Турија (Србобран)

Турија је насеље у Србији у општини Србобран у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2300 становника.

Турија
Turija Orthodox church.jpg
Православна црква у Турији
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаСрбобран
Становништво
 — 2011.Пад 2300
 — густина47/км2
Географске карактеристике
Координате45°32′09″ СГШ; 19°51′16″ ИГД / 45.535833° СГШ; 19.854333° ИГД / 45.535833; 19.854333Координате: 45°32′09″ СГШ; 19°51′16″ ИГД / 45.535833° СГШ; 19.854333° ИГД / 45.535833; 19.854333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина79 м
Површина54,2 км2
Турија на мапи Србије
Турија
Турија
Турија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21215
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Турија је позната по организовању „Кобасицијаде“, фестивалу кобасица који се одржава једном годишње.

Овде се налазе Српска православна црква у Турији и ФК Младост Турија.

ГеографијаУреди

Турију оивичавају три воде: Велики бачки канал, Криваја и Бељанска бара.

ИсторијаУреди

Село се први пут помиње 1426. године.

Прва школа је основана 1730. године, прва црква саграђена 1750. године, а прве позоришне представе почеле су 1866. године.

Из Турије потиче Србин, Исак Никифоров, становник и богати трговац у Санкт Петербургу. Године 1846. послао је из Русије у Београд, Друштву српске словесности на дар 16 старих новчића, за будући Народни музеј Србије.[1] За ослобођење Србобрана Туријци су дали четрдесет добровољаца.[2]

Православној цркви у месту је 1857. године мештанин Ђура Славнић поклонио велику литију са ликом Св. Ђорђа вредну 500 ф. Из Беча је донео за дар цркви и полијелеј са златним украсним јабукама вредан 165 ф. Славнић иначе рођени Дероњанин, за шест година приложио је туријском храму поклоне вредне 2200 ф.[3] Пожртвовани Славнић је крајем 1859. године платио са 350 ф. да се црквени под мермерним плочама патоше.

Почетком 1860. године црквено-школска православна општина је тражила други разред да се уведе у месној школи.[4]

Купили су 1870. године претплатом Вукову књигу српских приповедака, први мислећи људи тог села: поп Петар Чолић намесник и "окружних школа надзиратељ", Ђорђе Јовановић општински бележник и школски старатељ, Мита Попов црквени тутор, Авакум Траван учитељ мушке школа и његов колега, учитељ женске школе Чедомиљ Бошњаковић.[5]

Турија је пред Други светски рат имала око 4.000 становника, наводно се за два столећа није могао доселити ниједан "странац". Село је имало 9.500 катастарских јутара земље, соколско друштво, певачко друштво, читаоницу са библиотеком и женску задругу.[2]

У Турији су рођени:

ДемографијаУреди

У насељу Турија живи 2037 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 955 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.781
1953. 3.730
1961. 3.582
1971. 3.242
1981. 2.935
1991. 2.615 2.579
2002. 2.562 2.626
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
2.331 90,98 %
Мађари
  
42 1,63 %
Роми
  
34 1,32 %
Албанци
  
11 0,42 %
Југословени
  
10 0,39 %
Црногорци
  
9 0,35 %
Хрвати
  
5 0,19 %
Македонци
  
4 0,15 %
Чеси
  
2 0,07 %
Румуни
  
2 0,07 %
Бошњаци
  
2 0,07 %
Словенци
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
Буњевци
  
1 0,03 %
непознато
  
21 0,81 %
 
Основна школа у Турији
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1849. године
  2. 2,0 2,1 "Време", 23. јул 1937
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  5. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди