значаја, Севастопољ је био главна мета нападача у Кримском рату. После једанаестомесечне опсаде, тешко страдали град се предао 8. септембра 1855. Од тада није повратио пређашњи значај напредног трговачког града.

У Совјетском СавезуУреди

 
Звоно уливено 1778. из запљенених турских топова. За време кримског рата Французи су га однели у цркву Нотр Дам у Паризу и вратили 1913. године.

У Другом светском рату Севастопољ је важио за најјачу тврђаву на свету. Севастопољ је издржао интензивно немачко бомбардовање током тешких борби у 1941. и 1942. Због јаке утврђености града, Немци су га бобмардовали Тешким Густавом. Немачке трупе су га заузеле 1. јула 1942. после 250 дана опсаде. Тада је у граду преостало само 9 неоштећених зграда. Планирано је да се граду промени име у Теодорисхафен у случају немачке победе над Совјетским Савезом. Као и на остатку Крима, планирано је да се град колонизује немачким становништвом. Град је ослободила Црвена армија 9. маја 1944. Због интензивних борби Севастопољ је добио титулу „града хероја“ годину дана касније.

Никита Хрушчов је 1954. преместио Кримску област и Севастопољ из Руске у Украјинску Совјетску Републику у оквиру облележавања 300. годишњице Перејаславског споразума. Граду је 1957. припојено место Балаклава.

До 1991. Севастопољ је био затворени град. То је значило да су особе које нису биле локални становници морале да траже од власти привремену дозволу да посете град. Град је био директно подређен централним властима РСФСР, а не локалној области, а од 1978. био је директно подређен администрацији Украјинске ССР.[1]

Након распада СССРУреди

 
Мапа Крима са приказаним подручјем града Севастопоља.

Уговором са Русијом, који је требало да важи до 2047, Севастопољ је одређен као заједничка база руске и украјинске Црноморске флоте. Град је био под директном управом украјинске владе и није се налазио у саставу Аутономне Републике Крим. У Украјини је само још Кијев имао овакав посебан статус.

Услед немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања проруских украјинских власти, у Севастопољу је 16. марта 2014. одржан референдум, на коме су становници Севастопоља гласали за припајање града Русији. 18. марта 2014. је Севастопољ ушао у састав Руске Федерације, као град са федералним статусом.

СтановништвоУреди

Број становникаУреди

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2001.2012.2014.
114.000148.033228.904300.686356.123342.451[2]340.559[2]343.189

Националност и језикУреди

Националност[3] 1989. 2001. Матерњи језик[4] 2001.
Руси 74,4 % 71,6 % Руски језик 90,6 %
Украјинци 20,7 % 22,4 % Украјински језик 6,8 %
Белоруси 1,9 % 1,6 % остали језици 2,6 %
Татари 0,3 % 0,7 %
Кримски Татари 0,1 % 0,5 %
Јермени 0,1 % 0,3 %
Јевреји 0,7 % 0,3 %
Молдавци 0,3 % 0,2 %
Азери 0,1 % 0,2 %

ПанорамаУреди

Панорама Севастопоља — улазак у луку. Десно стоји споменик потопљеној руској флотили из Кримског рата.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Fleeting Disagreements”, The Warsaw Voice, 1996 
  2. 2,0 2,1 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 
  3. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  4. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine


Спољашње везеУреди