12. фебруар
датум
12. фебруар је четрдесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 322 дана (323 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.
- 1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.
- 1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг
- 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.
- 1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.
- 1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.
- 1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.
- 1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена.
- 1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.
- 1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.
- 1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.
- 1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
- 1961 — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.
- 1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.
- 1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.
- 1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци.
- 1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.
- 1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.
- 1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.
- 1999 —
- Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.
- 2000 —
- Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
- 2002 —
- Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001..
- Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за "Wall Street Journal".
- 2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.
- 2006 —
- У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5.
- Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.
- Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада.
- Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.
РођењаУреди
- 41 — Британик, син римског цара Клаудија. († 55)
- 1074 — Конрад II од Италије, краљ Италије и Немачке. († 1101)
- 1746 — Тадеуш Кошћушко, пољски револуционар и војсковођа. († 1817)
- 1768 — Франц I, први аустријски цар († 1835)
- 1804 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. († 1865)
- 1809 — Абрахам Линколн, председник САД-a († 1865)
- 1809 — Чарлс Дарвин, енглески природњак. († 1882)
- 1841 — Лаза Костић је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. († 1910)
- 1861 — Лу Андреас-Саломе, немачка филозофкиња руског порекла. († 1937)
- 1881 — Ана Павлова, руска играчица класичног балета. († 1931)
- 1884 — Макс Бекман, немачки сликар, графичар и писац. († 1950)
- 1885 — Јулијус Штрајхер, нацистички политичар. († 1946)
- 1893 — Омар Бредли, амерички генерал. († 1981)
- 1908 — Жак Ербран, француски математичар. († 1931)
- 1918 — Џулијан Швингер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 1994)
- 1923 — Франко Зефирели, италијански позоришни и филмски режисер.
- 1933 — Константин Коста Гаврас, грчки филмски редитељ, добитник "Оскар"-а.
- 1934 — Бил Расел, амерички професионални кошаркаш.
- 1939 — Реј Манзарек, амерички музичар, певач, продуцент, филмски режисер и писац. († 2013)
- 1942 — Ехуд Барак, израелски политичар.
- 1950 — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац.
- 1956 — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и тренер.
- 1968 — Џош Бролин, амерички глумац.
- 1969 — Дарен Аронофски, амерички режисер, сценариста и продуцент.
- 1973 — Тара Стронг, канадско-америчка гласовна глумица.
- 1975 — Скот Полард, амерички кошаркаш.
- 1976 — Силвија Сејнт, чешка порно глумица.
- 1976 — Кристијан Кален, новозеландски рагбиста.
- 1979 — Џеси Спенсер, аустралијски глумац.
- 1980 — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер.
- 1980 — Кристина Ричи, америчка глумица.
- 1981 — Раул Ентрериос, шпански рукометни репрезентативац.
- 1982 — Бојан Јоргачевић, српски фудбалски голман.
- 1982 — Алем Тоскић, српски рукометаш.
- 1986 — Марко Копљар, хрватски рукометни репрезентативац.
- 1987 — Жереми Шарди, француски тенисер.
- 1988 — Николас Отаменди, аргентински фудбалски репрезентативац.
СмртиУреди
- 901 — Антоније II Цариградски, цариградски патријарх.
- 1517 — Катарина од Наваре, краљица Наваре. (* 1470)
- 1538 — Албрехт Алтдорфер, немачки сликар, графичар и архитекта. (*око 1480)
- 1554 — Џејн Греј, енглеска племкиња. (* 1536)
- 1763 — Пјер Мариво, француски књижевник. (* 1688)
- 1771 — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске. (* 1710)
- 1804 — Имануел Кант, немачки филозоф. (* 1724)
- 1834 — Фридрих Шлејермахер, немачки филозоф, теолог и професор. (* 1768)
- 1916 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (* 1831)
- 1896 — Дзига Вертов, совјетски филмски стваралац. (* 1896)
- 1961 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. (* 1934)
- 1979 — Жан Реноар, француски редитељ, сценариста, продуцент и писац. (* 1894)
- 1984 — Ана Андерсон, особа која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија Николајевна. (* 1896)
- 1984 — Хулио Кортасар, аргеннтински писац, преводилац и интелектуалац. (* 1914)
- 1990 — Ненад Радуловић, фронтмен групе Последња Игра Лептира. (* 1959)
- 1994 — Рахела Ферари, глумица. (* 1911)
- 2000 — Скримин Џеј Хокинс, амерички музичар. (* 1929)
- 2004 — Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф. (* 1928)
- 2010 — Петар Борота, фудбалски голман. (* 1952)
- 2010 — Нодар Кумариташвили, грузијски санкаш. (* 1988)
- 2019 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (* 1937)