Отворите главни мени

Сплитско-далматинска жупанија

Сплитско-далматинска жупанија се налази у јужној Хрватској. Обухвата подручје средње Далмације, а седиште јој је у граду Сплиту. Граничи се са Шибенско-книнском жупанијом на сјеверу, и са Дубровачко-неретванском жупанијом на југу.

Сплитско-далматинска жупанија
Застава Сплитско-далматинске жупаније
Застава
Грб Сплитско-далматинске жупаније
Грб
Држава Хрватска
Админ. центарСплит
ЖупанБлаженко Бобан(ХДЗ)
Површина4,534 km² km2
 — број ст.455.242 (2.011)
 — ISO 3166-2HR-17
Позивни број021
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

СтановништвоУреди

 
Старосна пирамида Сплитско-далматинске жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 454.798 становника.

Попис 2011.[1]
Хрвати
  
441.526 97,08 %
Срби
  
4.797 1,05 %
Албанци
  
1.025 0,23 %
Аустријанци
  
21 0,00 %
Бошњаци
  
1.389 0,31 %
Бугари
  
48 0,01 %
Власи
  
2 0,00 %
Мађари
  
228 0,05 %
Македонци
  
318 0,07 %
Јевреји
  
31 0,01 %
Италијани
  
134 0,03 %
Немци
  
220 0,05 %
Пољаци
  
85 0,02 %
Роми
  
8 0,00 %
Румуни
  
18 0,00 %
Руси
  
124 0,03 %
Русини
  
18 0,00 %
Словаци
  
129 0,03 %
Словенци
  
575 0,13 %
Турци
  
43 0,01 %
Украјинци
  
62 0,01 %
Црногорци
  
485 0,11 %
Чеси
  
175 0,04 %
остали
  
655 0,14 %
регионална припадност
  
396 0,09 %
верска припадност
  
252 0,06 %
нераспоређено
  
46 0,01 %
неизјашњени
  
1.205 0,26 %
непознато
  
783 0,17 %
укупно: 454.798

Према попису из 2001. године жупанија је имала 463.676 становника (10,5% укупног становништва Хрватске) са просечном густоћом насељености од 102 становника/km². Највећи град је Сплит са 189.000 становника (са Каштелина и Солином 240.000)

Етнички састав становништва: 96,3% Хрвати, 1,2% Срби, 0,2% Албанци, 0,2 Бошњаци, 0,2% Словенци и остали.

Број становника по пописимаУреди

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 463.676 474.019 436.680 389.277 339.686 314.933 296.840 292.321 274.522 268.187 249.867 222.030 195.741 182.405 164.242

Административна поделаУреди

ИсторијаУреди

Територија данашње сплитско-далматинске Жупаније је насељена од најстаријих времена. Први становници чије име знамо су били Далмати, по којима је данашња жупанија и шира регија Далмација добила име. Римска окупација Далмације је завршена 33. године пре Христа. Најзначајније далматско и римско насеље у данашњој Сплитско-Далматинској Жупанији је била Салона. Значајни римски цар Диоклецијан је био из околине Салоне, који је ту саградио и своју палату око које се касније развио град Сплит. Након пропасти Римског Царства приобално подручје је подељено у самосталне градске комуне док се у залеђе насељавају Срби и дрги словени који ту оснивају своје државе. Део данашње жупаније северно од Сплита је припадао Хрватској, док је јужни део, регион Пољица и Далматинске крајине припадало различитим српским државама. Средњодалматинска Крајина, која се налази између река Цетине и Неретве, била је позната као Неретљанска област или "Паганија" (тако названа јер су Срби Неретљани дуго задржали традиционалну српску религију) а њени становници су били у околним крајевима на злу гласу као гусари. На подручију Пољица и далматинске крајине писало се ћирилицом о чему данас сведоче споменици - надгробни споменици (стећци) и Поваљска листина и Поваљски праг са острва Брача чији источни део је дуго припадао Неретванској кнежевини. Јужни делови Далмације су касније укључени у дукљанску државу и напослетку у Српско Британија. Након Битке на Косову 1389. јужна Далмација припада држави краља Стефана твртка и његових наследника који су такође носили наслов Краљ Срба али нису контролисали целу Србију него само западне делове, већином данашњу Босну. Преостатци српски присуства на тим подручјима су дуго били очувани у Пољичкој Републици, полунезависној држави под заштитом венеције, у којој је била званична употреба ћирилице.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди