12. фебруар

Датум 12. фебруар је четрдесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 322 дана (323 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

ДогађајиУреди

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.
1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.
1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг
1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.
1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.
1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.
1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.
1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена.
1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.
1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.
1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.
1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
1961 — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.
1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.
1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.
1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци.
1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.
1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.
1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.
1999 —
- Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.
2000 —
- Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
2002 —
- Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001..
- Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за "Wall Street Journal".
2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.
2006 —
- У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5.
- Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.
- Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада.
- Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

РођењаУреди

1768 — Франц I, први аустријски цар. (прем. 1835)^[1]
1804 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. (прем. 1865)
1809 — Чарлс Дарвин, енглески природњак, биолог и геолог. (прем. 1882)
1809 — Абрахам Линколн, амерички адвокат и политичар, 16. председник САД. (прем. 1865)
1841 — Лаза Костић, српски песник, писац, правник, адвокат, новинар, драматург и естетичар. (прем. 1910)
1861 — Лу Андреас-Саломе, руско-немачка филозофкиња. (прем. 1937)^[2]
1877 — Луис Рено, француски индустријалац, један од оснивача компаније Рено и пионир аутомобилске индустрије. (прем. 1944)
1881 — Ана Павлова, руска балерина. (прем. 1931)
1884 — Макс Бекман, немачки сликар, графичар, вајар и писац. (прем. 1950)
1893 — Омар Бредли, амерички генерал. (прем. 1981)
1908 — Жак Ербран, француски математичар. (прем. 1931)
1918 — Џулијан Швингер, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). (прем. 1994)
1934 — Бил Расел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
1936 — Џо Дон Бејкер, амерички глумац.
1939 — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе The Doors. (прем. 2013)
1942 — Ехуд Барак, израелски генерал и политичар, 10. премијер Израела.
1950 — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац.
1956 — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
1964 — Предраг Луцић, хрватски новинар, књижевник и драматург. († 2018)
1968 — Џош Бролин, амерички глумац.
1969 — Дарен Аронофски, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
1973 — Тара Стронг, канадско-америчка глумица.
1976 — Силвија Сејнт, чешка порнографска глумица.
1979 — Џеси Спенсер, аустралијски глумац и музичар.
1980 — Гучи Мејн, амерички хип хоп музичар.
1980 — Кристина Ричи, америчка глумица и продуценткиња.
1980 — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер.
1980 — Тијана Чуровић, српска глумица и ТВ водитељка.
1982 — Бојан Јоргачевић, српски фудбалски голман.
1982 — Драган Станчић, српски фудбалер.
1982 — Алем Тоскић, српски рукометаш и рукометни тренер.
1984 — Бојан Остојић, српски фудбалер.
1987 — Жереми Шарди, француски тенисер.
1988 — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер.
1988 — Николас Отаменди, аргентински фудбалер.
1988 — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент.
1999 — Џејлен Хендс, амерички кошаркаш.
2000 — Марко Пецарски, српски кошаркаш.

СмртиУреди

901 — Антоније II Цариградски, цариградски патријарх.
1517 — Катарина од Наваре, краљица Наваре. (рођ. 1470)
1538 — Албрехт Алтдорфер, немачки сликар, графичар и архитекта. (рођ. отприлике 1480)
1554 — Џејн Греј, енглеска племкиња. (рођ. 1536)^[3]
1763 — Пјер Мариво, француски књижевник. (рођ. 1688)
1771 — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске. (рођ. 1710)
1804 — Имануел Кант, немачки филозоф. (рођ. 1724)
1834 — Фридрих Шлејермахер, немачки филозоф, теолог и професор. (рођ. 1768)
1916 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (рођ. 1831)
1896 — Дзига Вертов, совјетски филмски стваралац. (рођ. 1896)
1961 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. (рођ. 1934)
1979 — Жан Реноар, француски редитељ, сценариста, продуцент и писац. (рођ. 1894)
1984 — Ана Андерсон, особа која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија Николајевна. (рођ. 1896)
1984 — Хулио Кортасар, аргеннтински писац, преводилац и интелектуалац. (рођ. 1914)
1990 — Ненад Радуловић, фронтмен групе Последња Игра Лептира. (рођ. 1959)
1994 — Рахела Ферари, глумица. (рођ. 1911)
2000 — Скримин Џеј Хокинс, амерички музичар. (рођ. 1929)
2004 — Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф. (рођ. 1928)
2010 — Петар Борота, фудбалски голман. (рођ. 1952)
2010 — Нодар Кумариташвили, грузијски санкаш. (рођ. 1988)
2019 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (рођ. 1937)^[4]

Празници и дани сећањаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Gregory Fremont-Barnes (2006). The Encyclopedia of the French Revolutionary and Napoleonic Wars: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. стр. 370. ISBN 978-1-85109-646-6.
^ Turner, Laura Jo (1991). „Lou Andreas-Salomé”. Ур.: Wilson, Katharina M. An Encyclopedia of Continental Women Writers Vol 1. New York: Garland. стр. 36. ISBN 978-0-82408-547-6.
^ Craik, George Lillie (1850). Pictorical History of England (на језику: енглески). W.S. Orr & Company.
^ England hero Gordon Banks OBE dies aged 81

[1] Gregory Fremont-Barnes (2006). The Encyclopedia of the French Revolutionary and Napoleonic Wars: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. стр. 370. ISBN 978-1-85109-646-6.

[2] Turner, Laura Jo (1991). „Lou Andreas-Salomé”. Ур.: Wilson, Katharina M. An Encyclopedia of Continental Women Writers Vol 1. New York: Garland. стр. 36. ISBN 978-0-82408-547-6.

[3] Craik, George Lillie (1850). Pictorical History of England (на језику: енглески). W.S. Orr & Company.

[4] England hero Gordon Banks OBE dies aged 81

[1]

[2]

[3]

[4]