12. фебруар
датум
12. фебруар је четрдесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 322 дана (323 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.
- 1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.
- 1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увео тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг
- 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.
- 1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.
- 1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.
- 1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.
- 1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена.
- 1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.
- 1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Суен Јатсен.
- 1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.
- 1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
- 1961 — Саопштено да су припадници сепаратистичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.
- 1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.
- 1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.
- 1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци.
- 1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.
- 1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.
- 1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.
- 1999 —
- Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.
- 2000 —
- Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
- 2002 —
- Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001..
- Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је извештавао за "Wall Street Journal".
- 2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.
- 2006 —
- У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5.
- Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.
- Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада.
- Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.
РођењаУреди
- 1768 — Франц I, први аустријски цар. (прем. 1835)[1]
- 1804 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. (прем. 1865)[2]
- 1809 — Чарлс Дарвин, енглески природњак, биолог и геолог. (прем. 1882)[3]
- 1809 — Абрахам Линколн, амерички адвокат и политичар, 16. председник САД. (прем. 1865)[4]
- 1841 — Лаза Костић, српски песник, писац, правник, адвокат, новинар, драматург и естетичар. (прем. 1910)[5]
- 1861 — Лу Андреас-Саломе, руско-немачка филозофкиња. (прем. 1937)[6]
- 1877 — Луј Рено, француски индустријалац, један од оснивача компаније Рено и пионир аутомобилске индустрије. (прем. 1944)[7]
- 1881 — Ана Павлова, руска балерина. (прем. 1931)[8]
- 1884 — Макс Бекман, немачки сликар, графичар, вајар и писац. (прем. 1950)[9]
- 1893 — Омар Бредли, амерички генерал. (прем. 1981)[10]
- 1908 — Жак Ербран, француски математичар. (прем. 1931)[11]
- 1918 — Џулијан Швингер, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). (прем. 1994)[12]
- 1934 — Бил Расел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2022)[13]
- 1936 — Џо Дон Бејкер, амерички глумац.[14]
- 1939 — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе The Doors. (прем. 2013)[15]
- 1942 — Ехуд Барак, израелски генерал и политичар, 10. премијер Израела.[16]
- 1950 — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац.[17]
- 1956 — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.[18]
- 1964 — Предраг Луцић, хрватски новинар, књижевник и драматург. († 2018)[19]
- 1968 — Џош Бролин, амерички глумац.[20]
- 1969 — Дарен Аронофски, амерички редитељ, сценариста и продуцент.[21]
- 1973 — Тара Стронг, канадско-америчка глумица.[22]
- 1976 — Силвија Сејнт, чешка порнографска глумица.[23]
- 1979 — Џеси Спенсер, аустралијски глумац и музичар.[24]
- 1980 — Гучи Мејн, амерички хип хоп музичар.[25]
- 1980 — Кристина Ричи, америчка глумица и продуценткиња.[26]
- 1980 — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер.[27]
- 1980 — Тијана Чуровић, српска глумица и ТВ водитељка.[28]
- 1982 — Бојан Јоргачевић, српски фудбалски голман.[29]
- 1982 — Драган Станчић, српски фудбалер.[30]
- 1982 — Алем Тоскић, српски рукометаш и рукометни тренер.[31]
- 1984 — Бојан Остојић, српски фудбалер.[32]
- 1987 — Жереми Шарди, француски тенисер.[33]
- 1988 — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер.[34]
- 1988 — Николас Отаменди, аргентински фудбалер.[35]
- 1988 — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент.[36]
- 1999 — Џејлен Хендс, амерички кошаркаш.[37]
- 2000 — Марко Пецарски, српски кошаркаш.[38]
СмртиУреди
- 901 — Антоније II Цариградски, цариградски патријарх.[39]
- 1517 — Катарина од Наваре, краљица Наваре. (рођ. 1470)[40]
- 1538 — Албрехт Алтдорфер, немачки сликар, графичар и архитекта. (рођ. отприлике 1480)[41]
- 1554 — Џејн Греј, енглеска племкиња. (рођ. 1536)[42]
- 1763 — Пјер Мариво, француски књижевник. (рођ. 1688)[43]
- 1771 — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске. (рођ. 1710)[44]
- 1804 — Имануел Кант, немачки филозоф. (рођ. 1724)[45]
- 1834 — Фридрих Шлејермахер, немачки филозоф, теолог и професор. (рођ. 1768)[46]
- 1916 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (рођ. 1831)[47]
- 1948 — Стеван Стево Калуђерчић, прозни писац, просветни, културни и политички радник. (рођ. 1864)[48]
- 1954 — Дзига Вертов, совјетски филмски стваралац. (рођ. 1896)[49]
- 1961 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. (рођ. 1934)[50]
- 1979 — Жан Реноар, француски редитељ, сценариста, продуцент и писац. (рођ. 1894)[51]
- 1984 — Ана Андерсон, особа која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија Николајевна. (рођ. 1896)[52]
