Јозо Томашевић (енгл. Jozo Tomasevich; Кошарни До, 16. март 1908Пало Алто, 15. октобар 1994) је био хрватско-амерички економиста и војни историчар. Био је професор емеритус на Државном универзиту Сан Франциско.

Јозо Томашевић
Лични подаци
Датум рођења(1908-03-16)16. март 1908.
Место рођењаКошарни До, Аустроугарска
Датум смрти15. октобар 1994.(1994-10-15) (86 год.)
Место смртиПало Алто, САД
Научни рад
Пољеекономија, историја
ИнституцијаУниверзитет Станфорд
Државни у ниверзитет Сан Франциско

Образовање и каријера уреди

Рођен је у селу Кошарни До на Пељешцу (данас део општине Оребић). Томашевић је завршио средњу школу у Сарајеву прије пресељења у Швајцарску на студије на Универзитету у Базелу, где је докторирао економију 1932. Након дипломирања радио је као финансијски стручњак у Народној банци Југославије у Београду до 1938, када се преселио у Сједињене Државе уз подршку фондације Рокфелер "служећи се богатим ресурсима универзитета Харвард".[1] У САД је прво радио на Прехрамбено-истраживачком институту Универзитета Станфорд као члан њиховог научног особља. Током Другог светског рата био је такође повезан с Одбором за економско ратовање и Управом за и рахабилитацију Уједињених нација у Вашингтону. Након рата прво је радио у Савезној банци у Сан Франциску.[1] Године 1948. се придружио Државном универзиту Сан Франциско и тамо предавао двадесет пет година док није пензионисан године 1973.[1][2] Такође је предавао годину дана на Универзитету Колумбија око 1954.[1] Године 1974. и 1976. добио је стипендије за своја "постдокторска истраживања у источноевропским студијима" из америчког Савета учених друштава.[3]

Радови уреди

Пре 1938, Томашевићеве публикације биле су усмерена на финансије Краљевине Југославије током Велике депресије. У САД, он се најпре усредсредио на економске аспекте међународних односа у пацифичком басену. Он је следио да уз студију "економских проблема југословенског сељаштва унутар ширег друштвеног, политичког и повијесног оквира" у својој књизи из 1955. Сељаци, политика и економске промјене у Југославији.[1]

Крајем 1950-их почео је радити на планираној трилогији о историји Југославије током Другог светског рата. Први књига, фокусирана на четнике, појавила се 1975. и била "у основи студија о политици, идеологији и војним операцијама, иако улога економског фактора није превиђена“.[1] Друга књига се фокусирала на квислиншке владе у Југославији,[1] а посебно на Независне Државе Хрватске, и објављена је постхумно године 2001. уз уређивање његове кћерке Неде.[4] Трећа књига, којом су покривени југословенски партизани, је завршена 75% и остала је необјављена.[1] У октобру 2001, лична библиотека Јозе Томашевића је поклоњена Библиотеци универзитета Стендфорд.[5]

Признање уреди

Године 1989, Томашевић и Вејн С. Вучинић су примили награду за истакнути допринос словенским студијима из Удружења за словенске, источноевропске и евроазијске студије.[6]

Приватни живот уреди

Године 1937. Томашевић се оженио Недом Брелић, средњошколском наставницу, с којом је имао троје деце.[1] Она је преминула 5. јула 2002, у 88. години.[7]

Библиографија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Vucinich, Alexander (1995). „Jozo Tomasevich: 1908-1994”. Slavic Review. 54 (1): 257—258. JSTOR 2501227. S2CID 164786269. doi:10.1017/S0037677900070753. 
  2. ^ Personages". American Association for the Advancement of Slavic Studies 35 (2): 11–12. March 1995. ISSN 1074-3057
  3. ^ „Jozo Tomasevich F'76, F'74”. Acls.org. Архивирано из оригинала 16. 03. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  4. ^ „War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. - Free Online Library”. Thefreelibrary.com. 1. 4. 2004. Приступљено 8. 11. 2013. 
  5. ^ „Tomasevich | SUL”. Lib.stanford.edu. 22. 6. 2005. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  6. ^ „ASEEES Distinguished Contributions to Slavic, East European, and Eurasian Studies Award”. Aseees.org. Архивирано из оригинала 24. 02. 2014. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  7. ^ „Deaths (August 28, 2002)”. Paloaltoonline.com. Приступљено 8. 11. 2013.