Макарска
Макарска је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
| Макарска | |
|---|---|
 Макарска-стари град | |
 Застава
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 13.426 |
| — густина | 479,5 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 13.834 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 17′ 38″ С; 17° 01′ 17″ И / 43.293776883601694° С; 17.021523904328763° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 28 km2 |
  Макарска Макарска на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Тончи Билић |
| Поштански број | 21300 |
| Позивни број | +385 21 |
| Регистарска ознака | MA |
| Веб-сајт | |
| makarska.hr | |
Име
уредиСматра се да је Макарска добила име према оближњем насељу званом Макар.
Географски положај
уредиМакарска је смештена у средишњој Далмацији, на додиру планине Биокова и Јадранског мора. Град је седиште Макарског приморја, за које се у задње време све више користи назив Макарска ривијера, због економске трансформације тог дела Далмације.
Град Макарска заузима средишњи положај у Макарском приморју. Град од унутрашњости оштро дели планина Биоково (највиши врх "Св. Јуре", 1.762 m), а са средњодалматинским острвима Брачом и Хваром, повезује Јадранско море.
Сам град се сместио у природној луци између два полуострва (Осејава и Св. Петар). Флишна зона, између планине и мора широка је свега неколико километара, тако да ће се град ширити у дужину, дакле према истоку и западу, односно према суседним насељима Тучепима и Крвавици.
Историја
уредиДо територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Макарска.
Први спомен античког насеља Инарониа, као станице на обалном путу Салона — Нарона, доноси Tabula Peutingeriana у првој половини 4. века, а постојање насеља потврђују и археолошки остаци. Антички налази на полуострву Св. Петар, средишњем градском тргу, у близини фрањевачког манастира и уз Доњу луку сведоче да је данашњи град на месту некадашњег римског насеља.
Средњи век
уредиУ актима салонитанског сабора из 533. године наводи се Mucurum као место у којем је утемељена епископија.
Током 7. века српска племена запоседају приморје од реке Цетине до Неретве. Византски цар Константин Порфирогенит, половином 10. век, у свом делу "De administrando imperio" назива их Арентанима (Неретванима), а њихову земљу Паганијом. Исти извор наводе жупанију Мокро, „која близу мора има лађе“.
Нови век
уредиПод данашњим именом Макарска се први пут спомиње 1502. године у документу фочанског кадије Мухамеда Мусина. У то доба Макарска је била седиште нахије Приморје и у њој су Турци држали војну и свог представника емина. Највећу пажњу посвећивали су одржавању скеле преко које се обављали трговина Турске са земљама на Јадрану. Како би град заштитили од млетачких напада, Турци су средином 16. века. утврдили Макарску с три куле повезане одбрамбеним зидинама. Њихов изглед сачуван је на графици млетачког картографа из 1572. године, што је и најстарији сачувани изглед града Макарске.
Већ 1646. године племићи и народ Крајине признали су власт Венеције, а тек 1681. године је Макарска је де факто припојена Венецији. Под стогодишњом владавином млетачког лава настајали су темељи будућег града.
Уговором из 1797. године, Макарска је припала Аустрији, да би Пожунским миром 1805. године потпала под француску власт. Француска је власт новим мерама настојала подићи ниво школства, економије и инфраструктуре. Из тог времена сачувао се обелиск подигнут у част француског маршала Огиста Мармона, који се данас налази на западном улазу у град.
Године 1838. Макарска је варош која има добро пристаниште, и у којем има 260 домова и 1700 становника.[1]
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, град Макарска је имао 13.834 становника, од чега у самој Макарској 13.426.
Град Макарска
уреди| Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 2.175 | 2.331 | 2.448 | 2.690 | 2.841 | 3.138 | 3.138 | 3.272 | 3.242 | 3.497 | 4.550 | 7.121 | 9.556 | 11.958 | 13.716 | 13.834 |
Напомена: Настао из старе општине Макарска.
Макарска (насељено место)
уреди| Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 1.963 | 2.093 | 2.193 | 2.379 | 2.456 | 2.720 | 2.720 | 2.834 | 2.851 | 3.096 | 4.164 | 6.845 | 9.342 | 11.743 | 13.381 | 13.426 |
Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Котишина и Макар. До 1981. садржи податке за та бивша насеља.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Макарска је имало 11.743 становника, следећег националног састава:
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Литература
уреди- Максимовић, Љубомир (1964). „О времену доласка Неретљана на далматинска острва”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 145—152.
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
- Ферлуга, Јадран (1957). Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske.
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
