Андрија Артуковић

Андрија Артуковић (Клобук, Аустроугарска, 29. новембар 1899 – Загреб, СФРЈ, 16. јануар 1988) је био усташки политичар и министар у влади НДХ. Као министар је потписао расне законе против Срба, Јевреја и Рома и био је надлежан за низ концентрационих логора у којима је на десетине хиљада људи мучено и убијено. После рата је побегао у САД где је живео све док није изручен Југославији 1986. Године 1986. осуђен је за ратне злочине почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у Независној Држави Хрватској (НДХ).

Андрија Артуковић
Лични подаци
Датум рођења	(1899-11-29)29. новембар 1899.
Место рођења	Клобук, Аустроугарска
Датум смрти	16. јануар 1988.(1988-01-16) (88 год.)
Место смрти	Загреб, СФРЈ
Народност	Хрват
Универзитет	Свеучилиште у Загребу
Политичка каријера
Политичка странка	Усташе
Мандати Министар унутрашњих послова НДХ 16. април 1941 — 10. октобар 1942. Претходник функција успостављена Наследник Анте Никшић Министар правде и религије НДХ 10. октобар 1942 — 1. април 1943. Претходник Мирко Пук Наследник Јозо Думанџић Министар унутрашњих послова НДХ 29. април 1943 — 11. октобар 1943. Претходник Анте Никшић Наследник Младен Лорковић

Биографија

Артуковић је рођен у Клобуку (Љубушки, Аустроугарска), а образовао се у фрањевачком манастиру у Широком Бријегу у Херцеговини.

Године 1929. постао је члан усташке организације и водио напад на установе државе који су усташе назвали „Велебитски устанак“ у Лици након кога бежи у Италију. Учествује у организацији атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсељу у октобру 1934. Следећег јануара је изручен у Југославију. У априлу 1936. је ослобођен оптужби пред судом за заштиту државе, јер је нађено да нема довољно доказа.

И он се као и Виктор Гутић дружио са Србима нарочито за време студија. За њега се прича да се заљубио у једну Српкињу, Мару. Једном приликом када је био у добром расположењу, Артуковић је загрлио Мару и рекао јој: „Маро волим те као Бога, али кад се сетим да си Српкиња задавио бих те“.

Године 1941. Артуковић је именован за министра унутрашњих послова новоформиране НДХ. Био је непосредно умешан у геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и другим мањинама. Учествовао је у отварању концентрационих логора као што је Јасеновац.

По завршетку Другог светског рата побегао је преко Блајбурга, Швајцарске и Италије у Ирску. Из Ирске се преселио у Калифорнију где је живео до средине 1980-их.

Југословенске власти су захтевале његову екстрадицију како би му судиле за ратне злочине (одговорност за убиство неколико хиљада цивила).

Влада САД је први захтев одбила тако да је случај мировао две деценије као резултат притиска Американаца хрватског порекла као и римокатоличког удружења Колумбови витезови. Случај је на крају, захваљујући тамошњим јеврејским организацијама, реактивиран и Артуковић је изручен Југославији.

Суд у Загребу га је 14. маја 1986. осудио на смрт. Годину дана касније власти су процениле да је био превише болестан (сенилна деменција) за извршење смртне казне. Умро је природном смрћу у затворској болници у Загребу 1988. у 88. години живота.

Литература

• Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. 
• Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 1. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 2. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1989). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 3. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1989). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 4. Beograd: Rad. 
• Živojinović, Dragoljub R.; Lučić, Dejan V. (1988). Varvarstvo u ime Hristovo: Prilozi za Magnum Crimen. Beograd: Nova knjiga. 
• Živojinović, Dragoljub R.; Lučić, Dejan V. (2000). Varvarstvo u ime Hristovo: Vatikanska kandža. 1. Zrenjanin: Ekopres. 
• Živojinović, Dragoljub R.; Lučić, Dejan V. (2001). Varvarstvo u ime Hristovo: Vatikan - giljotina za Srbe. 2. Zrenjanin: Ekopres. 
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 1. Beograd: Politika. 
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 2. Beograd: Politika. 
• Ривели, Марко Аурелио (1999). Надбискуп геноцида: Монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941-1945. Никшић: Јасен. 
• Blum, Howard (1989). Wanted!: the search for Nazis in America. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-67607-0. 
• McCormick, Robert (2014). Croatia Under Ante Pavelic: America, the Ustase and Croatian Genocide. I.B.Tauris. ISBN 978-1-78076-712-3. 
• Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled. 
• Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga. 
• Mužić, Ivan (1991). Pavelić i Stepinac. Split: Logos. 
• Mužić, Ivan (2003). Katolička crkva, Stepinac i Pavelić. Split: Marjan Tisak. 
• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Bulajić, Milan (2007). Jasenovac: Uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj. Beograd: Pešić i sinovi. 

Спољашње везе

• Политика: Дан сећања на жртве у Другом светском рату, 22.04.2009. (језик: српски)
• The Organization of the Ustase Abroad (Документ америчке обавештајне службе, 4. новембар 1946)
• Веза римокатоличке цркве и усташа