Отворите главни мени

Јадран Ферлуга (Трст, 13. фебруар 1920Пиран, 27. јануар 2004) је био словеначки историчар италијанског порекла.[1]

Јадран Ферлуга
Датум рођења(1920-02-13)13. фебруар 1920.
Место рођењаТрст
Краљевина Италија
Датум смрти27. јануар 2004.(2004-01-27) (83 год.)
Место смртиПиран
Словенија

ШколовањеУреди

Гимназију је похађао у Чедаду а током Другог светског рата био је интерниран у Јужној Италији. На Сорбони је студирао историју 1946/47. да би студије наставио на Филозофском факултету у Београду где је и дипломирао 1949. године.

Академска каријераУреди

Асистент на катедри за византологију Филозофског факултета у Београду постао је 1951. године. Докторирао је 1956. године а наредне године постао је доцент на катедри за националну историју средњег века. Предавао је као ванредни и редовни професор историје југословенских народа осим српског. Професор Универзитета у Минстеру постао је 1970. године и ту је предавао све до пензионисања 1985. године. Био је професор и ментор бројним будућим истакнутим медиевистима и византолозима код нас и у иностранству. Такође је био и члан многих удружења медиевиста и византолога.

Научни радУреди

У његовом научно-истраживачком раду може се разазнати неколико тематских целина. Први радови односили су му се на византијску провинцијску управу, нарочито у периоду од 7. до 11. века. Изучавао је постанак и организацију тема. Особита заслуга Ферлуге састоји се у томе што је настојао да објасни место и карактер нижих облика тематског уређења који су постојали у крајевима где византијска власт није била довољно чврста (Ниже војно-административне јединице тематског уређења, 1953). Истраживачку пажњу привлачили су му улога Византије у јадранском приморју (Византијска управа у Далмацији, 1956, Драч и драчка област пред крај 10. и почетком 11. века, 1964), Византија и Задар, 1967).

Истраживао је и односе између Византије и Јужних Словена, настајање првих јужнословенских држава и византијски утицај на овај процес (Византија и постанак најранијих јужнословенских држава, 1968). Велику пажњу посветио је разматрању процеса обнове византијске власти на Балкану и словенском супростављању овом процесу. Неколико радова односе му се на проблеме византијског феудализма и на особености овог уређења у односу на западноевропске феудалне институције. Пажљиво је проучавао византијске изворе и уређивао је трећу књигу Византијских извора за историју народа Југославије. Значајна су и његова два рада који представљају синтетичке прегледе византијске прошлости: Bizancio. Società e Stato, (1974) и Bizantska družba i država (1990).

Избор из библиографије:

РеференцеУреди

  1. ^ „Ferluga Jadran”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 26. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди