Рахела Ферари
Рахела Ферари (Земун, 27. август 1911 — Београд, 12. фебруар 1994) је била српска филмска и позоришна глумица јеврејског порекла.
| Рахела Ферари | |
|---|---|
 Рахела Ферари на поштанској марки из 2007. | |
| Пуно име | Бела Рохел Фрајнд |
| Датум рођења | 27. август 1911. |
| Место рођења | Земун, Аустроугарска |
| Датум смрти | 12. фебруар 1994. (82 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
| Супружник | Александар Стојковић |
| Активни период | 1931—1993. |
| IMDb веза | |
БиографијаУреди
Рођена је као Бела Рохел Фрајнд 27. августа 1911 године у Земуну. Од 1930. до 1940. године је радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1940. до 1941. у Уметничком позоришту у Београду. У једној анкети прве године свог живота овако је описала: „Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчака, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам – мраве! Ту се развијала моја машта: сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, сад се шетају, трче, набављају храну, а ја сам се играла с њима – правила им разне препреке. Ставим травку да им препречим пут, или направим мост, или их скренем у другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијевског типа – мрави су били моји мали глумци а ја свемоћни редитељ.“ У Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду Рахела је почела је да статира у сезони 1930-31, а члан позоришта постаје 1931—32. године. У време када се СНП звало Позориште Дунавске бановине, у улози др Клотилде Вимерн у Фодоровој „Матури“ гледао ју је десетогодишњак Јован Ћирилов, не сањајући да ће много година касније, 1985. године, у Југословенском драмском позоришту постати њен управник. Делујући често из другог плана, у мањим улогама, Фераријева је својом креацијом „незгодних“ госпођа избијала у први ред, пише у књизи „Народно позориште Дунавске бановине“ др З. Т. Јовановић. Једногодишње усавршавање у Будимпешти убрзало је њен уметнички раст који је дошао до пуног изражаја у Уметничком позоришту у Београду где је 1940. ангажована са супругом Александром Стојковићем. За време Другог светског рата није играла. Од 1945. до 1947. је поново наступала у Новом Саду. Од оснивања Југословенског драмског позоришта, 1947. године, била је првакиња тог позоришта. У ЈДП је остварила је много мајсторских креација – од Пашкове у „Рибарским свађама“, Сарке у „Ожалошћеној породици“, до легендарне Аксиње у „Јегору Буличову“.
У Новом Саду је играла велики број разноврсних улога у домаћем и страном репертоару. Пре рата најзапаженије су њене епизодне улоге карактерно особених и ћудљивих женских ликова. У Југословенском драмском позоришту, такође у разноврсном репертоару, остварила је много живописних женских ликова, међу којима и мајсторске реализације: Пашкове у „Рибарским свађама“ К. Голдонија, Ксеније у „Јегору Буличову“ М. Горког, Василисе у „На дну“ М. Горког, Зеленичке у „Родољупцима“ Ј. Стерије Поповића, и Сарке у „Ожалошћеној породици“ Б. Нушића.
Повремено је гостовала у познатом позоришту "Атеље 212" и играла на филму и телевизији. Била је удата за глумца Александра Стојковића. Удајом је променила и име, и презиме у Марија Стојковић да би након мужевљеве смрти узела уметничко име Рахела Ферари. Никада се више није удавала. Умрла је у Београду 12. фебруара 1994. године и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
ЗанимљивостиУреди
На обали Дунава у Гроцкој својим рукама је изградила кућу, косила траву, садила воће, орала… Једном је чак купила 500 пилића. „Сви су се чудили, а нама је било весеље што су тако мали“, причала је. Жена за коју је Гојко Шантић у зборнику „Апостоли глуме“ написао да „маестрално мири и спаја реализам са својим бизарним, гротескним симболизмом“, ван позоришта је уживала у улози обичног човека који се радује малим стварима.
ПризнањаУреди
По многима једна од најбољих југословенских карактерно-комичних глумица после Другог светског рата, Рахела Ферари је за живота окићена највећим друштвеним признањима – добитник је Октобарске, Стеријине, Седмојулске и награде „Добричин прстен“. У серији Велики српски глумци, Поште Србије су 2007. издале марку с њеним ликом, у Израелу је уврштена у светски алманах „Ко је ко у свету Јевреја“, а једна улица у Падинској скели носи њено име.
