Љубушки

насељавање људи

Љубушки је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у јужном делу Босне и Херцеговине. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Љубушком је пописано 4.023 лица.[1]

Љубушки
Панорама Љубушког
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗападнохерцеговачки кантон
ГрадЉубушки
Становништво
 — 2013.Пад 4.023
Географске карактеристике
Координате43° 11′ 44″ С; 17° 32′ 37″ И / 43.1955788° С; 17.5437379° И / 43.1955788; 17.5437379
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Љубушки на карти Босне и Херцеговине
Љубушки
Љубушки
Љубушки на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88320
Позивни број039
Веб-сајтwww.ljubuski.ba

Географија

уреди

Клима је умерена медитеранска (25,2 °C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).

Историја

уреди

Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су Илири. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.

Римљани су у 3. вијеку п. н. е. заратили с Илирима и покорили их почетком I века. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.

У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње 1444. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.

Под османску власт Љубушки пада вероватно 1472. убрзо након пада Почитеља. Османлије су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли џамију. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале (тврђаве), припадао је Имотском кадилуку до 1718, а након тога сам постаје сједиште кадије. У то доба често га нападају хајдуци из Приморја и Далматинске загоре.

Код Љубушког, у Клобуку, је рођен Иван Мусић, херцеговачки војвода и вођа устанка против Турака. Након Берлинскога конгреса 1878. аустроугарска војска под вођством генерала Јовановића ушла је 2. августа 1878. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи винарству и узгоју дувана, извршена је мелиорација Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.

Први светски рат Љубушком је донео велику глад, немаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу Краљевине СХС, када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу 1941, по устројству НДХ Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. Родом из Љубишког краја је био истакнути југословенски хирург јеврејског порекла Исидор Папо. Он је током Другог светског рата доживео велику породичну трагедију, када су му усташе зверски убиле 50 чланова породице, укључујући рођеног брата и сестру.

Други свјетски рат

уреди

Видовдански талас хрватског усташког геноцида захватио је и српско становништво љубушког среза. Од свих јама љубушког краја посебно се издавја она на Хумцу, која се налази у огради тамошњег фрањевачког самостана. При масакрирању и бацању Срба у ту јаму, у ноћи између 30. јуна и 1. јула, и поред јаукања и запомагања невиних жртава, нико од „Кристових слугу“ из тог самостана није изашао да погледа шта се то дешава.

Послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, град Љубушки је у цјелини ушао у састав Федерације БиХ.

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Љубушки
2013.[2]1991.
Укупно4 023 (100,0%)4 198 (100,0%)
Хрвати3 352 (83,32%)2 658 (63,32%)
Бошњаци572 (14,22%)1 174 (27,97%)1
Неизјашњени30 (0,746%)
Албанци23 (0,572%)
Срби18 (0,447%)53 (1,263%)
Остали13 (0,323%)133 (3,168%)
Непознато6 (0,149%)
Муслимани5 (0,124%)
Босанци и Херцеговци4 (0,099%)
Југословени180 (4,288%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди