Омиш
Омиш (итал. и лат. Almissa)[1] је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
| Омиш | |
|---|---|
 Омиш, ушће Цетине | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 6.462 |
| — густина | 24,27 ст./km2 |
| Агломерација (2011) | 14.936 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 26′ 36″ С; 16° 41′ 35″ И / 43.44335588999371° С; 16.69291744809488° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 266,20 km2 |
  Омиш Омиш на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Шкаричић (ХДЗ) |
| Поштански број | 21310 |
| Позивни број | +385 21 |
| Регистарска ознака | ST |
| Веб-сајт | |
| omis.hr | |
Географски положај
уредиНалази се у Далмацији на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море.
Историја
уредиПодручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. п. н. е., да би после њих дошли Грци око 400. п. н. е. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. п. н. е. У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за време владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.
Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (лат. Onaeum), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дугог века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна — врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).
Омишани су били познати гусари и редовно су нападали и угрожавале Млечане и њихове трговачке интересе. Током периода хрватске средњовековне државе, Омиш није био у њеном саставу. Под власт хрватског владара потпада први пут 1290. године, након чега много Омишани напуштају своје куће. Бан Павле I Шубић је покренуо процес хрватизације и католизације Омишана. Након 100 година хрватке власти, сви трагови српског народа и православне вере су нестали и Омишани су престали да гусаре, дижу устанке и буне.[2]
Омиш је 1838. године мали градић опасан зидом, у којем живи 786 душа у 154 дома.[1]
До територијалне реорганизације у данашњој Хрватској налазио се у саставу старе општине Омиш.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, град Омиш је имао 14.936 становника, од чега у самом Омишу 6.462.
Град Омиш
уреди| Број становника по пописима[3] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 8.153 | 9.255 | 10.038 | 11.212 | 12.788 | 13.791 | 14.283 | 15.344 | 15.122 | 15.094 | 17.637 | 15.880 | 15.056 | 15.630 | 15.472 | 14.936 |
Напомена: Настао из старе општине Омиш. У 1991. садржи део података за општину Дуги Рат.
Омиш (насељено место)
уреди| Број становника по пописима[3] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 575 | 821 | 771 | 851 | 936 | 1.014 | 1.439 | 1.854 | 1.506 | 1.651 | 2.408 | 3.731 | 4.800 | 6.079 | 6.565 | 6.462 |
Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Равнице које је престало да постоји. За то бивше насеље садржи податке од 1857. до 1981. У 1991. такође повећано за део подручја насеља Дуће (општина Дуги Рат). У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Борак и Станићи.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Омиш је имало 6.079 становника, следећег националног састава:
Партнерски градови
уреди
Референце
уредиЛитература
уреди- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