Иако је глумила још у „Скупљачима перја“, Рахела Ферари је филмску славу досегла тек у позном добу низом упечатљивих улога („Грлом у јагоде“, „Национална класа“, „Танго аргентино“). Тако су Чус Лампреав, која глуми у Алмодоваровом филму „Врати се“, критичари назвали „шпанска Рахела Ферари“, а панкери из Бањалуке свом су бенду дали њено име. О њеном животу, нарочито током Другог светског рата, направљена је представа „Рахелина кутија“.[1]
ПозориштеУреди
- „Арсеник и старе чипке“ - Атеље 212
ФилмографијаУреди
| 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 4 | 8 | 4 | 10 | 4 | 30 |
| ТВ филм | 1 | 25 | 17 | 2 | 1 | 46 |
| ТВ серија | 0 | 2 | 10 | 2 | 1 | 15 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 5 | 35 | 31 | 14 | 7 | 92 |
| Филмографија глумице Рахеле Ферари | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1950.е ▲ | |||
| 1951. | Бакоња фра Брне | ||
| 1953. | Невјера | Маре | |
| 1953. | Далеко је сунце | Нана | |
| 1957. | Потражи Ванду Кос | Вандина мајка | |
| 1958. | Мати (ТВ филм) | ||
| 1960.е ▲ | |||
| 1960. | Велики подухват | ||
| 1960. | Дан четрнаести | Софија | |
| 1960. | Велика поноћна мистерија (ТВ) | Мила | |
| 1960. | Ожалошћена породица (ТВ) | Сарка | |
| 1961. | Јерма | Јерма | |
| 1961. | Парче плавог неба | Меланија Кнез | |
| 1961. | Први грађанин мале вароши | Мишкова тетка | |
| 1962. | Варљиво јутро | ||
| 1962. | Троја врата | ||
| 1962. | Јунаци дана | ||
| 1963. | Приче о јунацима (ТВ) | ||
| 1963. | Безазлене душе | ||
| 1963. | Два пресудна дана | ||
| 1964. | Нешто о чему се може говорити | ||
| 1965. | Оно море | ||
| 1965. | Француске краљице | ||
| 1965. | Мртвима улаз забрањен | ||
| 1967. | Јегор Буличов (ТВ) | Ксенија Буличов жена | |
| 1967. | Никад се не зна | ||
| 1967. | Симон (ТВ) | ||
| 1967. | Арсеник и старе чипке (ТВ) | Еби Брустер | |
| 1967. | Скупљачи перја | Игуманија | |
| 1968. | Не играј се љубављу (ТВ) | ||
| 1968. | Тако је ако вам се тако чини (ТВ) | Госпођа Фрола | |
| 1968. | Швабица | ||
| 1968. | Наши синови | ||
| 1968. | Кад голубови полете | Бака | |
| 1968. | Не играј се љубављу (ТВ) | ||
| 1968. | Педикирка | ||
| 1968. | Isten és ember elött | Iliasz felesége | |
| 1969. | Служавка | Бетина | |
| 1969. | Заобилазни Арчибалд | ||
| 1969. | Зигмунд Брабендер, ловац и сер (серија) | Клотилда | |
| 1969. | Преко мртвих (ТВ) | Зорка Стојановић | |
| 1969. | Крчма на главном друму | ||
| 1970.е ▲ | |||
| 1970. | Ујка Вања (ТВ) | Марија Васиљевна Војницка | |
| 1970. | Десет заповести (серија) | Окчева мајка | |
| 1970. | Ли Харви Освалд | ||
| 1970. | Бубе у глави | Професорка | |
| 1971. | Дом и лепота | ||
| 1971. | Песникова писма | ||
| 1971. | Сладак живот на српски начин | ||
| 1971. | Чедомир Илић (серија) | Клеопатра Матовић | |
| 1972. | Самоубица (ТВ) | Серафина Иљинисина | |
| 1972. | Женски разговори (серија) | ||
| 1972. | Грађани села Луга (серија) | Баба Стевана | |
| 1973. | Кућевласник и паликућа | ||
| 1973. | Камионџије (серија) | Госпођа Каначки | |
| 1973. | Наше приредбе (ТВ серија) | ||
| 1973. | Паја и Јаре - Камионџије | Г-ђа Каначки | |
| 1974. | Драга тетка | ||
| 1974. | Лажа и Паралажа | ||
| 1974. | Породични оркестар | ||
| 1974. | Одлазак Дамјана Радовановића | Елеонора Радовановић | |
| 1975. | Сведоци оптужбе | ||
| 1975. | Андра и Љубица | ||
| 1975. | Лепеза леди Виндемир (ТВ) | Војвоткиња од Бервика | |
| 1975. | Живот је леп (серија) | Мајка Јелисавета | |
| 1976. | Бабино унуче (серија) | Ружа | |
| 1976. | Част ми је позвати вас (серија) | Рахела | |
| 1976. | Звездана прашина (ТВ) | Тетка | |
| 1976. | Грлом у јагоде (серија) | Банетова бака Елвира | |
| 1977. | Најдража деца драгих родитеља | ||
| 1978. | Тигар | Гђа Хаџиракић | |
| 1978. | Дан када се рушио свет | ||
| 1979. | Национална класа | Тетка Ната | |
| 1980.е ▲ | |||
| 1981. | Нека друга жена | ||
| 1982. | Тесна кожа | Митина мајка | |
| 1983. | Степенице за небо | ||
| 1984. | Давитељ против давитеља | Перина мајка | |
| 1984. | Чај у пет (ТВ) | Госпођа Хелен Хоторн | |
| 1986. | Лијепе жене пролазе кроз град | ||
| 1986. | Сиви дом (серија) | Ружа Лопужа | |
| 1987. | Случај Хармс | Стара дама | |
| 1987. | Иванов (ТВ) | Назаровна | |
| 1987. | Тесна кожа 2 | Митина мајка | |
| 1988. | Сунцокрети | ||
| 1988. | Тесна кожа 3 | Митина мајка | |
| 1988. | Манифесто | Бака | |
| 1989. | Метла без дршке (серија) | Душкова бака | |
| 1989. | Балкан експрес 2 (серија) | Костина мајка | |
| 1990.е ▲ | |||
| 1990. | Метла без дршке 2 (серија) | Душкова бака | |
| 1990. | Јастук гроба мог (серија) | Госпођа Теодоровић | |
| 1990. | Хајде да се волимо 3 | ||
| 1991. | Метла без дршке (серија) | Нада | |
| 1992. | Танго аргентино | Госпођа Нана | |
| 1992. | Рај | ||
| 1993. | Метла без дршке (серија) | ||
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Баба | |
| 1993. | Боље од бекства | Стаменина баба | |
РеференцеУреди
Спољашње везеУреди
- Рахела Ферари на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Рахела Ферари - филмска банка
- Поштанска марка са ликом Рахеле Ферари
- Глумом изиграла Гестапо („Блиц“, 8. новембар 2009.)
- Рахела Ферари, бесмртни шарм старе даме са срцем мангупа, приступљено 11. септембра 2016.
- http://sinemanija.com/glumica-rahela-ferari-biografija/