- 1984 — Хулио Кортасар, аргентински писац, преводилац и интелектуалац. (рођ. 1914)[53]
- 1990 — Ненад Радуловић, фронтмен групе Последња Игра Лептира. (рођ. 1959)
- 1994 — Рахела Ферари, глумица. (рођ. 1911)[54]
- 2000 — Скримин Џеј Хокинс, амерички музичар. (рођ. 1929)
- 2004 — Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф. (рођ. 1928)[55]
- 2010 — Петар Борота, фудбалски голман. (рођ. 1952)[56]
- 2010 — Нодар Кумариташвили, грузијски санкаш. (рођ. 1988)
- 2019 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (рођ. 1937)[57]
Празници и дани сећањаУреди
РеференцеУреди
- ^ Gregory Fremont-Barnes (2006). The Encyclopedia of the French Revolutionary and Napoleonic Wars: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. стр. 370. ISBN 978-1-85109-646-6.
- ^ „Heinrich Lenz, German physicist in St. Petersburg”. www.saint-petersburg.com. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Charles Darwin | Biography, Education, Books, Theory of Evolution, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Abraham Lincoln | Biography, Childhood, Quotes, Death, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Члан САНУ”. archive.ph. 2012-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 2022-01-23. Архивирано 2012-12-21 на сајту Archive.today
- ^ Turner, Laura Jo (1991). „Lou Andreas-Salomé”. Ур.: Wilson, Katharina M. An Encyclopedia of Continental Women Writers Vol 1. New York: Garland. стр. 36. ISBN 978-0-82408-547-6.
- ^ „Louis Renault | French industrialist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Andros On Ballet”. web.archive.org. 2005-09-11. Архивирано из оригинала 11. 09. 2005. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Max Beckmann ”. www.bad-bad.de. Архивирано из оригинала 29. 06. 2008. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Omar Nelson Bradley | United States general | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Jacques Herbrand - Biography”. Maths History (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Julian Seymour Schwinger | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „NBA.com: Bill Russell Summary”. web.archive.org. 2010-03-21. Архивирано из оригинала 21. 03. 2010. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Joe Don Baker”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Ray Manzarek”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Ehud Barak | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Michael Ironside”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Velimir Zajec (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Predrag Lucic”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Josh Brolin”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Darren Aronofsky”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Tara Strong”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Silvia Saint”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Jesse Spencer”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Gucci Mane Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Christina Ricci”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Juan Carlos Ferrero | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Tijana Curovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ Admin (2010-11-17). „Jorgačević Bojan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Dragan Stančić”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Olympedia – Alem Toskić”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Bojan Ostojic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Jeremy Chardy | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Slovenia - G. Balažic - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Nicolás Otamendi - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Mike Posner Biography”. Mike Posner Hits (на језику: енглески). 2011-08-12. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Jaylen Hands Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 06. 2019. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Pecarski > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Antony II of Constantinople Biography”. pantheon.world (на језику: canon). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „FamilySearch.org”. ancestors.familysearch.org. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Albrecht Altdorfer | German artist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ Craik, George Lillie (1850). Pictorical History of England (на језику: енглески). W.S. Orr & Company.
- ^ „Pierre Marivaux | French author | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Adolf Frederick | king of Sweden | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Immanuel Kant | Biography, Philosophy, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Шлајермахер - Приручник | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Richard Dedekind | German mathematician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 315.
- ^ „Dziga Vertov”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Бранко Миљковић | Поезија суштине” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Jean Renoir”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Anna Anderson”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Julio Cortazar | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Rahela Ferari”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Dusan Trninic”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Preminuo legendarni golman Petar Borota”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23.
- ^ England hero Gordon Banks OBE dies aged 81
